Centar E8

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Logo Centra E8

Centar E8 (engl. Centre E8) je omladinska organizacija koja je osnovana 22. februara 2004. godine u Beogradu. Sedište je u Beogradu, ali je usmerena na rad sa mladim ljudima širom Srbije. Inovativnim kampanjama, upotrebom društvenih mreža i raznovrsnim metodologima rada edukuje mlade na temu zdravih stilova života, rodne ravnopravnosti, prevencije nasilja i značaja aktiviranja u društvu. Tim organizacije čine mladi eksperti i ekspertkinje u procesima zagovaranja i lobiranja u oblasti omladinske politike, edukacije i organizacije kampanja od javnog značaja koje aktivno rade na polju ljudskih prava u Srbiji.

Oblasti delovanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Centar E8 od 2008. godine radi u oblasti rodne ravnopravnosti. Specifičnost se odgleda u tome što je baziran na rad sa mladićima koji su prepoznati kao značajni deo društva koji treba da se edukuje o ovoj temi. Da bi se unapredili uslovi za bezbedan život mladih kontinuirano se radi na edukaciji o prevenciji nasilja. Kroz različite projekte prožima se rad na promociji zdravih stilova života. Radi se na unapređenju mentalnog, seksulanog i reproduktivnog zdravlja mladih koristeći raznovrsne metodologije, od upotrebe drame u edukaciji do plesa i muzike. Kroz volonterske programe i unapređenje omladinskog rada teži se osnaživanju mladih radi aktivnog uključenja u društvu. Aktivizam predstavlja rešavanja društvenih problema i uticanje na njihovo rešavanje. Mediji su značajni partneri u radu i bitan su kanal kominikacije sa građanima i građanka Srbije. Jedan od vodećih problema u našem društvu je nezaposlenost mladih. Zapošljavanje i osnaživanje mladih će biti fokus u budućem radu. Aktivan rad na promociji omladinskog stvaralaštva i kulture kroz umetničku edukaciju mladih ljudi, produkciju umetničkih dela, organizaciju kulturnih događaja i zalaganje za veći značaj i vidljivost omladinskog stvaralaštva. Diskriminacija često nastaje iz neznanja ili zbog predrasuda. Zato radom na smanjenju diskriminacije među mladima, kroz promociju interkulturalnosti i edukacije o ljudskim pravima i građanskim slobodama, doprinosi se promeni tog stanja.

Istorijat[uredi - уреди | uredi izvor]

Centar E8 je osnovan 22. februara 2004. godine sa središtem u Beogradu. Osnivačka skupština održana je u Svečanoj sali V beogradske gimnazije.

Šta znači E8?[uredi - уреди | uredi izvor]

Od samog početka, fokus su bili mladi i edukacija. Reč edukacija ima devet (9) slova. Kada se ostavi početno E ostane osam slova što predstavlja značenje imena Centar E8.

Logo heroja i heroina[uredi - уреди | uredi izvor]

Autor logoa Centar E8 je Predrag Stakić koji je ujedno i autor svetskog logoa za ljudska prava.

Mladi ljudi imaju super moći da menjaju svet. Priča logoa je vezana za super moći, heroja ili heroine. Kako je to opisao dizajner Predrag Stakić? “Logo je zapravo stilizovana simbolička predstava „plave lopte“,zemljine kugle sa „štreberskim“ naočarima u obliku simbola beskonačnosti što sve skupa simbolički predstavlja beskonačnu edukaciju ljudske vrste. Logo je takođe i youth friendly, a prati i priču super heroja jer šta su društveno odgovorni građani u akciji ako ne super heroji?“

Aktvinosti koje je organizacija pokrenula u Srbiji[uredi - уреди | uredi izvor]

Centar E8 je među prvima organizovao neke od prepoznatljivih javnih aktivnosti

Dan sećanja na preminule od side[uredi - уреди | uredi izvor]

Dan sećanja na preminule od side (engl. International AIDS Candlelight Memorial) se tradicionalno u svetu obeležava od 1983. godine. Svake godine, treće nedelje maja, organizuju se aktivnosti kojima se obeležava ovaj dan, a cilj kampanje je da se oda počast i sećanje na ljude koji su umrli od side, da se podrže ljudi koji žive sa virusom HIV-a, smanji stepen stigme i diskriminacije i sl.

