Koncert (muzička kompozicija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Koncert (muzička priredba).
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Koncert (razvrstavanje).
Gaspare Traversi: Koncert "za solo glas"
Pruski kralj Fridrih II Veliki drži koncert u svom dvorcu Sansusi. Zvanicama svira koncert za flautu. Na čembalu ga prati Bahov sin, Karl Filip Emanuel Bah, koji je radio je kao muzičar na kraljevom dvoru.

Koncert (ital. concerto, engl. concerto; fr. concerto, nem. Konzert )[1] je (lat. consertum = sastav, skup, tj. ansambl) muzička kompozicija za solo-instrument uz pratnju orkestra, pisana u obliku sonatnog ciklusa.[2][3]

Istorijat[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Instrumentalni koncert se razvio u 17. veku. Nastao je od venecijske orkestarske kancone, kao vid naizmeničnog sviranja orkestarskih grupa u kanconi.

Krajem istog veka, bio je popularan končerto groso (concerto grosso, što znači veliki koncert) za malu grupu solističkih instrumenata (od 2-4) zvan - končertino, a za orkestar zvan - končerto groso (ili Tutti = svi). Končerti grosi su imali 4, 5 i 6 stavaka. Pisali su ih: Koreli, Toreli, Vivaldi, Hendl, Bah (6 Brandenburških koncerata).

  • Solistički koncert sa jednim solistom nastao je krajem 18. veka. Trostavačnost je nasledio od trostavačnih končerta grosa, koji su ređe pisani. Prvi stavak karakteriše tzv. Vivaldijev koncertni oblik gde se dosledno smenjuju Tutti i solo-odseci. Drugi stavak solističkog koncerta je u obliku arije, dok je treći stavak građen kao prvi, može biti velika trodelna forma ili rondo (sličan Kuprenovom rondu).

Najviše su komponovani violinski koncerti, zatim koncerti za violončelo, flautu, obou, fagot. Klavirske koncerte među prvima je pisao Bah (to su bili koncerti za čembalo).

Osobine i građa klasičarskog koncerta[uredi - уреди | uredi izvor]

Klasičarski koncert,[4] od Hajdna i Mocarta, ustanovljava oblik sonatnog ciklusa sa tri stavka (retki su sa četiri), od kojih su prvi i treći obično brzi, a drugi lagani. Svi stavci su kontrastni tonalitetom.

I stavak – ima dvostruku ekspoziciju. Prvu ekspoziciju (kraća sa završetkom u osnovnom tonalitetu u kom je i prva tema) daje orkestar – Tutti, a drugu izlaže - solista koga prati orkestar (drugu ekspoziciju karakteriše tonalni kontrast dveju tema). Zatim sledi razvojni deo koji je kraći, pa repriza. Virtuozna solistička kadenca nalazi se često pred kodom ili u njoj.

II stavak – najčešće je oblik pesme. Može da ima solističku kadencu (ređe).

III stavak – najčešće je oblik ronda. Često ima solističku kadencu.

Tri odnosa orkestra i soliste[uredi - уреди | uredi izvor]

Gledano kroz istoriju muzike, odnos orkestra i soliste se menjao:

  1. Orkestar i solisata su ravnopravni – koncerti Mocarta, Betovena, Šumana, Čajkovskog.
  2. Orkestar je sveden na skromnu pratnju soliste – koncerti Krojtzera, Paganinija, Vebera.
  3. Orkestar ima prevagu nad solistom – tzv. simfonizirani koncerti krajem 19. veka (Bramsov klavirski koncert).

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]