Enopid

Izvor: Wikipedia

Enopid sa Hiosa (grčki: Οινοπίδης ο Χίος, latinski: Oenopides), starogrčki matematičar (geometar) i astronom; bio je rođen malo posle 500. pne. na ostrvu Hios, veći deo života je proveo u Atini, zna se da je bio aktivan oko 450. pne. Ime se može izgovarati i "Ojnopid".

Astronomija[uredi - уреди]

Glavno Enopidovo dostignuće u astronomiji je određenje ugla između ravni nebeskog ekvatora i zodijaka (prividne godišnje Sunčeve putanje po nebu). Našao je da ovaj ugao iznosi 24°. Time je zapravo izmerio nagib Zemljine ose. Enopidov rezultat će ostati standardna vrednost sledeća dva stoleća, sve dok Eratosten ne obavi preciznije merenje.

Enopid je takođe odredio vrednost Velike godine, tj. najkraćeg vremenskog intervala koji sadrži ceo broj zvezdanih godina i ceo broj sinodičkih meseci. Pošto se relativne pozicije Sunca i Meseca ponavljaju posle svake Velike godine, ovo teoretski nudi način za predviđanje solarnih i lunarnih pomračenja. U stvarnosti, ovo je samo približno tačno, pošto se odnos dužina godine i meseca ne poklapa s bilo kojim prostim matematičkim razlomkom a i zato što što lunarna orbita neprekidno varira.

Enopid smatra da Velika godina iznosi 59 godina ili 730 meseci. Ovo je bila dobra aproksimacija, ali ne i savršena, jer 59 sideralnih godina iznosi 21550,1 dan a 730 sinodičkih meseci 21557,3 dana, tj. razlika je oko sedam dana. Pored toga se mešaju i varijacije u lunarnoj orbiti. Ipak, 59-godišnji period je imao prednost u tome što je bio blizak orbitalnim revolucijama nekih planeta oko Sunca (npr. petostrukom Jupiterovom periodu ili dvostrukom Saturnovom), što je značilo da se i njihove relativne pozicije takođe ponavljaju sa svakim ciklusom Velike godine.

Pre Enopida je korišćena Velika godina od 8 godina tj. 99 meseci (oktaeteris). Malo posle Enopida, 432. pne., Meton i Euktemon su otkrili bolju vrednost od 18 godina (223 meseca), što je ciklus pomračenja saros (oko godinu dana kraći od metonovog ciklusa).

Geometrija[uredi - уреди]

Dok se kao astronom uglavnom bavio praktičnim pitanjima, kao geometar je izgleda bio teoretičar i metodolog, koji je sebi postavio cilj da geometriju učini usklađenom sa višim standardima teoretske čistote. Tako je uveo razliku između "teorema" i "problema": mada se oboje tiču rešenja neke vežbe, teorema je zamišljena kao teoretski građevinski element, osnov dalje teorije, dok je problem samo jedan izolovan primer, vežba, bez daljeg ishoda ili značaja.

Enopid je izgleda bio i tvorac pravila da se u geometrijskim konstrukcijama koriste samo šestar i lenjir/ravnalo. U ovom kontekstu njegovo ime stoji uz dve konkretne elementarne konstrukcije iz ravanske geometrije: 1) nacrtati iz date tačke pravu liniju normalnu na datu pravu liniju i 2) na datoj pravoj liniji i na njoj datoj tački, konstruisati ugao jednak datom uglu.

Razna mišljena pripisana Enopidu[uredi - уреди]

Enopidu su pripisali još neka mišljenja, iz raznih oblasti:

  • Kažu da je on dao jedno objašnjenje poplave Nila. Na osnovu posmatranja temperature vode u dubokim bunarima, izgleda da je pogrešno zaključio da je podzemna voda hladnija leti nego zimi. Iz toga je zaključio da zimi kiša pada i prodire u zemlju i opet isparava, zbog toplote u zemljištu. Međutim leti, kada je voda u zemlji navodno hladnija, manje je i isparavanja. Višak vlage se onda mora ukloniti na neki drugi način, što dovodi do toga da se Nil izlije.
  • Enopidu je pripisano mišljenje da se Sunce nekada kretalo duž Mlečnog puta. Ali kada je ono videlo kako je Tijestu, liku iz mitologije, njegov brat Atrej iz osvete za ručak poslužio njegovog sina, Sunce se tako užasnulo da je napustilo svoju putanju i došlo u zodijak. Ova tradicija zvuči prilično nepouzdano.
  • Za Enopida kažu da je svemir smatrao za živi organizam, kojem je Bog ili Božanstvo bilo duša.
  • Takođe kažu da je smatrao vazduh i vatru za prve principe svemira.

Izvori[uredi - уреди]

  • István M. Bodnár, Oenopides of Chius: A survey of the modern literature with a collection of the ancient testimonia, Berlin 2007, preprint 327 of the Max Planck Institute for the History of Science, accessible at http://www.mpiwg-berlin.mpg.de/Preprints/P327.PDF
  • Ivor Bulmer-Thomas, 'Oenopides of Chios', in: Dictionary of Scientific Biography, Charles Coulston Gillispie, ed. (18 volumes; New York 1970-1990) volume 10 pp. 179–182.
  • Kurt von Fritz, 'Oinopides', in: Paulys Realencyclopädie der Classischen Altertumswissenschaft, G. Wissowa, ed. (51 volumes; 1894-1980) volume 17 (1937) columns 2258-2272 (in German).