Prvi Dan sećanja u Srbiji organizovan je 15. maja 2005. godine na Trgu Republike u Beogradu gde je na velikoj crvenoj traci upaljeno 350 sveća i napisano preko 100 poruka podrške. Organizacioni tim činili su Centar E8, Centar za održivi razvoj, UNAIDS Tematska grupa za Srbiju i Crnu Goru, UNICEF, UNDP HPVPI mreža, JAZAS, Čovekoljublje, Lekari sveta, UPSZ.

Već 2006. u Srbiji se Dan sećanja obeležavao u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Leskovcu, Loznici, Valjevu, Majdanpeku, Požarevcu, Vršcu i Sremskoj Mitrovici. Organizacioni tim činili su Centar E8, JAZAS, Crvena linija, The Global fund, UNICEF, UNDP, UNAIDS Tematska grupa za Srbiju i Crnu Goru, Mreža za prevenciju HIV-a, Nacionalna kancelarija za HIV/AIDS, UNODC i Zavod za zaštitu studenata. Ista kampanja, pod istim sloganom, organizovana je u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Te godine je osam različitih ličnosti, različitih profesija (stomatolog[1] , dete, ženska osoba koja živi sa HIV/sidom, glumica[2], poslovni čovek koji živi sa HIV-om, kompozitor, majka osobe koja živi sa HIV/sidom i muzičar) u TV spotovima još jednom skrenulo pažnju javnosti da ne postoje rizične grupe, postoji samo rizično ponašanje. Dan sećanja na preminule od side obeležen je 20. maja 2006. godine.

Svetski dan mladih[uredi - уреди | uredi izvor]

Ujedinjene nacije su 1999. ustanovile 12. avgust kao Međunarodni dan mladih, a od 2000. godine ovaj dan se proslavlja u celom svetu. Centar E8 je zajedno sa Unijom srednjoškolaca Srbije 2007. godine prvi organizovao kampanju povodom Međunarodnog dana mladih. Ova kampanja urađena je uz podršku Ministarstva za omladinu i sport Republike Srbije. Osim u Beogradu, Dan mladih biće obeležen akcijama i u Leskovcu, Novom Sadu, Loznici, Novom Pazaru, Jagodini, Subotici, Nišu, Zaječaru i Ćupriji.

Projekti[uredi - уреди | uredi izvor]

Tokom svog rada, Centar E8 je realizovao niz projekata i aktivnosti lokalnog i međunarodnog karaktera.

Budi muško[uredi - уреди | uredi izvor]

Rad sa mladim ljudima predstavlja neophodnu investciju u budućnost celog društva. Budi muško projekat se bavi nekim od najznačajnijih pitanja koja utiču na živote mladih. Svakodnevnim radom sa mladićima [3] na promociji zdravih životnih stilova i prevenciji rodno zasnovanog nasilja predstavlja izuzetno izazovan ali inspirativan posao.

"Budi muško"[4] je deo projekta "Inicijativa mladića za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja na Balkanu"[5] koji Centar E8 i "Care International" [6] sprovode u Srbiji od 2008. godine. Specifičnost ovog projekta je to što se jedini u Srbiji bavi temama rodna ravnopravnost i prevencija nasilja samo sa mladićima u preko 20 gradova Srbije.

"Budi muško" kampanja je osvojila nagradu "PRiZNANJE"[7] 2010. koju svake godine dodeljuje Društvo Srbije za odnose sa javnoscu. Centar E8 je nagrađen u kategoriji "Javni i neprofitni sektor" za koju je kandidovano najviše projekata.

