Kvas
| Kvas Квас | |
|---|---|
 | |
| Država |  Rusija Belorusija Ukrajina Poljska Moldavija Estonija Litva Latvija
|
Kvas (ruski: Кваc = kvasac) je osvežavajuće bezalkoholno piće koje se pravi iz ječma, heljde, raži, bobičastog voća, meda i vode, koji fermentiraju uz pomoć kvasca.[1]
Historija i karakteristike[uredi | uredi kod]
Kvas je nastao na prostoru Rusije pre nekih hiljadu godina, gde se i danas proizvodi nekoliko vrsta ovog pića.[1] On je bio jedno od najpopularnijih pića u Ruskom Carstvu od 16 do 19. vijeka, naročito po selima. Od tada je izgubio velik dio svoje popularnosti, i danas se proizvodi u znatno manjim količinama.[2]
U vrijeme kad je bio popularan, još se nije razvila industrija pića, pa se proizvodio po manjim pogonima, a ponajviše po seoskim domaćinstvima, pa mu je i kvalitet jako varirao.[2]
Kvas je sličan pivu od raži pa ponekad ima i mali procent alkohola. Metode pravljenja kvasa zavise o lokalnim običajima, ali im je najčešće baza raženi kruh fermentiran sladom. Metvica se često dodaje za aromu, a ponekad i voće (jabuka, malina).[2]
U kvasu ima dosta minerala od željeza, kalcija, fosfora do visovrijednih vitamina B kompleksa.. U odnosu na voćne sokove i druga bezalkoholna pića, kvas ima znatno manje kalija, a natrij nešto više.[1]
Kvas se može koristiti u dijetama kad se treba povećati unos vitamina B kompleksa. To se prije svega odnosi na pacijente koji se oporavljaju od neke bolesti ili operacije.[1]
Od ohlađenog kvasa pripremala se okroška, tradicionalna hladna supa od krastavaca, kuhanih jaja, kobasicama i salama. Po slavenskim zemljama, kvas se koristi i kod pripreme boršča da ublaži slatkoću cikle.[2]
U Srbiji se danas proizvode dva brenda: Ledeni i Ruski kvas.[1]
