Horeg
218-219-Halai_honorific_decree-2.JPG)
Horeg ili koreg (grč. χορηγός / chorēgós) u staroj Grčkoj bio je naziv za osobu koja je bila zadužena za obuku, opremanje i izdržavanje članova hora i uopšte za pripremu nastupa hora na dramskom takmičenju na nekom od festivala. Dužnost horega zvala se horegija ili koregija (χορηγία) i u Atini je bila jedna od liturgija, tj. onih službi koje bogati građanin preuzima na sebe u ime države. Takva je npr. bila i trijerarhija, tj. dužnost opremanja ratnog broda za potrebe atinske državne flote.
Horegija je bila od velike važnosti za organizaciju i finansiranje dramskih svetkovina u Atici. Glumce je imenovao i plaćao polis, no u ovim je izvedbama glavni trošak odlazio na hor. Na Velikim Dionisijama, gde su se svake godine održavala glavna dramska nadmetanja, bilo je potrebno opremiti posebne horove za svaki žanr, i to pet horova za pet komičkih predstava (sa po 24 horeuta, tj. članova hora u svakom), tri hora za tri izvedbe tragedija i satirskih igara (sa po 12 ili 15 horeuta) te po deset horova za svaku od dve kategorije ditiramba, mušku i žensku (ukupno 50 horeuta).[1]
Takmičenje na tim festivalima značilo je ne samo da su se pesnici nadmetali svojim dramama i ditirambima, nego i da su se chorēgoí nadmetali svojim horovima,[2] a to koliko je horeg uložio u svoj hor moglo je biti jedan od presudnih faktora za uspeh te drame na takmičenju.
Nije poznato kada je tačno uvedena dužnost horegije, no njena istorija približno se poklapa s razvojem atinske demokratije. Verovatno je prvo uvedena za prikazivanje tragedija na Velikim Dionisijama 501. pne., a za prikazivanje komedija 486. pne., dok su pre toga dužnost horega za komičke predstave vršili dobrovoljci (ἐθελονταί).[3] Za izvođenje ditiramba na Velikim Dionisijama horege je biralo deset atinskih fila (φυλαί), pa je svaki horeg na takmičenju zapravo zastupao svoju filu. Horege za izvođenje tragedije na Velikim Dionisijama, a do polovine 4. veka pne. i za izvođenje komedije, postavljao je arhont eponim, a za dramske predstave na Lenejama arhont basileus. Oni su horege birali među najimućnijim Atinjanima koji su podlegali obavezi liturgije. Od 4. veka pne. horege za komediju postavljale su file.[4]
Horeg bi stupao na dužnost nekoliko meseci pre sledećeg festivala [5] To je bio dovoljno dug period za obuku hora, ali je istovremeno omogućavao i imenovanom horegu da pokrene tzv. antidosis, tj. pravnu proceduru kojom je nominovana osoba dokazivala da neko drugo lice treba da izvrši tu dužnost. Ni od koga se nije moglo tražiti da dve uzastopne godine uzme na sebe takvu značajnu liturgiju kakva je bila horegija, [6] premda su bogataši koji su želeli da podignu svoj ugled u narodu ponekad preuzimali i dodatne dužnosti pored onih na koje ih je obavezivao zakon. Demosten u govoru Protiv Midije o šamaru kaže za sebe da je sačuvao ponos svoje file jer se dobrovoljno prijavio za njenog horega u takmičenju ditiramba nakon što ta fila dve godine uzastopce nije sama uspela da postavi horega. Chorēgoí su poticali iz najvišeg sloja atinskog društva, kome je pripadalo otprilike jedan odsto stanovništva. Antičke vesti o novcu potrošenom na horegije pokazuju da su ti troškovi mogli biti ogromni.