Forum pravih muškaraca[uredi - уреди | uredi izvor]

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra 2011. u Skupštini grada Beograda okupili su se muškarci iz sveta politike, novinarstva, muzike i filma i osnovali "Osnovan forum pravih muškaraca"[8] za borbu protiv nasilja nad ženama u Srbiji. Muškarci, kao očevi, prijatelji, donosioci odluka, lideri, imaju značajnu ulogu u borbi protiv nasilja nad ženama i svojim angažovanjem ukazuju da ovaj problem ne dotiče samo žene, već čitavo društvo. Oni su modeli ponašanja i pozitivni primeri muškosti za mladiće i dečake. Javne ličnosti su potpisivale Deklaraciju i na taj način se obavezale da će aktivno učestvovati u borbi protiv nasilja nad ženama. Članovi Foruma su:

Andrija Gerić - odbojkaš, Srđan Tesin - književnik, Duško Jovanović - direktor pokrajinske kancelarije za inkluziju Roma, Miroslav Vasin - sekretar Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Vasa Mijić - odbojkaš, Aleksandar Dujin - kompozitor, Nenad Pećinar - glumac, Vladimir Radusinović Radule – muzičar, William Infante - Stalni koordinator UN-a u Srbiji, Nikola Đuričko - glumac, Dragan Ilić- novinar, Ognjan Ogi Radivojević - muzičar, Vladimir Paskaljević - reditelj, Vanja Grbić - odbojkaš, Goran Jevtić - glumac, Aleksandar Srećković Kubura - glumac, Damjan Eltech - DJ, Viktor Savić - glumac, Branislav Trifunović]]-glumac, Dragan Bjelogrlić- producent i glumac, Milan Stanković a.k.a. SevdahBABY - DJ i producent, Branislav Lečić - glumac, Dragan Mićanović - glumac, Bora Miljanović - generalni direktor Represent Comunication, Nikola Kojo - glumac, Srđa Popović- direktor CANVAS-a, Žarko Paspalj - košarkaš, Predrag Stakić - dizajner internacionalnog logoa za ljudska prava, Marko Karadžić - komesar za ljudska prava u LDP-u, Igor Brakus - radio voditelj, Miloš Biković - glumac, Vlada Aleksić - glumac i voditelj, Adriano Martins - zamenik šefa delegacije EU u Srbiji, Nils Ragnar K’amsvåg - Ambasador Norveške u Srbiji i Branko Kovačević - rektor Beogradskog univerziteta.

Ukupno 37 poznatih i javnih muškaraca iz Beograda i Novog Sada je potpisalo Deklaracija pravih muškaraca protiv nasilja nad ženama. A online, putem sajta pravimuskarac.rs, još 810 muškaraca.

Nagrada "Pravi muškarac"[uredi - уреди | uredi izvor]

Nagrada "Nominuj pravog muškarca"[9] se osnovana sa idejom da dobitnici nagrade budu modeli ponašanja i pozitivni primeri muškosti za mladiće i dečake. Nagrada se jednom godišnje dodeljuje pojedincu koji se svojim delovanjem zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, rodne ranopravnosti, tolerancije, humanosti i nenasilja i to 19. novembra na Međunarodni dan muškaraca.

Dobitnik 2012. je izabran od strane stručnog žirija koji je bio u sledećemo sastavu: Branislav Lečić – glumac, Mirjana Karanović – glumica, Filip Švarm – odgovorni urednik lista Vreme, Jelena Bogavac – dramaturškinja i Vojislav Arsić – izvršni direktor Centra E8.

Nagradu "Pravi muškarac" 2012. dobio je Marko Somborac.

Marko Somborac (Smederevo, 5. jul 1976.) je srpski autor stripova, grafički dizajner i ilustrator. Jedan je od najpopularnijih autora stripa i političkih komentatora u Srbiji, zahvaljujući dnevnom političkom stripu "Blic strip". Somborčev dnevni strip u listu „Blic“ počinje da izlazi 5. decembra 2005. Trenutno je najpopularniji domaći strip u Srbiji i predstavlja neku vrstu društvenog fenomena.

