Međunarodni dan žena

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Međunarodni dan žena
Frauentag 1914 Heraus mit dem Frauenwahlrecht.jpg
Nemački plakat za Međunarodni dan žena, 8. marta 1914.; prevod: "Ovamo sa ženskim pravom glasa. Dan žena, 8. marta 1914. Ženama, koje kao radnice, majke i građanke ispunjavaju svoju dužnost, koje svoje namete moraju plaćati kako državi tako i opštini, negirana su puna građanska prava zbog predrasuda i reakcionarnih stavova. Borba za ovo prirodno pravo čoveka mora biti nepokolebljiva, čvrsta volja svake žene, svake radnice. Tu ne sme biti ni odmora ni počinka. Dođite stoga sve, vi žene i devojke, u nedelju, 8. marta 1914. u 3 sata poslepodne na 9. javni ženski skup."[1]
Održava se širom sveta
Tip međunarodni
Značaj Dan građanske svesnosti
Dan žena i devojaka
Dan antiseksizma
Dan antidiskriminacije
Datum 8. marta
Učestalost godišnja
Vezani praznici Međunarodni praznik rada
Međunarodni dan muškaraca
Univerzalni dečji dan


Međunarodni dan žena (skraćeno Dan žena), dan je posvećen ženama i slavi se svake godine 8. marta.[2][3] Ovaj dan je nastao kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Prvi Dan žena je obeležen 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike. Između ostalih važnih istorijskih događaja, njime se obeležava i požar u fabrici tekstila u Njujorku kada je poginulo preko stotinu žena. Smatra se da su radnice bile zadržane unutar fabrike kako bi ih se sprečilo da štrajkuju sa drugim radnicima. Tada se obično radilo 10 sati dnevno.[4][5][6][7]

Istorijski pregled[uredi - уреди | uredi izvor]

Klara Cetkin i Roza Luksemburg, slavne borkinje za ženska prava

Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. godine u Njujorku. Tekstilne radnice su demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija. Te iste žene su osnovale sindikat dva meseca kasnije.[8][9][10]

Protesti su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.

Mnoge žene, kao na primer sufražetkinje, zastupale su ideju većih ženskih prava. Ipak, prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička stranka Amerike.[11][12][13]

Godine 1910. organizovana je prva Međunarodna konferencija žena, koja je bila održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale.[14] Inspirisana američkom akcijom povodom ovog pitanja, nemačka levičarka, Luiz Cic, predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je slavna nemačka feministkinja i levičarka, Klara Cetkin, te je predlog prihvaćen i ustanovljen je 'Međunarodni dan žena', sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.[15][16][17]

Sledeće, 1911. godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije i feministkinje širom Evrope. Samo u Austrougarskoj bilo je 300 demonstracija. U Beču su žene paradirale i nosile transparente. Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju. Takođe su protestovali protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja.[18]

U početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope su održale antiratne demonstracije za mir.[19][20]

Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa.

Nakon boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik, što se usvojilo. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima, kojima je političko-programski uzor bio SSSR. Međutim, u mnogim jednopartijskim državama taj praznik je izgubio svoju osnovu ideju i postao prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola, posluživši kao svojevrsni amalgam Majčinog dana i Valentinova u zapadnim državama.[21]

Dan žena danas[uredi - уреди | uredi izvor]

U Italiji je mimoza simbol Dana žena.
Demonstracije za ženska prava 8. marta 2019. u Španiji.

Na zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati u prvoj polovini dvadesetog veka, delom i zbog toga što ga se povezivalo sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Majčin dan se kao praznik u čast majki i materinstva obeležava u tim zemljama svake druge nedelje u maju.[22]

Međutim, novu afirmaciju Međunarodnog dana žena, kao dana borbe za ravnopravnost i ženska ljudska prava, omogućili su socijalni i feministički pokreti 1960-ih i 1970-ih godina, kao i stvaranje nove levice koja je demokratska, te odbacuje autoritarnost.[23]

Godine 1975, koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, Ujedinjene nacije su službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, demokratsko pravo glasa i mnoge druge.[24]

Švajcarska je bila poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama (1972).[25]

