Раља (Смедерево)
Za ostale upotrebe, v. Раља (razvrstavanje).
| Раља | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1209 |
| Положај | |
| Координате | 44°35′20″N 20°58′08″E / 44.589°N 20.968833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 84 m |
  Раља Раља (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 35′ 20" СГШ, 20° 58′ 08" ИГД
Раља је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. у насељу је било 1209 становника (према попису из 2002. било је 1537 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Село лежи југозападно од Смедерева. Раља је младо насеље које је основано за владавине кнеза Милоша. На овоме месту је била алија коју су искорићавала суседна села Радинац, Враново, Врбовац и варошица Колари. Предање вели да је једном приликом, пролазећи овуда књаз Милош, видео неколико колиба на друму између Вранова и Радинца у којима су становали неки нови досељеници. Наредио је одмах да се населе на данашње место и да образују село. У почетку је имало само неколико кућа, тада су у селу биле породице Ђорђевића (Миленковића), Петровића (Јовановића), Недељковића (Симића), Перишића и Спасића. Предак Ђорђевића, Ђорђе, дошао је од Лесковца бежао „преко“, и кад се из „прека“ вратио настанио се у данашњу Раљу. Предак Петровића (Јовановића), Миљко, дошао такође из Лесковца, и он је бежао „преко“ и неко време становао у радничком атару. Недељковићи, који су се раније презивали Симићи, старином су из Грљана, Спасићи из „источних крајева“, а Перишићи од Лесковца. Све до 1840. г. село је било мало. Од тада па до 60-их година прошлога века доселиле су се све тадашње породице.
Године 1846. Раља је имала 30 кућа, а по попису из 1921, год. у селу је било 125 кућа са 664 становника. Црква и парохија били су у Вранову. (подаци датирају крајем 1925. године).[1] [2] Село има школу од 1926. год.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Раља живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (40,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.430 | 93,03% | ||
| Муслимани | 8 | 0,52% | ||
| Хрвати | 5 | 0,32% | ||
| Украјинци | 1 | 0,06% | ||
| Албанци | 1 | 0,06% | ||
| непознато | 88 | 5,72% | ||
| м | ж | |||
| ? | 6 | 4 | ||
| 80+ | 5 | 13 | ||
| 75-79 | 16 | 27 | ||
| 70-74 | 25 | 42 | ||
| 65-69 | 27 | 38 | ||
| 60-64 | 38 | 55 | ||
| 55-59 | 35 | 37 | ||
| 50-54 | 67 | 49 | ||
| 45-49 | 79 | 60 | ||
| 40-44 | 61 | 65 | ||
| 35-39 | 46 | 50 | ||
| 30-34 | 50 | 43 | ||
| 25-29 | 49 | 49 | ||
| 20-24 | 66 | 53 | ||
| 15-19 | 52 | 65 | ||
| 10-14 | 53 | 54 | ||
| 5-9 | 50 | 35 | ||
| 0-4 | 40 | 33 | ||
| просек | 36.5 | 39.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 622 | 200 | 375 | 29 | 18 | - |
| Женски | 650 | 138 | 379 | 112 | 19 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 285 | 41 | - | 1 | 113 | 5 | 41 | 21 | 1 | 11 |
| Женски | 108 | 34 | - | - | 28 | 1 | 4 | 7 | 6 | - |
| Оба | 393 | 75 | - | 1 | 141 | 6 | 45 | 28 | 7 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 9 | 8 | 1 | 8 | 1 | - | - | 24 | |
| Женски | - | 4 | 6 | 3 | 10 | 1 | - | - | 4 | |
| Оба | - | 13 | 14 | 4 | 18 | 2 | - | - | 28 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летопописа“ општине Скобаљ, Бр.2202
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
