Alfred Jarry

Izvor: Wikipedia
Alfred Jarry

Alfred Jarry
Osnovni podaci
Rođenje 8. septembar 1873. (1873-09-08)
Francuska Laval, Mayenne, Francuska
Smrt 1. novembar 1907. (dob: 34)
Francuska Pariz, Francuska
Zanimanje Dramski pisac
Nacionalnost Francuz
Djelo

Alfred Jarry (Alfred Žari; 8. septembar, 1873. – 1. novembar, 1907.) bio je Francuski pisac, rođen u Lavalu, Mayenne, nedaleko od Bretanije. Imao je bretonsko poreklo sa majčine strane.

Jarry je najpoznatiji po svojom komadu Ubu Roi (1896), koja se često navodi kao preteča nadrealističkog teatra 1920-ih i 1930-ih godina. Jarry je pisao u različitim žanrovima i stilovima. Pisao je predstave, romane, poeziju, eseje i bavio se novinarstvom. Njegovi tekstovi predstavljaju neku vrstu pionirskog rada u književnosti apsurda. Jarry je izmislio pseudonauku, koja se zove 'Patafizika.

Biografija i rad[uredi - уреди]

Kao odličan učenik, Jarry je često zabavljao razred svojim šalama. U srednjoj školi u Rennesu, sa 15 godina, predvodio je grupu učenika koji su dosta energije trošili na ismevanje dobronamernog, punačkog čoveka, ali lošeg profesora koji im je predavao fiziku, po imenu Hébert. Jarry i njegov prijatelj iz razreda, Henri Morin napisali su predstavu, koju su priredili koristeći marionete u kući jednog od njihovih prijatelja. Glavni lik predstave Les Polonais zvao se Père Heb i imao je ogroman stomak, tri zuba (jedan od kamena, jedan od gvožđa i jedan od drveta) i jedno uvo koje se skidalo. Jarry će ovaj lik kasnije pretopiti u kralja Ubuja, jednog od najmonstruoznijih likova francuske književnosti.

Sa 17 godina Jarry je maturirao i preselio se u Pariz kako bi se spremio za upis u École Normale Supérieure. Premda nije primljen, ubrzo se proslavio svojim originalnim radom, pišući prozu i poeziju. Zbirka njegovih dela, Les minutes de sable mémorial objavljena je 1893. godine.

Iste godine oba njegova roditelja umiru i ostavljaju mu malo nasledstvo koje je on brzo potrošio.

U međuvremenu Jarry je otkrio uživanje u alkoholu, a apsint je nazivao zelenom boginjom. Prema jednog anegdoti, Jarry se jednom obukao i namazao svoje lice u zeleno i na biciklu se provezao gradom u čast (i verovatno pod dejstvom) apsinta.

Kada je bio regrutovan u vojsku 1894. godine, njegova sposobnost da izvrće ideje pobedila je nad pokušajima da ga disciplinuju. Prilika prilično niskog čoveka u uniformi mnogo većoj od odgovarajuće (vojska nije davala dovoljno male uniforme u to vreme) bila je toliko komična da mu je bilo dozvoljeno da ne učestvuje u paradama i marševima. Bio je otpušten iz vojske iz medicinskih razloga. Svoje iskustvo sa vojskom iskoristio je za roman Les Jours et les Nuits (1897).

Jarry se vratio u Pariz i posvetio se pići, pisanju i prijateljima koji su cenili njegov humor. Tokom ovog perioda učestvovao je sa Remy de Gourmontom u priređivanju časopisa L'Ymagier, luksuzno opremljenog umetničkog časopisa, koji je nudio simboličku analizu srednjovekovnih i popularnih sadržaja. Simbolizam je bio u punom zamahu i L'Ymagier je igrao važnu ulogu u njegovom razvoju. Njegova predstava César Antéchrist (1895) dosta se oslanjala na ovaj pokret. Ovaj rad je predstavljao most između ozbiljnog simboličkog značenja i kritičke apsurdnosti, sa kojom je Jarry kasnije bio povezivan. Koristeći biblijski tekst Otkrovenja kao polaznicu, César Antéchrist predstavlja paralelni svet u ekstremnog simbolizma u kome se Isus vraća ne kao anđeo duhovnosti, već kao agent Rimskog carstva koji pokušava da dominira duhovnošću.

U proleće 1896. godine objavljena je njegova predstava Ubu Roi, koja je bila razrađena i proširena verzija njegove predstave Les Polonais. Činilo se da zbog divljeg humora i monstruozne apsurdnosti predstave Ubu Roi, ona nikada neće biti igrana na sceni. Ipak, Aurélien-Marie Lugné-Poe je postavio predstavu u Théâtre de l'Oeuvre.

