Domaća šljiva

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Domaća šljiva
20110718Hockenheim02.jpg
Domaća šljiva u cvatu
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Red: Rosales
Porodica: Rosaceae
Rod: Prunus
Podrod: Prunus
Sekcija: Prunus
Vrsta: P. domestica
Podvrsta: P. domestica subsp. domestica
Presjek debla domaće šljive
Tost sa svježim sirom i džemom od domaćih šljiva
Pita Zwetschgendatschi tart, specijalitet njemačkog grada Augsburga
Zwetschgenmännla i Zwetschgenweibla, voćne lutke na tržnici u Nürnbergu

Domaća šljiva (Prunus domestica subsp. domestica) je stablo i plod koštuničavog voća. Domaća šljiva je podvrsta šljive (Prunus domestica).

Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte svrstane su u dve grupe (kojima je dat taksonomski rang podvrste):

  • cepače ili prave šljive, subsp. domestica, koje se karakterišu odsustvom trnja, zelenobelim kruničnim listićima, spljoštenim endokarpom (koštica), koji se lako odvaja od „mesa" ploda (mezokarp);
  • turgunje ili trnošljive, subsp. insititia (L.) C.K.Schneider, koje imaju trnje, čisto bele krunične listiće, okruglast endokarp za koji je srastao mezokarp.

Sorte domaće šljive gajene u Srbiji (prema „Flori SR Srbije")[uredi - уреди | uredi izvor]

Srpska šljiva

Šljiva čini više od 40 % stabala u Srbiji.[1] Gaje se ove sorte:

  • Aženka (Prune d'Agen);
  • Belošljiva - domaća sorta, rasprostranjena u smederevskom Podunavlju i slivu Zapadne Morave;
  • Bilska rana (Quatsche de Bühle);
  • Viktorija (Queen Victoria);
  • Geršteterova (Ruth Gerstetter);
  • Drenovka (crnošljiva) - domaća sorta, rasprostranjena u slivu Zapadne Morave;
  • Zelena renkloda (Reine Claude verte);
  • Ilinjača - domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije;
  • Imperial (Imperial);
  • Italijanka (Prugna d'Italia);
  • Kalifornijska (Sugar Prune, California Blue);
  • Metlaš - domaća sorta, rasprostranjena oko Čačka;
  • Moravka - domaća sorta, rasprostranjena oko Požarevca, Petrovca na Mlavi i po jugozapadnim obroncima Homoljskih planina;
  • Nansijka mirabela (Mirabele de Nansy);
  • Papračanka (debeljača) - domaća sorta, rasprostranjena oko Knjaževca;
  • Požegača (mađarka) - odomaćena sorta, najzastupljenija među sortama šljiva u Srbiji;
  • Prezident (President);
  • Ranka crvena - domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije;
  • Sitnica (saridža) - domaća sorta, rasprostranjena u široj okolini Pirota;
  • Stenli (Stenley)
  • Trnovača (piskavac) - domaća sorta, rasprostranjena oko Čačka i Valjeva;
  • Fruškogorska bela - domaća sorta, nalazi se na padinama Fruške Gore;
  • Cimerova rana (Quetsche Zimmer);
  • Dženarika (džanarika, purkače, purak, migoljac, migavac, pljuskavac, prskulja, ringlov)- domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije i spontano se širi.
  1. Blic, 28. 1. 2005, str. 6