Stanisław Ignacy Witkiewicz

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Stanisław Ignacy Witkiewicz
Biografske informacije
Rođenje 24. februar 1885. (1885-02-24)
Varšava, Kongresna Poljska, Rusko Carstvo
Smrt 18. septembar 1939. (dob: 54)
Jeziory, Poljska
Supružnik Jagwida Unrug, vj.1923
Partner Jadwiga Janczewska
Rodbina Helena Modjeska (kuma)
Juliusz Kossak (tast)
Obrazovanje
Alma mater Krakówska akademija lijepih umjetnosti
Zanimanje književnik, slikar, filozof
Opus
Jezik poljski
Znamenita djela
  • Tumor Mózgowicz
  • Szewcy
  • Wariat i zakonnica
  • Pożegnanie jesieni
  • Nienasycenie
Inspiracija

Stanislav Ignaci Vitkjevič (polj. Stanisław Ignacy Witkiewicz; Varšava, 24. februar 1885Jeziori, 18. septembar 1939) bio je poljski književnik, slikar, fotograf, teoretičar umetnosti i filozof. Otac mu je bio slikar i teoretičar umetnosti Stanislav Vitkjevič. Do studija slikarstva u Krakovu, koje nikada nije završio, roditelji su mu obezbedili privatne učitelje, te je stekao široko znanje iz humanitičkih i egzaktnih nauka. Bio je poliglota i putovao je po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, a neposredno pred početak Prvog svetskog rata, posetio je Australiju i Novu Gvineju, gde je otišao kao fotograf u pratnji antropologa Bronislava Malinovskog. Bio je oficir Ruskog carstva u Prvom svetskom ratu. Najintenzivnije je delovao i stvarao između dva svetska rata. Nakon što je Nemačka napala Poljsku 1. septembra 1939, prijavio se za vojsku, ali su ga zbog starosti odbili. Nekoliko dana kasnije, kada je i Sovjetski Savez anketirao istočni deo njegove domovine, izvršio je samoubistvo 18. septembra.[1]

Vitkjevičevo stvaralaštvo pripada avangardi. Kao književnik bio je blizak ekspresionizmu i nadrealizmu. U pisanju je primenjivao deformaciju, odstranjivanje stvarnosti, karikaturu, grotesku, fantastiku, parodiju, humor i filozofsku refleksiju.[2] Za života objavio je dva romana Oproštaj od jeseni i Nezasitost, a ostali su štamapni posthumno. Napisao je između 1918. I 1925. četrdesetak drama od kojih je dvadeset jedna sačuvana. Na polju teorije umetnosti izdvaja se njegovo delo Teorija čiste forme. Takođe, značajna je njegova esejistička knjiga Narkotici o upotrebi različitih droga pri umetničkom izražavanju. Kao slikar pripadao je grupi Formista. Vitkjevič je stvaralački čin slikanja doživljavao kao metafizičko ujedinjenje s kosmosom, magnoveno razumevanje i ponavljanje njegove metafizičke strukture u senzibilnom materijalu umetničkog dela.[3] Posebno se pročuo po slikanju portreta. Na polju fotografije bio je jedan od prvih umetničkih fotografa Evrope. Slavu je stekao posthumno.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Rajčić 2008, str. 22.
  2. Poljska međuratna avangardna proza Stanislav Ignaci Vitkjevič: roman Nezasitost, 16. decembar 2012. (Pristupljeno: 14. novembar 2016).
  3. Poljsko slikarstvo], internet portal Rastko (Pristupljeno: 14. novembar 2016).

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]