Удовице
Удовице | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Подунавски |
Град | Смедерево |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1837 |
Положај | |
Координате | 44°38′15″N 20°51′13″E / 44.6375°N 20.8535°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 188 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | SD |
Координате: 44° 38′ 15" СГШ, 20° 51′ 13" ИГД
Удовице је приградско насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1837 становника (према попису из 2002. било је 2018 становника).
Историја[uredi | uredi kod]
Село лежи југозападно од Смедерева. Удовице су старије насеље. У близини има трагова који указују на врло стара насеља и живот још из римског доба. По предању овде је постојало село Подгорица, из кога је Змај деспот Вук, да би казнио сељаке који су прикрили Албега, покупио 60-70 сељака и погубио их. Како су тада у селу многе жене удовице, због тога је, веле, село прозвано Удовице. Стари људи причају да данашње Удовице нису на месту на коме је било село Подгорица, већ између старе Подгорице и данашњих Удовица, где је постојао манастир који се звао Кокора. Данас се ту виде трагови темеља, као и трагови гробља које је било поред манастира. Ту је данас извор Змајевац.
Удовице се помињу у арачким списковима из првих десетина 19. века и село је имало 1818. године 25 кућа. Године 1846. у селу је била 51 кућа, а по попису из 1921. г имало је 204 куће са 1097 становника. Тадашње породице су у главном били млађи досељеници. Као најстарије сматрају се породице: Симићи старином из „прека“, Стокићи који су дошли из околине Пожаревца,Јанковићи који су дошли из околине Трстеника, Милошевићи чији је прадед Милан дошао из Старе Србије, затим Радосављевићи (Чворугићи) из Мораче, Цветковићи који су дошли од Лесковца, Швабићи и Живковићи. Остали су досељени из околине Прокупља и из Јужне Србије. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Удовице живи 1480 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,0 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 526 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.967 | 97,47% | ||
Македонци | 4 | 0,19% | ||
Црногорци | 2 | 0,09% | ||
Хрвати | 2 | 0,09% | ||
Словаци | 1 | 0,04% | ||
Бугари | 1 | 0,04% | ||
непознато | 26 | 1,28% |
м | ж | |||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 22 | 24 | ||
75-79 | 30 | 43 | ||
70-74 | 45 | 53 | ||
65-69 | 53 | 60 | ||
60-64 | 52 | 58 | ||
55-59 | 43 | 52 | ||
50-54 | 95 | 76 | ||
45-49 | 98 | 83 | ||
40-44 | 72 | 71 | ||
35-39 | 52 | 60 | ||
30-34 | 64 | 44 | ||
25-29 | 80 | 75 | ||
20-24 | 70 | 61 | ||
15-19 | 66 | 76 | ||
10-14 | 46 | 45 | ||
5-9 | 70 | 63 | ||
0-4 | 64 | 51 | ||
просек | 38.7 | 40.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 842 | 211 | 528 | 59 | 39 | 5 |
Женски | 837 | 136 | 534 | 137 | 27 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 527 | 231 | 1 | - | 147 | 1 | 40 | 23 | 5 | 18 |
Женски | 222 | 137 | - | - | 15 | - | 1 | 19 | 3 | 3 |
Оба | 749 | 368 | 1 | - | 162 | 1 | 41 | 42 | 8 | 21 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 6 | 8 | 7 | 20 | 4 | - | - | 13 | |
Женски | 2 | 6 | 4 | 9 | 16 | 2 | - | - | 5 | |
Оба | 5 | 12 | 12 | 16 | 36 | 6 | - | - | 18 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.