Omega-6 masna kiselina

Izvor: Wikipedia
Tipovi masti u hrani
Vidi još
Hemijska struktura linoleinske kiseline, rasprostranjene n−6 masne kiseline nađene u mnogim biljnim uljima.

n−6 masne kiseline (ω−6 masne kiseline, omega-6 masne kiseline) su familija nezasićenih masnih kiselina koja ima zajedničku terminalnu ugljenik–ugljenik dvostruku vezu u n−6 poziciji, koja je šesta veza sa metil kraja.[1]

Biološki efekti n−6 masnih kiselina su uglavnom posredovani njihovom konverzijom u n-6 eikozanoide, koji se vezuju za niz receptora u telu. Konverzija tkivne arahidonske kiseline (20:4n-6) do n-6 prostaglandinskih i n-6 leukotrienskih hormona pruža mnoštvo bioloških meta za farmaceutski razvoj lekova. Cilj tih istraživanja je umanjenje ekcesivnog n-6 dejstva u aterosklerozi[2], astmi, artritisu, vaskularnim oboljenjima, trombozi, imuno-inflamatornim procesima, i proliferaciji tumora. Konkurentne interakcije sa n−3 masnim kiselinama utiču na relativno skladištenje, mobilizaciju, konverziju i dejstvo n-3 i n-6 eikozanoidnih prekurzora.

Ključne n−6 masne kiseline[uredi - уреди]

Linoleinska kiselina (18:2, n−6), najkraća n−6 masna kiselina, je esencijalna masna kiselina. Arahidonska kiselina (20:4) je fiziološki značajna n−6 masna kiselina i prekurzor prostaglandina i drugih fiziološki aktivnih molekula.

Negativni zdravstveni efekti[uredi - уреди]

Neka medicinska istraživanja sugerišu da ekscesivni nivoi pojedinih n−6 masnih kiselina, relativno to pojedine n−3 (omega-3) masne kiseline, mogu da povise verovatnoću pojave više bolesti.[3][4][5]

Moderna zapadna ishrana tipični ima odnos n−6 ka n−3 veći od 10 na 1, nekad i do 30 na 1. Smatra se da je optimalni odnos 4 na 1 ili manje.[6][7]

Prehrambeni izvori[uredi - уреди]

Cvet noćurka (O. biennis) proizvodi ulje sa visokim sadržajem γ-linolenske kiselina, tip n−6 masne kiseline.

Četiri glavna prehrambena ulja (od palme, soje, uljane repice, i suncokreta) se proizvode u količini većoj od 100 miliona metričkih tona godišnje, što daje više od 32 miliona metričkih tona n-6 linoleinske kiseline i 4 miliona metričkih tona n-3 alfa-linoleninske kiseline.[8]

Prehrambeni izvori n−6 masnih kiselina su:[9]

Lista n−6 masnih kiselina[uredi - уреди]

Uobičajeno ime Lipidno ime Hemijsko ime
Linoleinska kiselina (LA) 18:2 (n−6) sve-cis-9,12-oktadekadienoinska kiselina
Gama-linolna kiselina (GLA) 18:3 (n−6) sve-cis-6,9,12-oktadekatrienoinska kiselina
Kalendinska kiselina 18:3 (n−6) 8E,10E,12Z-oktadekatrienoinska kiselina
Eikozadienoinska kiselina 20:2 (n−6) sve-cis-11,14-eikozadienoinska kiselina
Dihomo-gama-linolna kiselina (DGLA) 20:3 (n−6) sve-cis-8,11,14-eikozatrienoinska kiselina
Arahidonska kiselina (AA) 20:4 (n−6) sve-cis-5,8,11,14-eikozatetraenoinska kiselina
Dokozadienoinska kiselina 22:2 (n−6) sve-cis-13,16-dokozadienoinska kiselina
Adreninska kiselina 22:4 (n−6) sve-cis-7,10,13,16-dokozatetraenoinska kiselina
Dokozapentaenoinska kiselina 22:5 (n−6) sve-cis-4,7,10,13,16-dokozapentaenoinska kiselina
Tetrakozatetraenoinska kiselina 24:4 (n-6) sve-cis-9,12,15,18-tetrakozatetraenoinska kiselina
Tetrakozapentaenoinska kiselina 24:5 (n-6) sve-cis-6,9,12,15,18-tetrakozapentaenoinska kiselina

Reference[uredi - уреди]

  1. Chow, Ching Kuang (2001). Fatty Acids in Foods and Their Health Implications. New York: Routledge Publishing. http://worldcat.org/oclc/25508943&referer=brief_results. 
  2. A. P. Simopoulos (October 2002). "Polyunsaturated fatty acids in biology and diseases. The importance of the ratio of omega-6/omega-3 essential fatty acids". Biomedecine & Pharmacotherapy 56 (8): 365–379. doi:10.1016/S0753-3322(02)00253-6. 
  3. Lands William E.M. (December 2005). "Dietary fat and health: the evidence and the politics of prevention: careful use of dietary fats can improve life and prevent disease". Annals of the New York Academy of Sciences (Blackwell Publishing) 1055: 179–192. doi:10.1196/annals.1323.028. PMID 16387724. 
  4. Hibbeln Joseph R., Nieminen, Levi R.G.; Blasbalg, Tanya L.; Riggs, Jessica A., William E.M. Lands (1. 6. 2006.). "Healthy intakes of n−3 and n−6 fatty acids: estimations considering worldwide diversity". American Journal of Clinical Nutrition (American Society for Nutrition) 83 (6, supplement): 1483S–1493S. PMID 16841858. 
  5. Okuyama Hirohmi, Ichikawa, Yuko; Sun, Yueji; Hamazaki, Tomohito; Lands, William E.M. (2007). "ω3 fatty acids effectively prevent coronary heart disease and other late-onset diseases: the excessive linoleic acid syndrome". World Review of Nutritional Dietetics (Karger) 96 (Prevention of Coronary Heart Disease): 83–103. doi:10.1159/000097809. PMID 17167282. ISBN 3-8055-8179-3. 
  6. Daley C.A., Abbott, A.; Doyle, P.; Nader, G.; and Larson, S. (2004). A literature review of the value-added nutrients found in grass-fed beef products. California State University, Chico (College of Agriculture). Retrieved 23. 3. 2008.. 
  7. Simopoulos Artemis P. (October 2002). "The importance of the ratio of omega-6/omega-3 essential fatty acids". Biomedicine & Pharmacotherapy 56 (8): 365–379. doi:10.1016/S0753-3322(02)00253-6. PMID 12442909. 
  8. Gunstone, Frank (December 2007) "Oilseed markets: Market update: Palm oil". INFORM (AOCS) 18(12): 835-836.
  9. "Food sources of total omega 6 fatty acids". http://riskfactor.cancer.gov/diet/foodsources/fatty_acids/table2.html. pristupljeno 4. 9. 2011.. 

Literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]