Dragiša Mišović
| DRAGIŠA MIŠOVIĆ | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 4. mart 1898. |
| Mesto rođenja | Kulinovci, kod Čačka Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 18. januar 1939. (40 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
| Profesija | lekar |
| Učešće u ratovima | Prvi svetski rat |
Dr Dragiša Mišović (Kulinovci, kod Čačka, 4. mart 1898 — Beograd, 18. januar 1939) bio je srpski lekar i komunista.
Rođen je 4. marta 1898. godine u selu Kulinovci, kod Čačka. Kao sedamnaestogodišnjak, 1915. godine sa srpskom vojskom kojoj je pristupio, mada premlad, prelazi preko Albanije. Godine 1916. u Nici, u Francuskoj, osniva se srpska gimnazija i mladi Mišović već sledeće 1917. godine maturira kao drugi u rangu od 600 učenika.
Francuski đak postaje i na studijama medicine. Tokom studija u Francuskoj postao je član Komunističke partije Francuske i predsednik udruženja „Klarte“ (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija. Ali on ne odustaje i 1925. godine na Karlovom univerzitetu u Pragu biva promovisan u doktora medicine. Nostrifikuje svoju Diplomu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, januara 1926. godine.
Najvećem broju svojih privatnih pacijenata doktor Mišović nije naplaćivao preglede, a mnogima je sam plaćao lekove. Iako krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv diktature kralja Aleksandra Karađorđevića i bio veoma aktivan od 1936. do 1938. godine u stvaranju Narodnog fronta. U Čačku je već 1935. godine, po ugledu na Francusku, formiran antifašistički pokret pod nazivom "Narodni front slobode".[1] Dr Dragiša Mišović na čuvenom zboru u hotelu "Kasina" u Čačku 1938. godine, pored ostalog, rekao:
Protiv nas je prosuto more laži i danas će se još toliko prosuti. Kažu da smo mi plaćenici Moskve, a mi smo samo verni potomci Hajduk Veljka, Tanaska Rajića i drugih naših slavnih predaka, koji su se borili za slobodu svoga naroda, a mi tu borbu samo nastavljamo. Mi izjavljujemo da nećemo dozvoliti da nam komanduje ni Rim, ni Berlin, ni Moskva. Nama se prebacuje da smo protiv privatne svojine, međutim, mi najviše poštujemo privatnu svojinu pod uslovom da je ta svojina stečena isključivo svojim radom i znojem. Nama se podmeće da smo za krv, revoluciju, a mi, bez ikakvog straha i plašenja, otvoreno proglašavamo da mi nismo ni za kakvu krv, jer nam je svaka kap krvi radnog čoveka isuviše i draga i skupa. Mi hoćemo da izvojujemo pravo slobode i hleba za sve. Mi nećemo da robovi postanu gospodari, a gospodari robovi, već hoćemo da svaki čovek ima obezbeđenu egzistenciju pod jednakim uslovima i da hoće da radi.[1]
Zbog političkog delovanja Dragiša Mišović biva zatvoren u zatvoru „Glavnjača“ u Beogradu. Prema jednoj verziji, prilikom prevoženja u zatvor, automobil u kojem se nalazio Mišović je udario u tramvaj.[nedostaje referenca] Mišović biva primljen u Opštu državnu bolnicu bez svesti, gde umire, dva dana kasnije. Prema drugoj verziji, ubila ga je beogradska policija.[2] Umro je 18. januara 1939. godine.
Sahrani narodnog lekara u Čačku prisustvovalo je više od 15.000 ljudi.[3]
Tokom Narodnooslobodilačkog rata, Čačanski partizanski odred, formiran jula 1941. godine, nosio je njegovo ime. Danas njegovo ime nose kliničko bolnički centar u Beogradu na Dedinju i osnovna škola u Čačku, kao i ulice u Čačku, Beogradu, Nišu, Subotici, Kragujevcu, Skoplju i dr.
- ↑ 1,0 1,1 https://www.znaci.org/00001/38_1.htm
- ↑ Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog pokreta, knjiga treća (str. 432), Beograd 1960.
- ↑ Dragiša Mišović, u Mala enciklopedija Prosveta, Beograd 1959. godina
- Mala enciklopedija Prosveta, Beograd 1959. godina