Danas mnoge organizacije u svetu obeležavaju Međunarodni dan žena demonstracijama, predavanjima i akcijama sa ciljem promovisanja ravnopravnosti i daljeg unapređenja ženskih i ljudskih prava. A neke se nastoje izboriti da postane državni praznik u zemljama u kojima to još nije.[26]

Dan žena je ostao državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu i drugim zemljama.[27][28]

Ženama se danas u mnogim državama uobičajeno uz čestitku daruje cveće.[29]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Dajte nam žensko pravo glasa (mart 1914.)". Nemačka istorija u dokumentima i slikama. http://germanhistorydocs.ghi-dc.org/sub_image.cfm?image_id=1651. pristupljeno 26. januar 2014.. 
  2. "UN WomenWatch: International Women's Day –". UN.org. Retrieved February 21, 2013.
  3. Gooden, Tim (March 19, 2014). "International Women's Day - the struggle goes on". Green Left Weekly
  4. Leotaud, Arly (August 31, 2018). I am... a bit Cuaima, and... So what?. XinXii. ISBN 9783961428496.
  5. Díez Balda, Mª Antonia. "El Movimiento feminista en Salamanca después de la muerte de Franco". mujeres en red. Universidad de Salamanca. Retrieved March 29, 2019.
  6. "A rich tradition: International Women's Day". Workers' World. Retrieved March 29, 2019.
  7. "International Women's Day, 8 March". www.un.org. Retrieved March 22, 2019.
  8. Temma Kaplan, "On the Socialist Origins of International Women's Day", in: Feminist Studies, 11, 1985, S. (PDF Archived June 15, 2007, at the Wayback Machine)
  9. Liliane Kandel / Françoise Picq, "Le Mythe des origines à propos de la journée internationale des femmes" Archived September 27, 2013, at the Wayback Machine, in: La Revue d'en face, 12, 1982, S.
  10. Angela Howard Zophy, Handbook of American Women's History, Garland, 1991, 187.
  11. "International Women's Day History | International Women's Day | The University of Chicago". iwd.uchicago.edu. Retrieved April 7, 2017.
  12. "United Nations page on the background of the IWD". Un.org. Retrieved March 8, 2012.
  13. Miller, Sally M. (December 1978). "From Sweatshop Worker to Labor Leader: Theresa Malkiel, A Case Study". JSTOR 23881894.
  14. Rochelle Goldberg Ruthchild, "From West to East: International Women’s Day, the First Decade”, Aspasia: The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women's and Gender History, vol. 6 (2012)
  15. "History of International Women's Day". United Nations. Retrieved May 26, 2012.
  16. "About International Women's Day". Internationalwomensday.com. March 8, 1917. Retrieved February 26, 2016.
  17. "Women's Suffrage". Inter-Parliamentary Union. Retrieved January 26, 2014.
  18. "United Nations page on the background of the IWD". Un.org. Retrieved March 8, 2012.
  19. "8th of March – International woman's day: in search of lost memory". Archived from the original on March 13, 2011. Retrieved March 14, 2014.
  20. "T.E" Revista de la Federación de Enseñanza de CC.OO. Number 219, January 2001, central page.
  21. "Anniversaries of important events". China Factfile. Chinese Government. Retrieved August 28, 2011.
  22. Blau, Annika (March 8, 2019). "International Women's Day went from bloody revolution to corporate breakfasts". ABC.
  23. Liddle, Celeste (March 8, 2018). "International Women's Day is a call to action, not a branding opportunity". SBS.
  24. "International Women's Day 2019: Think equal, build smart, innovate for change". UN Women. Retrieved March 22, 2019.
  25. "History of International Women's Day". United Nations. http://www.un.org/womenwatch/feature/iwd/history.html. pristupljeno 6. 3. 2013.. 
  26. "International Women's Day 2017". UN Women. Archived from the original on March 8, 2017. Retrieved March 8, 2017.
  27. Women Demand Equal Rights In Kyiv March, RFE/RL (March 8, 2018)
  28. "National Holidays (In Russian)". Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Uzbekistan. Archived from the original on March 8, 2012. Retrieved March 7, 2012.
  29. "la Repubblica/societa: 8 marzo, niente manifestazione tante feste diverse per le donne". Repubblica.it. Retrieved March 8, 2012.

Vanjske poveznice[uredi - уреди | uredi izvor]