Nakon postavljenja prva dužnost horega bila je da izabere članove hora (χορευταί). Horeuti su morali biti građani polisa, premda se čini da su meteci, tj. stalno nastanjeni stranci, mogli učestvovati i kao horeuti i kao horezi na manjem i ne tako prestižnom Lenejskom festivalu.[7]/ Za ditiramb horeuti su birani među pripadnicima file kojoj je pripadao horeg, a za komediju i tragediju verovatno su odabirani među svim građanima. Horeg je obezbeđivao mesto za obuku hora, a ponekad i učitelja da uvežba hor, pri čemu je to mogao biti i sam pesnik. Horeg je takođe plaćao i hranio horeute i opremao ih pozorišnim maskama i kostimima.
Posle predstave horeg bi horeutima priredio svečanu gozbu. Horeg čiji je ditiramb odneo pobedu dobijao je od polisa bronzani tronožac. Horeg je taj tronožac mogao ugraditi u veći spomenik koji bi zatim postavio negde u gradu, obično u jednoj atinskoj ulici podno Akropolja, koja je zbog tih nanizanih spomenika s tronošcima i dobila ime "Ulica tronožaca" (οἱ Τρίποδες).[8] Tu se i danas može videti jedan jedan od njih, Lisikratov spomenik, mala okrugla građevina (tolos) od mermera, pseudodipter sa šest korinstkih polustubova, postavljen na četvrtastu bazu sa tri stepenika, a podignut u čast Lisikratove pobede oko 335. pne.; na arhitravu spomenika je natpis koji pominje ime pobednika, a na samom vrhu nekad je stajao bronzani tronožac, pobednički dar.[9] U tragičkim i komičkim nadmetanjima horeg čija je predstava odnela pobedu dobijao je kao nagradu, kako se čini, samo bršljanov venac, no takmičarski duh i želja da se stekne ugled u narodu bili su tako jaki među horezima da je slava pobede sama po sebi bila dovoljna nagrada. Horezi koji su odneli pobedu u dramskim takmičenjima često su podizali komemorativne natpise ili su naručivali komemorativne vaze oslikane prizorima iz dramskih predstava.
Tokom čitavog 4. veka pne. društveno-ekonomska kriza ugrožavala je sistem horegije. Postavljala su se pitanja o opravdanosti ogromnih troškova horegije u poređenju sa sve većim troškovima za vojne potrebe.[10] Već 405. pne. horegiju na Velikim Dionisijama vršila su dva čoveka, nazvana sunchorēgoí (συνχορηγοί). No tek oko 310. pne. Demetrije Faleranin ukinuo je sam sistem horegije. Umesto toga postavio je na godinu dana jednog agonoteta (ὰγωνοθέτης), koji je za Velike Dionisije kod svih nadmetanja, i dramskih i lirskih, vršio funkcije i arhonta i horega. Po tome što je po završetku svoje službe morao položiti račun može se zaključiti da je jedan deo troškova plaćala država.[11] Pošto se radilo o državnoj službi, na natpisima iz tog vremena kao horeg je zvanično zabeležen demos, tj. narod atinski.
Horegija je postojala i van Atine, na mnogim ostrvima i u polisima kopnene Grčke i Male Azije, i u nekim je slučajevima svakako bila formirana po ugledu na atinski sistem.
- ↑ The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. "chorēgia".
- ↑ Demosten, Protiv Midije o šamaru, 66; Andokid, IV, 21.
- ↑ Aristotel, Poetika, 1449b 1-2.
- ↑ Aristotel, Ustav atinski, 56, 3.
- ↑ Hipoteza 2 uz: Demosten Protiv Midije o šamaru.
- ↑ Dem. O ateliji Leptinu, 8.
- ↑ Sholija uz: Aristofan, Plut, 953.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 20.
- ↑ Opis Aleksandrine Cermanović Kuzmanović u komentaru uz: Pausanija, Opis Helade, I, 20, prevod Ljiljana Vulićević, 1994.
- ↑ Likurg, Protiv Leokrata, 139; Demosten, O ateliji Leptinu, 26.
- ↑ Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, 1990, str. 257.
 | Potražite izraz horeg u W(j)ečniku, slobodnom rječniku. |
| Potražite izraz horegija u W(j)ečniku, slobodnom rječniku. |