Nedeljko Čabrinović

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nedeljko Čabrinović

Nedeljko Čabrinović
Nedeljko Čabrinović

Datum rođenja: 2. februar 1895.
Mesto rođenja: Sarajevo (Austrougarska)
Datum smrti: 20. januar 1916.
Mesto smrti: Terezijenštat (Austrougarska)

Nedeljko Čabrinović (2. februar 1895, Sarajevo20. januar 1916, Terezijenštat) je bio mladobosanski revolucionar, učesnik u atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je 2. februara 1895. godine u Sarajevu, kao najstarije dete u porodici. Njegov otac Vaso je bio vlasnik kafane u Sarajevu i imao devetoro dece iz dva braka.[1]

Bio je član tajne omladinske revolucionarne organizacije Mlada Bosna, koja je bila projugoslovenski nastrojena.[2] Nedeljko je kao štamparski radnik učestvovao je u štrajku štamparskih radnika 1912. godine, pa su ga vlasti proterale iz Sarajeva. Radio je u štamparijama u Sremskim Karlovcima, Šidu, Trstu i Beogradu.

Pod uticajem srpskih pobeda u balkanskim ratovima, zagrejao se za ideje jugoslovenske nacionalne revolucionarne omladine i prihvatio individualni teror kao metod političke borbe. Sarajevski članovi napredne nacionalne omladine poslali mu u Beograd isečak iz Hrvatskog dnevnika od 17. marta 1914. sa vešću o dolasku austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda na vojne manevre u Bosnu. Kada je primio taj isečak Čabrinović se dogovorio sa Gavrilom Principom i Trifkom Grabežom o mestu i vremenu atentata.

Na Vidovdan 28. juna 1914., Čabrinović je u Sarajevu nizvodno od mosta Ćumurije bacio bombu na kola u kojima se vozio Franc Ferdinand, ali je omanuo. Nakon toga je Gavrilo Princip hicima iz pištolja ubio prestolonaslednika.

Svih sedam učesnika atentata je uhvaćeno. Tokom suđenja, Čabrinović i drugi su tvrdili da je čin atentata izraz njihovih anarhističkih ubeđenja.[3]

Osuđen je kao maloletnik na 20 godina strogog zatvora. Umro je nakon dve godine u zatvoru u Terezijenštatu u Češkoj.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Slijepčević, P. (1929). Mlada Bosna. Sarajevo
  • Pfefer, I. (1938). Istraga o sarajevskom atentatu. Zagreb
  • Bogičević, V. (1932, 1935). Sećanja na vidovdanski atentat 1914. Sarajevo: Pregled
  • Dedijer, Vladimir. (1966). Sarajevo 1914. Beograd, Sarajevo
  • Popović, Cvijetko. (1984). Enciklopedija Jugoslavije. Zagreb: JLZ

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]