Prevencija nasilja u sportu[uredi - уреди | uredi izvor]

Posle pet godina rada sa srednjoškolcima, u 2012. godini Centar E8 je počeo da "Ragbisti kluba Crvena Zvezda postali deo Budi Muško tima"[10]. Prvi među njima je sport svetski poznat po promociji nenasilja – ragbi. Mladi ragbisti "Crvene zvezde" su prošli ceo ciklus radionica koje se bave temama od zdravih stilova života do prevencije nasilja.

"Rima roma"[uredi - уреди | uredi izvor]

Inkluzija je važan deo rada Centra E8. "Rima – Roma"[11] su muzičke, kreativne radionice na kojima su učestvovali mladi Romi i mladići iz IV beogradske gimnazije i srednje škole za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju koji su aktivisti "Budi muško" klubova iz tih škola. Jedan od produkata ovih kreativnih radionica bila je pesma "Zvuk pali zvučnike"[12]. Pesmu izvode Budi muško klub Beograd i Rima Roma. Producent je Smart Kolektiv, a izvršni producent je Liceulice – Regionalna platforma aktivizma. Ove radionice nastaviće se i u 2013. godini.

M nacionalno istraživanje[uredi - уреди | uredi izvor]

"M Istraživanje"[13] je sprovedeno u 16 gradova Srbije među 1461 mladićem, uzrasta od 14-19 godina, na temu učestalosti nasilnog ponašanja, stavova prema nasilju, rodno zasnovanom nasilju i rodnoj ravnopravnosti, kao i o rasprostranjenosti upotrebe psihoaktivnih supstanci među mladima. Istraživanje je objavljeno krajem januara i promovisano na MAN2012: New Balkan Boy konferenciji[14].

Teatar[uredi - уреди | uredi izvor]

Muškarčine[uredi - уреди | uredi izvor]

"Muškarčine"[15] predstavljaju pozorišni dokumentarac o muškosti ovde i danas, razvijen u okviru projekta "Budi muško" tokom šest meseci rada. Premijera je održana 30. novembra 2012. godine i od tada se nalazi na redovnom repertoaru BITEF teatra[16]. Nedeljnik NIN proglasio je "Muškarčine" za jednu od 3 najbolje predstave[17] u 2012. godini. Osnovna tema predstave "Muškarčine" je kako se muškost tretira, odnosno formira u našoj kulturi[18]. Društvo od mladića očekuje da svoju muškost dokažu pokazivanjem snage, odlučnosti, hrabrosti, borbenosti i srčanosti, koja ih često uvodi u destrukciju i autodestrukciju. Vaspitanje u kulturi u kojoj se pokazivanje emocija od strane muškaraca smatra za znak slabosti, mladići svoje emocije potiskuju i preinačuju u destruktivne oblike ponašanja.

Sedam mladića. Sedam pogleda na svet i hiljadu situacija koje u tom svetu vide. Na sceni, njihov zadatak nije da budu neko drugi već da prikažu kako oni sami vide sebe ali i sve druge ljude, kojima su okruženi.

Koncept, režiju i dramaturgiju predstave potpisuju Milena Bogavac i Vojislav Arsić. Ko-autori i izvođači u predstavi su Alek Surtov, Đorđe Živadinović Grgur, Jovan Zdravković, Marko Panajotović, Nemanja Puvača, Nikola Pavlović, Uroš Novović. Koreografija i scenski pokret: Ljiljana Tasić, originalna muzika: Vladimir Pejković, kostim: Pull My Daisy. Dizajn zvuka: Miroljub Vladić, dizajn svetla: Dragan Đurković, šef tehike: Ljubomir Radivojević.

Stručne konsultantkinje predstave: Jelena Bogavac i Mila Manojlović, režija dokumentarnog filma: Ivan Stojiljković, fotografija i video: Miloš Mitrović, dizajnerka: Sanja Drakulić.

