Poslovi i dani

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Izdanje Poslova i dana iz 1539.

Poslovi i Dani (starogrčki: Ἔργα καὶ ἡμέραι, 828 heksametara) nalov je starogrčke epske pesme drevnog grčkog pesnika Hesioda. jeste "poema rada", napisana u vidu opomene bratu Perzesu, kome pesnik daje niz saveta o tome kako će na pošten način steći i očuvati imetak.[1] Na početku (st. 1–316), nakon invokacije Muza, kćeri Zevsa, vrhovnog zaštitnika pravde,[2] Hesiod priča kako je nakon očeve smrti morao voditi spor oko nasledstva sa svojim bratom Perzesom, koji je podmitio "kraljeve daroždere" (βασιλῆας δωροφάγους)[3] i tako dobio veći deo imetka; no Perzes je imovinu brzo spiskao i hteo povesti novu parnicu.[4] Zato pesnik brata opominje na rad, a sudije na pravičnost.[5] Pri tom kao temeljno načelo ističe postojanje dve Eride (sukoba) ― rđave, koja predstavlja destruktivno sukobljavanje, i dobre, koja predstavlja miroljubivo nadmetanje u radu,[6] i odatle potiče dve osnovne niti narativa u ovoj pesmi: nagovaranje brata Perzesa da se okane destruktivnog sukoba s pesnikom i ohrabrivanje da se prihvati časnog rada.[7] Opomene bratu i prikaz teškoća s kojima se častan čovek susreće u životu dati su kroz dva mita. Prvi je nastavak pripovesti o Pandori, koja je započeta u Teogoniji, a treba da objasni kako su na svet došle nevolje: taj mit nalikuje narodnoj pripovetki, pomalo nespretno sastavljenoj, "posebno jer ne objašnjava zašto samo Nada nije uspela pobeći".[7] Drugi je mit o pet vekova sveta, svakog goreg od prethodnog, počev od zlatnog veka Kronove vladavine, preko srebrnog i bronzanog veka, sve do gvozdenog veka, u kojemu živi sam Hesiod, nakon kojega pesnik predviđa dolazak još težeg razdoblja:[5]

Kamo li sreće da nisam dioničar petoga roda,
Već da sam prije umro il da sam kasnije rođen.
Ovo je gvozdeno pleme i njega nikada neće
Dnevna minuti muka i tuga, pa ni po noći.
Bozi će ljudima jadnim teške zadavati brige.
Ipak, zlu će se njinom poneko dobro primiješat.[8]

Na zaključak da se ovde radi o narodnoj priči, premda donekle modifikovanoj, ukazuje, prvo, to što Hesiod ovu sliku neprekidnog opadanja nije mogao pomiriti sa svojim prikazom pohoda sedmorice protiv Tebe ili trojanskog rata, pa je između bronzanog i gvozdenog veka ubacio jedan "nemetalni" vek, vek heroja ili polubogova, a zatim i to što se ovaj prikaz opadanja ne slaže s Teogonijom, u kojoj se Kronovo vreme ne crta nikakvim ružičastim bojama, nego je predstavljano tek kao jedna od faza na putu koji kulminira Zevsovom vladavinom.[9] Pesnik potom razvija temu o pravičnosti, koju postavlja nasuprot nasilju, a ovo osuđuje putem basne (prve zabeležene basne u evropskoj književnosti), gde jastreb hvata slavuja i preti mu da će s njim učiniti šta mu je volja.[1] Hesiodova obuzetost etičkim pitanjima i Zevsovom pravdom u Poslovima i danima prilično se razlikuje od tradicionalnog aristokratskog pogleda o božanskom pravu kraljeva, koji je neupitan u Ilijadi, a dominantan je još i u Odiseji.[10]

Od pitanja pravičnosti Hesiod se okreće uputstvima za rad,[5] sa detaljnim izlaganjem različitih oruđa neophodnih za uspešan rad na zemlji (st. 383–617),[11] ali ima i korisnih uputstava za one koji, kao Hesiodov otac, radije biraju bavljenje pomorskom trgovinom (st. 618–694).[12] Ceo taj deo, najduži u pesmi, važan je izvor informacija o životu i pogledima jednog Grka s kraja 8. veka pne., a posebno je vredan jer, dakako, ne daje nikakav romansirani pogled na seoski život, kakav je, na primer, prisutan u Vergilijevim Georgikama i koji je, zapravo, karakterističan ne za žitelja sela, već za stanovnika grada i prvi put se razvija u helenističkom periodu, kad se pojavljuje istinski urbanizovano društvo.[13] Bez obzira na način privređivanja, dom i porodica ostaju temelji na kojima se gradi imetak, a to zahteva i ženidbu, na šta Hesiod ne gleda s prevelikim zadovoljstvom, pa se u mizoginiji Hesiod može smatrati pretečom Semonida Amorginca: potreba da se odabere dobra supruga i da se prema nkoj dobro postupa uglavnom služi kao prilika pesniku da upozori na sve loše posledice koje može izazvati odabir rđave žene.[13][14] Ovaj deo pesme završava se s ekoliko stihova o važnosti prijateljstva (st. 706–723).[15]

