Lu Xun
Za vodećeg generala Kraljevstva Wu during u periodu Tri kraljevstva, vidite članak Lu Xun (Tri kraljevstva).| Zhou Shuren | |
|---|---|
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 25. septembar 1881. Shaoxing, Zhejiang, Kina |
| Smrt | 19. oktobar 1936. (dob: 55) |
| Pseudonim | Lu Xun |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | novelist, kritičar, esejist |
| Opus | |
| 1918-1936 | |
Lu Sjin, kineski: 鲁迅 /Lǔ Xùn/ (25. septembar, 1881. – 19. oktobar, 1936.)
Pseudonim kineskog pisca Džou Šu-žena (kineski: 周树人 /Zhōu Shùrén/). On se smatra jednim od najznačajnijih kineskih pisaca 20. veka i osnivačem savremene kineske književnosti na govornom, narodnom jeziku (kineski: baj-hua 白话 /báihuà/). Njegova socijalna misao i kritika tradicionalnog društva ostavila je dubok trag u Kini 20. veka, naročito na Pokret 4. maja, a preko njega na kineske komuniste pre stvaranja Narodne republike Kine. Lu Sjin je bio i poznat prevodilac, koji je kineskoj javnosti prvi predstavio savremenu svetsku knjižvenost.
Mladost[uredi | uredi kod]
Rođen je u Šao-sjingu (kineski: 绍兴 /Shàoxīng/), u današnjoj provinciji Dž’-đijang (kineski: 浙江 /Zhèjiāng/). Njegova je porodica pripadala višoj klasi ali je bila osiromašena. Duga bolest i smrt njegovog oca podstakli su Lu Sjina da studira zapadnu medicinu, jer je smatrao da kineska tradicionalna medicina nije uvek uspešna u lečenju bolesti i da se njome često bave šarlatani. Otišao je u Japan na Viši medicinski institut Tohoku (jap. /東北/) u Sendaiju. Po povratku u Kinu, 1909. godine, postao je predavač na Pekinškom univerzitetu i počeo je da piše. Prema sopstvenim rečima, spisateljsku karijeru je započeo osetivši da je važnije da izleči duše svojih sunarodnika nego njihova tela.
Prva dela[uredi | uredi kod]
Maja 1918. godine, prvi put je upotrebio svoj pseudonim i objavio prvu značajnu pripovetku na govornom kineskom jeziku – Dnevnik jednog ludaka (kineski: 狂人日记 /Kuángrén rìjì/), koja je postala jedno od njegovih najznačajnijih i najpoznatijih dela. U ovoj pripoveci on je prvi put iskazao i svoju kritiku tradicionalnog kineskog društva, i ona je jedno od glavnih dela na kojima počivaju temelji kineskog Pokreta 4. maja. Njegova druga najpoznatija pripovetka, Istinita priča o A Q (kineski: 阿Q正传) objavljena je dvadesetih godina 20. veka.
Književni rad[uredi | uredi kod]
Do svoje smrti 1936. godine objavio je dvadeset dve pripovetke u dve zbirke (Poziv na oružje i Stare priče prepričane), poemu u prozi Divlja trava, kao i mnogobrojne eseje i prevode – posebno je cenio Gogolja, i prvi je preveo Mrtve duše na kineski. Njegova dela sabrana su u preko dvadeset tomova.
Lu Sjin je takođe bio urednik nekolikih levičarskih časopisa, od kojih je najznačajniji bio Nova omladina (kineski: 新青年 /Xīn Qīngnián/). Takođe, bio je jedan od prvih pristalica esperanto pokreta u Kini.
Iako je bio simpatizer kineskog komunističkog pokreta, nikada nije pristupio KPK. Zbog njegove naklonosti komunistima, njegova su dela bila zabranjena na Tajvanu do kraja osamdesetih godina.
Njegova dela su i danas veoma značajna i popularna, posebno među omladinom, a javljaju se i u japanskim srednjoškolskim udžbenicima.
