Dick Cheney

Izvor: Wikipedia
Dik Čejni
Dik Čejni
Po redu: 46-ti potpredsednik
Mandat: 20. januar, 2001–present
Prethodnik: Al Gor
Datum rođenja 30. januar, 1941
Mesto rođenja: Linkoln, Nebraska
Zanimanje: Biznismen
Partija: Republikanska stranka
Predsednik: Džordž V. Buš

Dik Čejni (Dick Cheney) je američki političar koji je od 2001. do 2009. bio 46-ti potpredsednik SAD. Rođen je 30. januara 1946. Član je Republikanske partije.


Mladost i porodica[uredi - уреди]

Čejni je rođen u Linkolnu u državi Nebraska. Roditelji su mu Ričard i Merdžori Čejni. Odrastao je u Kasperu u Vajomingu gde je upoznao svoju sadašnju ženu Lin Vinsent. Radio je u ministarstvu poljoprivrede.

Čejni se isticao i kao učenik i kao sportista u srednjoj školi. Bio je izabran za predsednika starije klase svoje srednje škole, predstavljao je školu na državnim skupovima i bio je član ragbi tima. Nakon završetka srednje škole radio je na električnim vodovima i bio je član međunarodnog bratstva električara.

Nakon ženidbe sa Lin 1964, dobio je dve ćerke Elizabet i Meri. Danas ima četiri unučadi. Elizabet je rođena 1966, oženjena je i ima četiri deteta. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Čikagu i radila je kao međunarodni advokat, savetnik, te u odeljenu za Bliski Istok Stejt Dipartmenta.

Meri živi u Denveru u državi Kolorado i jedna je od najbližih očevih pomoćnika. Pojavile su se sumnje o njenim seksualnim sklonostima nakon podrške njenog oca amandmanu na državni zakon o braku koji ne bi dozvolio Meri da se venča sa partnerom istog pola. Mary je svoje lezbijske sklonosti priznala, ali je usprkos svega ostala uz svog oca u svim političkim kampanjama.

Dik Čejni je 1995. imao kratku ulogu u filmu Brusa Vilisa Umri muški III gde je igrao zvaničnika Nju Jorka.

Obrazovanje[uredi - уреди]

Nakon srednje škole, Čejni je dobio školarinu i pohađao je univerzitet Jejl. Nakon tri semestra odlučio je da na neko vreme napusti Jejl. Sakupio je dovoljno novca i vratio se na studije ali je već u sledećem semestru napustio fakultet zbog loših ocena.

Kada je imao 21 godinu, 1962, priznao je dve krivice za vožnju u pijanom stanju u Vajomingu. Kasnije je izjavio da su ga ova hapšenja naterala da razmisli kojim putem ide. Kako je sam rekao, bio je na lošem putu i tako bi se i nastavilo da nije prestao sa pićem.

Ponovo se fokusirao na studije. Išao je u Kasper Koledž 1963. a nakon toga i na Univerzitet u Vajomingu gde je dobio i diplomu u političkim naukama.

Pohađao je Univerzitet Viskonsin-Medison kao kandidat za doktorat. Napustio je studije i ušao u političke vode pre doktoriranja.

Rat u Vijetnamu[uredi - уреди]

Tokom rata u Vijetnamu od 1959. do 1966, Čejni je dobio ukupno 5 odlaganja vojne obaveze. Četiri su bila tipa S-2 koji su dobijali studenti zbog obaveza prema univerzitetu i jedno odlaganje tipa 3-A koje je dobio 1966. kada je njegova žena zatrudnela.

Politička karijera[uredi - уреди]

Raniji angažman u Beloj kući[uredi - уреди]

Njegova karijera u državnoj službi počela je sa radom u administraciji Niksona 1969. Bio je na mnogim pozicijama u veću za određivanje vrednosti potrošačke korpe, kao pomoćnik Donalda Ramsfelda u državnoj kancelariji za ekonomske mogućnosti i u Beloj kući. Kod predsednika Džeralda Forda, Čejni je postao pomoćnik predsednika i šef osoblja. Bio je menadžer Fordove predsedničke kampanje 1976. dok je predsednik kampanje bio Džejms Bejker.