Produkciju su radili Centar E8 i BITEF teatar [19] , podrška predstave: CARE NWB[20], Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške[21], DKC Majdan[22] i Alma Quatro[23].

Dokumentarni film "Kako se prave muškarčine"[uredi - уреди | uredi izvor]

"Kako se prave muškarčine?"[24] naslov je dokumentarnog filma koji prati i dokumentuje proces rada na pozorišnoj predstavi čija je tema muškost i načini na koje se muškost formira/tretira i objašnjava u našoj kulturi. Šest meseci eksperimentalnog, istraživačkog pozorišnog rada u ovom filmu prikazano je kroz priče desetorice mladića, čija su iskustva odrastanja u Srbiji bila polazište za ovu predstavu. Kako su izabrani da u njoj učestvuju, kakve su radionice prolazili, šta su im bili najteži trenuci u procesu, da li su razmišljali da ga napuste i koliko ih je rad na ovom komadu promenio, samo su neka od pitanja na koja ovaj dokumentarac odgovara. Bez ulepšavanja i kompromisa. Reditelj filma: Ivan Stojiljković, direktor fotografije: Miloš Mitrović, dizajn zvuka: Stevan Milošević, asistentkinja kamere: Marina Perović.

Žrtve ljubavi[uredi - уреди | uredi izvor]

Pozorišna predstava "Žrtve ljubavi"[25] na komunikativan i duhovit način obrađuju temu polnog i reproduktivnog zdravlja kod Roma i raseljenih lica, približavajući publici tradicionalne vrednosti, kao i kulturne i socijalne promene kroz koje prolazi ova populacija. Predstava je nastala tokom interaktivnog rada sa glumcima amaterima – mladim Romima/kinjama i raseljenim licima sa juga Srbije u okviru projekta "Pristup zdravstvenim uslugama koje tretiraju polno i reproduktivno zdravlje za raseljene i Rome, žene i mlade u južnoj Srbiji"[26]. "Žrtve ljubavi" se izvodila širom Srbije, u Bosni i Hercegovni i u Hrvatskoj. Predstava je izvedena dva puta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) u Beogradu, na BITEF Polifoniji[27] i na pozorišnom festival u Puli. U februaru 2012. predstavom "Žrtve ljubavi" otvorena je i Konferencija o aktivnostima na unapređenju zdravlja Roma u Srbiji [28]. Predstava je nastala u okviru projekta "Pristup zdravstvenim uslugama koje tretiraju polno i reproduktivno zdravlje, za žene i mlade – raseljene i Rome/kinje u južnoj Srbiji" sprovodio je CARE Srbija sa partnerima Centar E8, Nexus, Narodni parlament i Generator uz finansijsku podršku CARE Nemačka-Luksemburg i Evropske unije. Glumački sastav predstave "Žrtve ljubavi": Ana Veljković, Soni Halilović, Denča Denčić, Duško Kamberović, Zumreta Cuni, Jugoslav Hamza, Marina Milošević, Nikola Kamberović, Sara Asanović. Trenerski tim: Vojislav Arsić, Nevena Boroja i Andrijana Tasić.

Istina ili izazov[uredi - уреди | uredi izvor]

Pozorišna predstava "Istina ili izazov?"[29] nastala je 2004 godine. Od tada, predstava se izvodila redovno u Beogradu i širom Srbije. Predstava je bila i deo BITEF Polifonije. "Istina ili izazov?" na zanimljiv način govori o putevima prenošenja HIV/AIDS-a, ali i o osećanjima osoba koje žive sa HIV-om. Cilj predstave je uključivanje ciljne grupe – mladih u saznanje o HIV-u i njegovoj prevenciji, kao i uključivanje u borbu protiv diskriminacije osoba sa HIV/AIDS-om. Ovo je interaktivna dramska radionica, oformljena sa ciljem edukacije i rada sa mladima. Predstava je 2011. godine obnovljena i ponovo je izvođena. Autorka teksta 2004. godine: Duška Ubović, rewriting 2011: Milena Bogavac. Režija: Jelena Bogavac, scenografija i kostim: Vuk Dautović, muzika: Marko Grubić Vroom. Glumački sastav: Dina Patarčić, Nataša Miljuš, Dušan Smiljanić i Vojislav Arsić.

