Nonanska kiselina

Izvor: Wikipedia
Nonanska kiselina
Nonanoic acid.png
IUPAC ime
Drugi nazivi Pelargonska kiselina, 1-Oktankarboksilna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 112-05-0 YesY
PubChem[1][2] 8158
ChemSpider[3] 7866
EINECS broj 203-931-2
KEGG[4] C01601
ChEBI 29019
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C9H18O2
Molarna masa 158,23 g/mol
Agregatno stanje Prozirna do blago žute, uljasta tečnost
Gustina 0,900 g/cm3
Tačka topljenja

12.5 °C

Tačka ključanja

254 °C

Rastvorljivost u vodi 0,3 g/l
pKa 4,96[5]
Opasnost
Opasnost u toku rada Korozivna (C)
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
3
0
 
R-oznake R34
S-oznake (S1/2) S26 S28 S36/37/39 S45
Tačka paljenja 114 °C
Tačka spontanog paljenja 405 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Nonanska kiselina (pelargonska kiselina) je organska kiselina koja se sastoji od lanca dugog devet ugljenika koji se zavržava karboksilnom grupom. Njena strukturna formula je CH3(CH2)7COOH. Nonanoinska kiselina formira estre — nonanate. Ona je prozirna, uljasta tečnost neprijatnog, oštrog mirisa. Ona je skoro nerastvorna u vodi, ali je veoma rastvorna u hloroformu, etru, i heksanu.

Njen indeks refrakcije je 1,4322. Njena kritična tačka je na 712 K (439 °C) i 2,35 MPa.

Pojava i upotreba[uredi - уреди]

Nonanska kiselina je masna kiselina koja se prirodno javlja u estrima u ulju pelargonijuma. Sintetički estri, kao što je metil nonanat, se koriste kao arome.

Nonanska kiselina se takoše koristi u pripremi plastifikiatora i lakova.

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Lide, D. R. (Ed.) (1990). CRC Handbook of Chemistry and Physics (70th Edn.). Boca Raton (FL):CRC Press. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]