Paul Sabatier

Izvor: Wikipedia
Paul Sabatier
Paul Sabatier
Rođenje 5. novembar 1854.
Smrt 14. august 1941. (dob: 86)
Toulouse, Francuska
Polje anorganska kemija
Alma mater Collège de France
Akademski mentor Marcellin Berthelot
Poznat po heterogena kataliza
Istaknute nagrade Nobelova nagrada za kemiju (1912)

Pol Sabatje (5. novembar 1854. -14. avgust 1941. ) je bio francuski hemičar rođen u Karkasonu. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1912 za rad na hidrogenizaciji organskih jedinjenja u prisustvu malih čestica metala kao katalizatorima.

Diplomirao je na Politehnici u Tuluzu 1877 . Godinu dana je predavao na lokalnoj školi, a zatim 1878. postaje Berteloov asistent na Kolež de Frans. Doktorirao je 1880. Predavao je fiziku u Bordou do 1882., a zatim je nastavio u Tuluzu. U Tuluzu počinje da predaje i hemiju 1883. Profesor hemije na univerzitetu u Tuluzu postao je 1884. Dekan fakulteta prirodnih nauka postao je 1905. Bio je toliko veran Tuluzu da je odbijao mnoge atraktivne ponude, kao što je bila da nasledi Anri Moasana 1908. na Sorboni. Najranija istraživanja su bila na polju termodinamike i termohemije sumpora i metalnih sulfata, na čemu je radio i doktorat. U Tuluzu je nastavio sa sa fizikalno-hemijskim istraživanjima sulfida, hlorida i bakrenih jedinjenja. Radio je na particionim koeficijentima i spektrima apsorbcije. Osim toga istraživao je okside azotne kiseline i njihove soli.

Započeo je sa proučavanjima fenomena katalizatora i uočio je anomalije i nedostatke Faradejeve fizikalne teorije. Zbog toga je stvorio svoju hemijsku teoriju o nestabilnim međuproizvodima. Strpljivim radom otkrio je da se korištenjem metala kao katalizatora može postići ubrzanje hidrogenizacije određenih organskih jedinjenja. Tako je 1897. otkrio da se uvođenjem tragova nikla kao katalizatora postiže ubrzanje adicije vodonika na molekule ugljenikovih jedinjenja. Njegov rad postaje osnova za industriju margarina i za hidrogenizaciju ulja i za industriju sintetizovanja metanola. Pokazao je selektivnost katalitičke reakcije.

Napisao je poznatu knjigu "Kataliza u organskoj hemiji" 1913. Za svoj rad na hidrogenizaciji organskih jedinjenja u prisustvu malih čestica metala kao katalizatora dobio je 1912. Nobelovu nagradu za hemiju. Nagradu je delio sa Viktorom Grinjarom.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]