Kongres[uredi - уреди]

Federalna zgrada Dika Čejnija, Kasper, Vajoming

Godine 1978. izabran je za predstavnika Vajominga u Predstavničkom domu Kongresa. Čejni je ponovo biran pet puta služeći do 1989. Bio je predsednik komiteta za politiku Republikanske partije od 1981. do 1987. Izabran je za predsednika konferencije Republikanske partije 1989. Tokom svoje službe u donjem domu kongresa glasao je protiv proglašavanja dana rođenja Martina Lutera Kinga za nacionalni praznik. Kao predstavnik Vajominga radio je na odbrani njenog posla vezanog za naftu i ugalj. Federalna zgrada u Kasperu, regionalnom poslovnom centru, nazvana je u njegovu čast i rad u Kongresu.

Vlada[uredi - уреди]

Čejni je radio kao Sekretar odbrane u vladi predsednika Džordža Buša starijeg Rukovodio je vojnim operacijama u Panami i na Bliskom Istoku. Nagrađen je predsedničkom medaljom slobode zbog "očuvanja američke sigurnosti u vreme velikih promena u svetu".

Bio je predsednik kompanije Halibarton, a takođe bio je član predsedništva Prokter i Gembla, Junion Pacifika i EDS-a.

Zajedo sa Donaldom Ramsfeldom 1997, osnovao je neprofitnu obrazovnu organizaciju koja je zove Projekat za Novi Američki Vek čiji je cilj promovisanje globalnog američkog vođstva.

Potpredsednik[uredi - уреди]

Dik Čejni govori pred vojskom

Godine 2000. je odabran za potpredsjedničkog kandidata Republikanske stranke te je sudjelovao u Bushovoj izbornoj kampanji. Nakon izbora je postao potpredsjednik.

Za razliku od većine dotadašnjih potpredsjednika, koji su uglavnom imali ceremonijalnu ulogu, Cheney se brzo nametnuo kao jedan od najaktivnijih i najutjecajnijih članova Bushove administracije. Posebno veliku ulogu je imao kao jedan od vodećih zagovornika američke invazije na Irak. Svoje je stavove često branio na prilično nediplomatski način, zbog čega je stekao odijum ne samo među međunarodnom nego i velikim dijelom američke javnosti.

Tome su u prilog išle i njegove veze s Halliburtonom, koji je nakon američkog osvajanja Iraka dobio unosne poslove na obnovi i izgradnji infrastrukture. Zbog svega su prije izbora 2004. godine mnogi iz Republikanske stranke Bushu sugerirali da za potpredsjedničkog kandidata odabare nekog drugog. No, Bush je Cheneyu ostao vjeran te su zajedno izvojevali još jednu izbornu pobjedu, za što mnogi drže zaslužnim i Cheneya, daleko oštrijeg i britkijeg polemičara nego što su to bili Bushovi i Cheneyevi protukandidati John Kerry i John Edwards.

Cheneya se također često dovodi u vezu s aferom Plamegate, a optužbe za nezakonite radnje su dobile na težini nakon što je krajem oktobra za krivokletstvo optužen i na ostavku prisiljen njegov najbliži suradnik "Scooter" Libby.

Cheney je početkom 2006. dospio u žižu javnosti kada je prilikom lova na jednom teksaškom ranču slučajno ustrijelio i ranio jednog od sudionika.

Posle Bušovog mandata[uredi - уреди]

Kada je Bush napustio Belu kuću, Čejni se, za razliku od njega, nastavio baviti političkim aktivnosti, pre svega oštro kritikujući politiku predsednika Baraka Obame.