Thorstein Veblen

Izvor: Wikipedia

Torsten Veblen (30. jul 1857 - 3. avgust 1929) bio je norveško-američki ekonomista i sociolog.

Torsten Veblen je bio potomak norveških doseljenika i farmera, koji je svoje detinjstvo proveo na graničnoj teritoriji u Viskonsinu i kasnije Minesoti. Zbog ograničenog kontakta sa širim krugom ljudi veoma je slabo poznavao engleski pa je zbog toga imao teškoća i u toku svog školovanja i kasnije kao profesor. 1874. on je otišao na Karlton Koledž u Nortfildu, Minesota gde se školovao do 1880. i gde mu je profesor političke ekonomije bio Džon Bejts Klark, poznati američki ekonomista liberalističke struje. Ono što je bilo presudno u Klarkovom uticaju na Veblena bilo je to da se Veblen i pored svog nesumnjivog interesa za filozofiju, orjentisao na ekonomiju.

Veblen je napustio Džon Hopkins Univerzitet u Baltimoru i prešao na univerzitet Jejl. Na Jejlu je i doktorirao sa tezom "Etičke osnove doktrine odmazde".

Veblen nažalost nije uspeo da dobije univerzitetsko mesto na Jejlu, pa je šest godina proveo u potpunoj neaktivnosti na farmi roditelja svoje supruge, čitajući literaturu. To je sigurno podiglo njegov naučni nivo, ali ga je odvojilo od stvarnosti. Možda je to i bio razlog zbog čega iz njegovih kritičkih razmatranja ne možemo da izvučemo bilo kakvu konzistentnu pozitivnu teoriju. Oženio se 1888. godine, a tek 1890. zapošljava se na Kornel Koledžu, dok 1892. zajedno sa prof. Laflinom, koji mu pomaže odlazi na Univerzitet u Čikagu gde postaje šef katedre za političku ekonomiju. Veblen za svoje studente drži predavanja o socijalizmu, agrarnoj ekonomiji i istoriji ekonomskih doktrina. U to vreme počinje da izlazi časopis "Journal of Political Economy" i Veblen postaje njegov prvi urednik. On za ovaj časopis piše niz članaka i prikaza i njegov opus je veoma širok. Pored ekonomskih radova u njegovoj bibliografiji se nalaze i prikazi nemačkih filozofskih studija, knjiga socijalističkih pisaca, prevodi sa nemačkog i islandskog jezika, članci i knjige o tehnologiji, ekonomiji u užem smislu, antropologiji, ratu i miru i brojnim drugim problemima. Iako je ponekad sudio o nečemu, a da stvar nije dobro proučio, njegova kritika američkog društva i američke privrede s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka upečatljiva je i ima naučnu vrednost.

Veblenova najpoznatija knjiga je Teorija dokoličarske klase, objavljena 1899. u Čikagu, u kojoj iznosi tada novu ekonomsku i sociološku terminologiju institucionalizma i formuliše koncepte koje će zastupati do kraja života. U ovoj studiji koja ima pretežno sociološki, a ne ekonomski karakter, Veblen napada američke poslovne krugove i njihove izmišljene društvene vrednosti. Knjiga je napisana upola ironičnim stilom, a upola sa neophodnom naučnom argumentacijom. U ovoj studiji možda najjače ogleda se primena kritičkog metoda, koji pravi i formuliše Imanuel Kant u Veblenovim delima. U ovoj i drugim njegovim studijama oseća se uticaj Kantove etike i Kantovih radova. Sem toga i Veblen kao i Kant daje jedan sopstveni kategorijalni sistem u svojoj institucionalističkoj teoriji, koji odudara od glavnih puteva razvoja ekonomske nauke.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]