Herceg Janoš
Herceg Janoš (Sombor, 11. maj 1909. - Sombor, 29. januar 1995.), vojvođanski (jugoslovenski) pisac, urednik, prevodilac na mađarskom jeziku.
Osnovnu školu i gimnaziju je pohađao u svom rodnom gradu. U 1929. godini je izdao časopis „Iks”, koji je objavljen samo jedanput. U godinama 1932/34. je bio službenik u štampariji u Somboru, a zatim saradnik časopisa „Új Hírek” – „Nove vesti”. U godinama 1936/38. je urednik u izdavačkoj „Dante” u Budimpešti. Od 1939. godine je saradnik „Új Hírek” – “Nove vesti”, a posle i glavni urednik za kratko vreme, a zatim novinar u „Jutarnjim novinama” u Novom Sadu. Od 1941. godine je bio direktor Gradske biblioteke u Somboru. U vreme mađarske administracije je glavni urednik „Kalanđe”. Posle rata, do 1953. godine je urednik Izdavačke kuće „Bratstvo-jedinstvo” u Novom Sadu. U dva ciklusa (1953/55. i 1957/77.) je urednik Novosadskog radija. U godinama 1955/57. je glavni urednik časopisa „Most”. 1977. godine je penzionisan i preselio se u Doroslovo. Iz Doroslova objavljuje svoje radove u elektronskim i pisanim medijima u Vojvodini. 1981. godine je izabran za člana Vojvođanske akademije nauke i umetnosti. 1998. godine u Doroslovu, u znak sećanja, osnivaju književnu nagradu „Herceg Janoš”.
Rad Herceg Janoša je bio izuzetno bogat, mada osim jednog perioda u Pešti, stvarao je uglavnom u uskom geografskom području, što bi se moglo proširiti jedino još prema Baranji (Batini). Odavde je krenuo i tu se i vratio sa izmišljenih i stvarnih evropskih putovanja, a putovao je na relaciji Budimpešta i Beograd, Novi Sad i Subotica; posetio je čitaoce, ljude koje je intervjuisao i kolege pisce. U međuvremenu je pisao neumorno, istrajno i sa posvećenošću gotovo sedam decenija. Ukupno je napisao četrdeset knjiga.
Pored romana, izrazio se u svim žanrovima proze. Možemo reći da mu je glavni žanr bio esej, ali on je napisao i dnevničke beleške, portrete, recenzije, intervjue, sociografije, podlistke, eseje, istorijske beleške, dok su od književnih vrlina sve više sećanja zauzela prvo mesto, u mnoštvu žanrova koje je koristio prošlost i „ponovo ju stvorio”, pretvorio u sadašnjost.
Herceg Janoš je bio i javna ličnost i publicista.
| “ | Mi smo mađarski pisci, ne možemo gledati ravnodušno na razvoj sudbine našeg naroda. | ” |
Na nogama je preživeo preokrete sudbine, promene sistema. Objašnjenje je video u tome da je „pažljivo plivao protiv plime, ali je plivao protiv ...” Uprkos uzdržanosti njegovih spisa, često je bio cenzuriran. Uporne je se borio za opstanak svog naroda, ali videći raspad i bespomoć, nejednom je iskusio neadekvatno individualno ustrajanje.
Romani:
- Tó mellett város, 1937. – Grad pored jezera
- Szikkadó földeken, 1954. – Na osušenoj zemlji
- Anna búcsúja, 1955. – Anin oproštaj
- Ég és föld, 1959. – Nebo i zemlja
- Iketánia, 1987. - Iketanija
- Módosulások, 1989. - Izmene
- Gogoland, 1992. – Gogoland
Kratke priče, eseji i studije :
- Papírhajó, 1953. – Papirni brod
- Leányvári levelek, 1959. – Pisma iz Leanjvara
- Egy meg egy, 1968. – Jedan i jedan
- Két világ, 1972. – Dva sveta
- Előjáték,1975. - Predigra
- Távlatok, 1983. - Perspektiva
- Összegyűjtött elbeszélések I–III., 1986. – Sabrane priče I-III.
- Kitekintő,1989. - Pogled
- Nyíló idő, 1991. – Otvoreno vreme
- Régi dolgainkról, 1993. – O starim stvarima
- Mulandóság, 1994. - Prolaznost
- Összegyűjtött esszék, tanulmányok I–II., 1999., 2001. - Sabrani eseji, studije I-II.
Pesme:
- Kiáltás a ködből, 1970. – Krik iz magle
- Književna nagrada „Kornel Senteleki“, 1972.
- Književna nagrada „Hid” 1977, 1979, 1989.
- Nagrada za životno delo, 1982.
- Književna nagrada „Karolj Sirmai”, 1986.
- Nagrada „Tibor Deri”, 1994.
