Pentanska kiselina

Izvor: Wikipedia
Valerinska kiselina[1]
Valerinska kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi Valerinska kiselina
Butan-1-karboksilna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 109-52-4
MeSH Valeric+acid
RTECS registarski broj toksičnosti YV6100000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C5H10O2
Molarna masa 102.13 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0.930 g/cm³, tečna
Tačka topljenja

-34.5 °C

Tačka ključanja

186-187 °C

Rastvorljivost u vodi 4.97 g/100 ml (25 °C)
pKa 4.82
Opasnost
Opasnost u toku rada iritantno
R-oznake R34 R52/53
S-oznake S26 S36 S45 S61
Tačka paljenja 86 °C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Buterna kiselina
Etil-valerinat
pentil-pentanoat



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Valerinska kiselina ili pentanska kiselina je alifatična karboksilna kiselina hemijske formule C5H10O2. Kao druge niže karboksilne kiseline, ima veoma neprijatan miris. U prirodi se nalazi u valerini, po kome je dobila i ime. Njena glavna upotreba je sinteza estara. Isparljivi estri valerinske kiseline imaju prijatan miris i koriste se u parfemima i kozmetici. Etil-valerinat i pentil-valerinat se koriste kao aditivi u hrani zbog njihovih ukusa sličnih voću.

Bezbednost[uredi - уреди]

Valerinska kiselina može da izazove iritaciju kod ljudi kada dođe u dodir sa kožom i očima, ali generalno se to ne događa jer ne pretenduje da ispari na sobnoj temperaturi ako nije u glacijalnoj formi. Uprkos tome, toksična je vodenim organizmima i ne treba je puštati niz slivnik ako je prvo ne neutrališemo.

Upotrebe[uredi - уреди]

Koren valerijane se dugo koristio kao biljni sedativ.

Za valerinsku kiselinu se smatra da može da efektivno odstrani bubuljice. Njeni derivati (poput diflukortolon-valerinata) se koriste kao kortikosteroidi u dermatologiji.

Reference[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]