Vasco Núñez de Balboa
| Vasco Núñez de Balboa | |
|---|---|
|
| |
| 1475. | [[]] 1475. |
| Jerez de los Caballeros (Ekstremadura) | Jerez de los Caballeros (Ekstremadura)Kruna Kastilje |
| 1519. | januar 1519. |
| Acla | AclaCastilla del Oro / Panama |
_01.jpg)
1475. 1519. Vasco Núñez de Balboa (Jerez de los Caballeros, oko 1475.- Acla, 15. januar 1519.), bio je španjolski konkvistador i istraživač.[1]
Znan je kao prvi Evropljanin koji je preko Panamske prevlake došao do pacifičke obale.[2]
Biografija[uredi | uredi kod]
Balboa je rođen u porodici sitnog plemića, i on je kao i drugi mladići njegova staleža odlučio potražiti sreću u Novom Svijetu. Zato se 1500. ukrcao na brod Rodriga de Bastidasa, koji je zaplovio istražiti obale današnje Kolumbije.[2]
Nakon što se iskrcao u Hispanioli, kupio je plantažu, koja je ubrzo zapala u dugove. Balboa se bježeći od vjerovnika - 1510., ukrcao kao slijepi putnik na brod Martína Fernándeza de Encisca, koji je krenuo dovesti hranu, opremu i pojačanje koloniji koju je osnovao Alonso de Ojeda na istočnoj obali Zaljeva Urabá (današnja Kolumbija).[2]
Kad su stigli ustanovili su da je Ojeda otišao, i da su brojni kolonisti pobijeni od ratobornh Kariba. Na nagovor Balboe preživljeni kolonisti prebačeni su na sigurniju zapadnu obalu Zaljeva Urabá koja je dio Panamske prevlake.[2]
Tu su podigli prvo stalno naselje na južnoameričkom kontinentu - Santa María Antigua. Tad su počeli zgrtati zlato što milom (trampom) ili silom (otimanjem) od lokalnih indijanaca. Kad je Enciso otplovio za Hispaniolu, Balboa je postao neprikosnoveni vođa kolonije, taj položaj službeno mu je potvđen u novembru 1511. dekretom kralja Fernanda II kojim je Balboa imenovan privremenim guvernerom i kapetan generalom kolonije.[2]
Istovremeno je Balboa organizirao niz ekspedicija u potrazi za zlatom i robovima po indijanskim plemenima u tom kraju. Pritom se koristio svakakvim metodama, od mučenja indijanca, da iz njih izvuče informacije koje treba, do taktike Zavadi pa vladaj, sklapajući privremena savezništva sa pojedinim plemenima, kojima je pomagao u sukobima sa neprijateljima. Indijance je fascinirao i strašio svojim psima koji su klali i trgali žrtve.[2]
Od indijanaca je saznao da se na jugu nalazi more i pokrajina beskrajno bogata zlatom, kao i to da mu za tu kampanju treba najmanje 1,000 ljudi. Balboa je o tom obavjestio kralja i zatražio pojačanje, ali nije znao i da su njegovi neprijatelji obavjestili Fernanda o njegovim grijesima (od svireposti prema indijancima do krađa).[2]
Izgleda da je Fernando povjerovao tim optužbama, pa je u aprilu 1514. prema kolonijii poslao ekspediciju od 2,000 ljudi sa novim guvernerom, postariijem ali moćnim plemićem Pedrom Dávilom.[2]
U međuvremenu ni Balboa, nije čekao pojačanje već je 1. septembra 1513. otplovio do najužeg dijela prevlake. U pratnji 190 Španjolaca i stotinjak indijanskih nosača, marš]]irao je na jug prevlake preko gustih džungla, [[rijeka i močvara i uspeo se na Kordiljere; 25. (ili 27. septembra) 1513., i ugledao Pacifik. Preko prevlake se vratio u Santa Maríju u januaru 1514.[2]
Taj pothvat umilio je kralja koji ga je proglasio guvernerom novootkrivenih kolonija Mar del Sur i Paname, ali podložnim novom guverneru Pedru Dávili, negove stare kolonije - Santa María, koja je u junu 1514. dobila novo ime Castilla del Oro (Zlatna obala).[2]
Pored tog Balba je postao adelantado, što je značilo da ima zakonsko pravo uzeti sve na što nađe u Pacifik. Kvaka je bila u tome što je sam morao financirati troškove ekspedicija i dati kralju oko 20% blaga koji je nakupio.[3]
Odnos između Balboe i novog guvernera Dávile od samog starta je bio loš, obojica su slali pisma u Španjolsku optužujući jedan drugog, za nesposobnost. Dávila je bio brži i ne čekajući odluku, uhapsio Balbou, i izveo pred sud koji ga je osudio na smrt. Glava mu je odrubljena u u januaru 1519.[2]
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ „Balboa, Vasco Núñez de” (hrvatski). Hrvatska enciklopedija LZMK. Pristupljeno 16.1.2023.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 „Vasco Núñez de Balboa” (engleski). Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 16.1.2023.
- ↑ Mark Cartwright. „Vasco Núñez de Balboa” (engleski). World History Encyclopedia. Pristupljeno 16.1.2023.
