Скобаљ (Смедерево)

За остале употребе, погледајте Скобаљ (разврставање).

Скобаљ
Дом културе „Станиша Адамовић”
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
Становништво (2011)	1614
Положај
Координате
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	80 m
Скобаљ Скобаљ (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	11322
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD

Скобаљ је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1614 становника (према попису из 2002. било је 1880 становника).

Историја

Скобаљ се налази јужно од Смедерева. Скобаљ је старије насеље, и изгледа да је постао пред крај турске владавине. Помиње се у арачким списковима и имало је 1818. године 44, а 1822. 50 кућа. Године 1846. село је имало 92 куће, а по попису из 1921. г. у селу је било 311 кућа са 1666 становника. Предак Вигњаша (Стојановића, Јовшића) дошао је из Црне Горе најпре у село Селевац. Како у Селевцу није било места, пређе у Скобаљ, где му спахија дозволи да се настани. Доцније се од Вигњаша одвоје једни оду у Осипаоницу. Старе породице су породице и Васићи, старином са Косова, Бркићи (које зову Мађарима) старином „од Сегедина“, Видачка фамилија (Пантићи, Живојиновићи, Милојевићи) који су неко време становали између Вранова и Мале Крсне, и отуда прешли у Скобаљ, Ћертићи који су дошли из Азање и Ивановићи. Ово су најстарије породице. Веле да су селу дали име по риби скобаљ, које је било много у Језави.

Године 1883. године подигнута је данашња црква, а школа у селу постоји од 1862. г. Данашња школа подигнута је 1904. г. Станиша Адамовић је основао читаоницу, а 1926.г. основано ловачко удружење. (подаци крајем 1925. године). Дом културе у Скобаљу носи назив по Станиши Адамовићу.

Демографија

У насељу Скобаљ живи 1334 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,2 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 570 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2065 1953. 2163 1961. 2289 1971. 2202 1981. 2445 1991. 2190 1994 2002. 2221 1880 2011. 1614

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			1.839	97,81%
Румуни			7	0,37%
Власи			6	0,31%
Роми			5	0,26%
Руси			3	0,15%
Македонци			2	0,10%
Југословени			2	0,10%
Црногорци			1	0,05%
Хрвати			1	0,05%
непознато			11	0,58%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	1			3
80+	20			31
75-79	30			58
70-74	61			68
65-69	65			76
60-64	39			47
55-59	42			43
50-54	95			69
45-49	90			75
40-44	57			61
35-39	49			53
30-34	38			48
25-29	58			44
20-24	76			61
15-19	65			67
10-14	55			46
5-9	44			47
0-4	49			49
просек	40.7			43.1

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 468 494 565 555 599 598 597

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 126 136 111 93 65 33 20 8 3 2 3.15

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	786	246	461	42	36	1
Женски	804	141	469	157	32	5

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	435	126	-	-	142	1	54	25	2	14
Женски	224	109	-	-	31	-	2	27	3	1
Оба	659	235	-	-	173	1	56	52	5	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	18	4	12	10	2	-	-	25
Женски	2	6	1	18	11	1	1	-	11
Оба	2	24	5	30	21	3	1	-	36

Знамените личности

• Дафина Милановић, банкарка, оснивач Дафимент банке.

Литература

• Коришћена Литература:
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

• Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)