Slede stihovi (st. 724–764) u kojima se daje popis tabua, tj. nedopuštenih radnji (npr. "nakon svanuća nemoj izlivati vino Zevsu za žrtvu", "nemoj mokriti stojeći licem okrenut ka suncu", "nemoj začeti decu kad si se vratio s nekog zlokobnog pokopa" i sl.).[16] Poslednji deo pesme ― to su zapravo oni Dani iz naslova (st. 765–828) ― donosi popis srećnih i nesrećnih dana u mesecu za različite poslove i poduhvate.[17] Iznošene su teze o tome da ovi poslednji segmenti ne potiču od Hesioda, no o tome među ispitivačima nema saglasnosti.[18]

Poslovi i dani uvek su bili najčitanije Hesiodovo delo,[19] no još u antici bilo je onih koji su osporavali Hesiodovo autorstvo nekih delova ove pesme: prema Pausaniji (2. vek), Beoćani su smatrali da Hesiodov tekst počinje pričom i dve Eride, tj. od našeg stiha 11.[20] Od tada su brojni filolozi pokušavali utvrditi koji su delovi pesme sumnjivi te pojedine segmente izbaciti, preurediti ili preformulisati, a sve s ciljem da bi se dobio jedan zaokružen narativ s logičnom strukturom i kontinuiranim tekstom sa svojim početkom, sredinom i krajem, po ugledu na homerske epove.[18] Međutim, ovo delo nije ni pisano s namerom da bude bilo praktični priručnik o poljoprivredi bilo etički traktat o pravdi, i njegova jedinstvenost upravo leži u tome što predstavlja prvi pokušaj u evropskoj književnosti da se sastavi veće delo bez prethodno zadate narativne linije (kakva je, na primer, genealoška linija u Teogoniji).[21] Poslovi i dani svakako su važan izvor informacija o društvenim prilikama na početku arhajskog razdoblja Grčke, no i ovu pesmu mnoge i zanimljive niti vežu s egipatskim i bliskoistočnim kulturama, gde se može pronaći nemali broji primera s tekstovima u kojima se daju saveti, opmene i uputstva o poželjnom ponašanju i načinu života.[22]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Andrewes, Antony (1971). Greek Society. Pelican Books. 
  • Cingano, Ettore (2009). The Hesiodic Corpus. Montanari, Rengakos & Tsagalis. 
  • Đurić, Miloš N. (1991). Istorija helenske književnosti. Beograd. 
  • Easterling, P.E.; Kenney, E.J. (2003). The Cambridge History of Classical Literature. Vol. I: Greek Literature. Cambridge. 
  • Griffin, Jasper (1986). "Greek Myth and Hesiod", u: The Oxford History of the Classical World, J. Boardman, J. Griffin, O. Murray (eds),. Oxford University Press. 
  • Hornblower, Simon; Spawforth, Antony (2003). The Oxford Classical Dictionary. Oxford. 
  • Howatson, M.C. (1997). The Oxford Companion to Classical Literature. Second edition. Oxford & New York. 
  • Most, G.W. (2006), Hesiod: Theogony, Works and Days, Testimonia, no. 57, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99622-9 .
  • Most, G.W. (2007), Hesiod: The Shield, Catalogue, Other Fragments, no. 503, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99623-6 .
  • Nagy, Gregory (1990). Hesiod: Theogony. Cornell. 
  • Sironić, Milivoj; Salopek, Damir (1977). "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knj. 2. Zagreb. 
  • Smith, William (1873). A Dictionary of Greek and Roman biography and mythology. London. http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0104%3Aalphabetic+letter%3DA%3Aentry+group%3D11%3Aentry%3Dagyrrhius-bio-1. 
  • West, Martin L. (1966). Hesiod: Theogony. Oxford University Press.