Antikiterski mehanizam

Izvor: Wikipedia
Antikitera mehanizam (glavni fragment).

Veruje se da je Antikitera mehanizam antički mehanički kalkulator (takođe se opisuje kao prvi „mehanički računar[1][2]) koji je služio za računanje astronomskih pozicija. Otkrio ga je 1901. godine lovac na morske sunđere u olupini potopljenog trgovačkog broda kod grčkog ostrva Antikitera, između Kitere i Krita. Datiran je u 82. pne. Analize teksta pronađenog uz mehanizam sugerišu da je aparat korišćen 15-20 godina pre toga.[3] Tehnološki artefakti slične složenosti nisu se pojavljivali narednih hiljadu godina.[4]

Dimenzije mehanizma su 33 cm (visina), 17 cm (širina) i 9 cm (debljina). Napravljen je od bronze i smešten u okvir od drveta. Na njemu je ispisan tekst od oko 3.000 slova, koji je dešifrovan u poslednjih par godina. Tekst je neka vrsta uputstva za upotrebu, sa odeljcima o astronomiji, geografiji i mehanici. Ostaci mehanizma sa Antikitere se čuvaju u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.

Britanski naučnik i istoričar Derek de Sola Prajs objavio je 1952. godine rad u kojem je objasnio astronomsku namenu ovog mehanizma. On je zaključio da Antikitera mehanizam predstavlja simulator kretanja planeta oko Sunca i da se može nazvati prvim analognim računarom.

Aparat ima 30 sačuvanih zupčanika (pretpostavlja se da ih je ukupno bilo 37). Zubi zupčanika imaju oblik jednakostraničnog trougla. Datum bi se u mašinu uneo mehanički, a aparat bi dao podatke o položaju Sunca, Meseca i druge astronomske podatke. Nije još izvesno da li se mehanizam zasnivao na geocentričnom ili heliocentričnom principu. Imao je 3 glavna kružna indikatora, jedan napred, i dva pozadi. Prednji indikator je bio podeljen na sektore meseci godine egipatskog kalendara. Unutar njega, postojala je podela sa grčkim simbolima zodijaka. Julijanski kalendar je uveden u upotrebu 50-100 godina posle nastanka ovog aparata. Spreda su postojale bar tri kazaljke, jedna za datum, a druge dve kao indikacija položaja Sunca i Meseca. Mehanizam je dizajniran tako da uzima u obzir promenljivu ugaonu brzinu Meseca i prikazuje njegove faze na sfernom modelu.

Napomene[uredi - уреди]

  1. The Antikythera Mechanism Research Project, Dobavljeno 01.07.2007
  2. Citat Vašington posta:
    Zamislite da bacite moderni laptop u more, i da ostavnike naučnike iz strane kulture da se začuđeno češkaju nad korodiranim ostacima vekovima kasnije. Eksperti su u četvrtak izjavili da je rimski moreplovac učinio nešto slično tome pre 2.000 godina na moru u južnoj Grčkoj.
  3. Jo Marchant: In search of lost time, Nature, 29. novembar 2006
  4. Planetary gears, Nature 444 (7119).