Radio emisija "Centriranje"[uredi - уреди | uredi izvor]

Radio emisija koju rade mladi namenjena mladima u Srbiji. Obrađuje različite teme od obrazovanja, ljudskih prava, pop kulture, volontiranja, praznih prostora do omladinskog preduzetništva, nasilja u sportu, vegeterijanstva i biciklizma. "Centriranje"[30] je 10-minutna emisija koja se emituje se od juna 2012. godine na jednoj nacionalnoj radio stanici – Radio B92[31] i na još 40 regionalnih i lokalnih radio stanica.

Participacija mladih[uredi - уреди | uredi izvor]

Evropski volonterski servis (EVS)[uredi - уреди | uredi izvor]

Evropski volonterski servis[32] (EVS) je deo programa "Mladi u akciji". EVS omogućava mladim ljudima da volontiraju u drugim državama u period od 2 do 12 meseci uz sve pokrivene troškove. Centar E8 je akreditovana organizacija i za slanje volontera/ki iz Srbije u preko 30 evropskih države.

Preko EVS-a je u Centru E8 do sad volontiralo sedmoro mladih ljudi iz Portugala, Luksemburga, Velike Britanije, Poljske, Francuske i Estonije.

Youth in Action (YiA)[uredi - уреди | uredi izvor]

"Mladi u akciji" je program Evropske unije za mlade koji promoviše mobilnost mladih kroz međunarodne aktivnosti i neformalnu edukaciju, kao što su: omladinske razmene, volonterski servisi, omladinske inicijative i treninzi za mlade. Centar E8 je do sad organizovao brojne međunarodne treninge. Neki od njih su "No labels, please!" ("Bez etiketiranja molim!") na kome je učestvovalo 30 mladih Evropljanki i Evropljana, "Never let discrimination strike the same place twice " je učestvovalo 37 mladih ljudi iz Holandije, Italije, Portugala, Francuske, Poljske, Estonije, Turske, Azerbejdžana, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije i CV: Curriculum Voluntarius organizovan za mlade ljude iz Srbije, Hrvatske, Kosova, Crne Gore, Makedonije, Italije, Portugala, Rumunije i Grčke.

Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe[uredi - уреди | uredi izvor]

"Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe" [33] je kampanja koja se bavila aktivnim učešćem mladih tako što će ih podsticati da iznesu svoje zahteve prema budućoj vlasti preko internet platfrome izaberi.rs [34]. Fokus same kampanje je bio na podsticanju mladih da iskoriste svoje biračko pravo i da izaberu predstavnike/ce gradske vlasti kao i da budu aktivni u društvu.

Na sajtu su mladi postavljali svoje komentare, ideje, predloge, video radove i fotografije koje su pokazivale šta treba promeniti u Beogradu i kao produkt toga je nastao dokument ProGLAS mladih[35]. Ovaj dokument su potpisale su Demokratska stranka (DS)[36], Liberalno demokratska partija (LDP)[37] i Ujedinjeni regioni Srbije (URS)[38] i obavezali se, na taj način, da će raditi na potrebama mladih u Beogradu.

Podršku ProGLAS-u su pružile 23 organizacije civilnog sektora: Beogradski fond za političku izuzetnost, Beogradska otvorena škola - BOŠ, Gay Strejt Alijansa - GSA, Građanske inicijative, Grupa Proces, Dokukino, Drama mental studio, Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, JAZAS, YUCOM, Youth Dialogue, Krovna organizacija mladih Srbije - KOMS, Kulturabella, Mladi evropski federalisti Srbije - JEF Srbija, SMART kolektiv, Unija srednjoškolaca Srbije, Udruženje studenata sa hendikepom, Ferijalni savez, Hajde da, Centar E8, Centar modernih veština -CMV, Crta (Istinomer).

