Hipokrat sa Hiosa

Izvor: Wikipedia
Ovo je matematičar, lekar/liječnik je Hipokrat

Hipokrat sa Hiosa (grčki: Ιπποκράτης ο Χίος, latinski: Hippocrates), starogrčki matematičar, geometar i astronom, živeo od oko 470. pne. do oko 410. pne..

Život[uredi - уреди]

Rođen je na ostrvu Hios i prvo je bio trgovac. Posle nekih nezgoda (opljačkali su ga pirati ili možda prevarantski carinici) otišao je u Atinu, moguće zbog parničenja. Imovinu nije vratio, ali će ostati u gradu, prisustvovati predavanjima iz matematike, pa onda i sam podučavati geometriju kako bi se izdržavao. Na kraju će postati vodeći matematičar.

Hipokrat je na Hiosu mogao biti đak matematičara i astronoma Enopida sa Hiosa. U njegovom matematičkom radu je verovatno bilo i nekih Pitagorejskih uticaja, moguće putem kontakata sa Samosom, Hiosu obližnjem ostrvu i središtem pitagorejske misli: Hipokrat je bio opisan kao "para-pitagorejac", neka vrsta njihovog filozofskog simpatizera. Dokazivanje tipa Reductio ad absurdum ("svođenje na protivrečnost") se prati od njega.

Matematika[uredi - уреди]

Glavno Hipokratovo dostignuće je to što je oko 450. pne. prvi napisao sistematski organizovan udžbenik iz geometrije, nazvan Stoichea ("Elementi"), tj. osnovne teoreme, gradivni elementi matematičke teorije. Ovo je bilo značajno jer su nakon toga matematičari iz čitavog antičkog sveta mogli, bar u principu, graditi na zajedničkom temelju osnovnih koncepata, metoda i teorema, što je podstaklo naučni progres matematike.

Sačuvan je samo jedan, ali slavan, fragment Hipokratovih "Elemenata", uključen u Simplicijevo delo. U ovom fragmentu se računa površina izvesnih Hipokratovih luna (luna je deo površine u obliku Meseca koji je ograničen dvama lukovima, ili dvama krugovima, koji se seku). To je bio deo istraživačkog programa u potrazi za "kvadraturom kruga", tj. da se izračuna površina kruga ili da se konstruiše kvadrat iste površine kao krug. Strategija je izgleda bila da se krug podeli u nekoliko srpastih delova. Ako bi bilo moguće izračunati površinu svakog tog dela, onda bi bila poznata i površina kruga. Tek je mnogo kasnije dokazano (Ferdinand von Lindemann, 1882.) da ovaj pristup nema šanse za uspeh, pošto je faktor pi (π) iracionalan. Broj π je odnos obima prema prečniku kruga, takođe i odnos površine prema kvadratu poluprečnika kruga.

U stoleću nakon Hipokrata, još najmanje četvorica matematičara su napisala svoje "Elemente", stalno unapređujući terminologiju i logičku strukturu. U tom smislu, Hipokratovo pionirsko delo je utrlo put Euklidovim "Elementima" (oko 325. pne.), koje će mnogo vekova ostati standardni udžbenik iz geometrije. Veruje se da je Hipokrat začeo upotrebu slova za označavanje geometrijskih tačaka i tela u stavovima, npr. "trougao ABC" za trougao čija su temena tačke A, B i C.

Vredi pomenuti još dva Hipokratova doprinosa na polju matematike. Pronašao je način da se suoči sa problemom "duplikacije kocke", tj. problemom kako konstruisati kubni koren. Poput kvadrature kruga, ovo je bio jedan od tzv. tri velika matematička problema antike (treći je bio trisekcija ugla). Hipokrat je takođe izmislio tehniku "redukcije", tj. transformisanja konkretnih matematičkih problema u opštiji problem koji se lakše rešava - rešenje generalnijeg problema automatski daje rešenje prvobitnog problema.

Astronomija[uredi - уреди]

Na polju astronomije, Hipokrat sa Hiosa je pokušao da objasni fenomene kometa i Mlečnog puta. Njegove ideje nisu najjasnije prenete, ali verovatno je za oboje smatrao da su optičke iluzije, rezultat prelamanja Sunčevog svetla u vlazi koju je ispustila neka planeta blizu Sunca u prvom, odn. zvezde u drugom slučaju. Neobičnoj prirodi njegovih ideja doprinosi i to što je on mislio da svetlosni zraci nastaju u našim očima umesto u viđenim objektima, što pripada sferi spekulativne filozofije.

Ostalo[uredi - уреди]

Francuski pisac Alfred Jarry mu je pod imenom Isicrate pripisao nastanak tzv. patafizike (logike apsurda).

Izvori[uredi - уреди]

(na engleskom:)

  • Ivor Bulmer-Thomas, 'Hippocrates of Chios', in: Dictionary of Scientific Biography, Charles Coulston Gillispie, ed. (18 Volumes, New York 1970–1990) pp. 410–418.
  • [Axel Anthon] Björnbo, 'Hippokrates', in: Paulys Realencyclopädie der Classischen Altertumswissenschaft, G. Wissowa, ed. (51 Volumes; 1894–1980) Vol. 8 (1913) col. 1780–1801.
  • Brittanica

Eksterni linkovi[uredi - уреди]

(na engleskom:)