Tokom premijere, 10. decembra, 1896, godine, nakon što je Kralj Ibi (igrao ga je Firmin Gémier) rekao uvodni tekst: "Merdre!" ("Srranje!"), publika je podivljala i predstava je bila prekinuta petnaestominutnim zviždanjem. Slični prekidi su se dešavali i dalje tokom predstave. Tokom te prve produkcije, odigrane su samo proba u kostimima i premijera, a zatim je predstava skinuta i nije se igrala do 1907. godine.

Predstava je donela slavu dvadesettrogodišnjem Jarryju koji se utopio u fikciju koju je stvorio. Jarry je počeo da govori kao njegov lik, kralj Ibi. Usvojio je čudan akcenat i naglašavao je svaki slog reči, počeo je da koristi kraljevsko "mi" za sebe i, na primer, vetar je nazivao "ono što duva".

Jarry se preselio u stan koji je bio toliko nizak da su gosti morali da se savijaju da ne bi udarali u plafon. Takođe, počeo je da nosi pištolj. Kada se njegova komšinica bunila zbog toga što se plašila da su njena deca ugrožena, odgovorio joj je: "Ako bi se to desilo, go-spo-đo, lično ćemo biti srećni da dobijemo novu sa vama" (premda nije bio naklonjen ženskom polu na način koji je ovde sugerisan).[1][2]

Tokom poslednjih godina Jarry je bio idol mnogim mladim piscima i umetnicima u Parizu. Nakon njegove smrti, Pablo Picasso, koji je bio fasciniran Jarryjem, nabavio je njegov pištolj i nosio ga po Parizu, a kasnije je kupio i mnoge njegove rukopise.

Jarry je umro 1. novembra, 1907. u Parizu od tuberkuloze. Zabeleženo je da je posladnja stvar koju je tražio bila čačkalica. Sahranjen je na Cimetière de Bagneux.

Vidi dalje[uredi - уреди]

Dela[uredi - уреди]

  • Les Antliaclastes (1886-1888)
  • La Seconde Vie ou Macaber (1888)
  • Onénisme ou les Tribulations de Priou (1888)
  • Les Alcoolisés (1890)
  • Visions actuelles et futures (1894)
  • « Haldernablou » (1894)
  • « Acte unique » de César-Antéchrist (1894)
  • Les Minutes de sable mémorial (1894), poèmes. Texte en ligne
  • César Antéchrist (1895)
  • Ubu roi (1896, rédigé vers 1888) Texte en ligne
  • L’Autre Alceste (1896).Texte en ligne
  • Paralipomènes d’Ubu (1896)
  • Le Vieux de la montagne (1896)
  • Les Jours et les Nuits (1897), roman. Texte en ligne
  • Ubu cocu ou l'Archéoptéryx (1897)
  • L’Amour en visites (1897, publié en 1898), pesma
  • Gestes et opinions du docteur Faustroll, pataphysicien (achevé en 1898, publié en 1911), roman. Texte en ligne
  • Petit Almanach (1898)
  • L’Amour absolu (1899)
  • Ubu enchaîné (1899, publié en 1900)
  • Messaline (1900)
  • Almanach illustré du Père Ubu (1901)
  • « Spéculations », u La Revue blanche (1901)
  • Le Surmâle (1901, publié en 1902), roman. Texte en ligne
  • « Gestes », dans La Revue blanche (1901).
  • L’Objet aimé (1903)
  • « Le 14 Juillet », u Le Figaro (1904)
  • Pantagruel (1905, opera)
  • Ubu sur la Butte (1906)
  • Par la taille (1906), opereta
  • Le Moutardier du pape (1906, publié en 1907), opereta
  • Albert Samain (souvenirs) (1907)
  • La Dragonne (1907, objavljeno 1943)
Posthumno
  • Spéculations (1911)
  • Pieter de Delft (1974),opera
  • Jef (1974), predstava
  • Le Manoir enchanté (1974), opera
  • L’Amour maladroit (1974), opereta
  • Le Bon Roi Dagobert (1974), opereta
  • Léda (1981), opereta

Vanjske veze[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. "Alfred Jarry". NNDb. http://www.nndb.com/people/120/000113778/. pristupljeno 1. 11. 2010. 
  2. Brown, A. Mitchell (24. 7. 2004). "Jarry, Alfred (1873-1907)". glbtq.com. http://www.glbtq.com/literature/jarry_a.html. pristupljeno 1. 11. 2010.