Pored raznih offline aktivnosti, tokom kampanje urađeni su prepevi pesmama Adele[39], Rihanne[40] i Maroon 5[41] kao jedan od načina da se mladi pozovu da izađu na glasanje. Na dan glasanja za predsedničke i parlamentarne izbore, 6. maja 2012. urađeno je šest TV spotova gde su mladi, uspešni ljudi, među njima Vanja Bursać[42], Galeb Nikačević[43], Minja Bogavac[44], Filip Vukša[45], Aleksandra Maldžiski[46] i Vojislav Arsić[47], pozvali građane i građanke da ispune svoju građansku dužnost.

Povodom sto dana rada gradske vlasti u Beogradu organizovan je okrugli sto[48] u Skupštini grada posvećen pitanju omladinske politike. Okrugli sto je bio nastavak aktivnosti u okviru kampanje sa ciljem da mladi saznaju šta je za prvih sto dana rada urađeno u sferi omladinske politike i koji su budući planovi od predstavnici i predstavnice podmladaka Demokratske stranke, Srpske napredne stranke i Liberalno demokratske partiije i KOMS-a (Krovne organizacije Srbije).

Kampanja je finansijski podržala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID[49]) kroz program „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC[50]).

dance4life[uredi - уреди | uredi izvor]

dance4life[51] je u Srbiji lansiran[52] 2008. godine flash mob-ovima koje su se u istom trenutku dešavali u Beogradu, Novom Sadu, Loznici i Novom Pazaru. Projekat se vremenom proširio i 2009. godine su se pridružili Vranje i Jagodina. Projekat je u Srbiji sprovodilo sedam nevladinih organizacija: JAZAS, Centar E8, Centar Živeti uspravno Novi Sad, Iskra Loznica, Omladinski kreativni centar Jagodina, Generator Vranje i Kancelarija za mlade Novi Pazar, a u 2012. godini dance4life su se priključile tri nove: NVO Duga iz Šabca, KOM 018 Niš i Volonterski centar Prokuplje.

Ambasadorka dance4life Srbija[53] od oktobra 2008. godine je Ana Stanić, a u 2011. i SevdahBABY, DJ i producent se prikljućuje kao još jedan ambasador pokreta.

Od kada se dance4life [54] sprovodi u Srbiji edukovano je više od 15.000 mladih ljudi. Mladi prolaze kroz tri faze edukacije, koje čine program schools4life. Kroz te tri faze oni se edukuju o reproduktivnom zdravlju, HIV/AIDS-u, oni razvijaju svoje komunikacione i socijalne veštine. Podstiču se da osmisle i organizuju akciju u svojoj lokalnoj sredini u cilju podizanja svesti o ovim temama kroz ulične akcije, flash mob-ove, aktivnosti u školi.. Nakon ova tri koraka mlada osoba postaje agent4change, a vrhunac schools4life jeste dance4life event. Ovaj dogadjaj se održava vikend pre 1. decembra – Svetskog dana borbe protiv HIV/AIDS-a svake parne godine, kada preko 100.000 mladih sa svih kontinenata u isto vreme, povezani video linkom, igraju za život.

Pored akcija povodom Dana zaljubljenih, Dan sećanja na preminule od side, Dana mladih, u 2011. i 2012. dance4life Srbija je bio deo Sensation-a[55]. Sensation je postao globalni partner 2010 godine. Za svaku prodatu kartu za Sensation Amsterdam, Danska, Nemačka, Poljska, Portugal, Srbija, Španija i Rusija oni poklanjaju € 0,50 dance4life-u za dalji rad u oblasti edukacije mladih. U Beogradu su održane ‘’Ocean of White’’ i “Innerspace“ žurke na kojma je bilo preko 30.000 ljudi.

U novembru 2012. završili smo implementaciju projketa dance4life.

Članstvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Centar E8 je član MenEngage Saveza, jedan od osnivača i član KOMS -a (Krovna organizacija mladih Srbija), Y-PEER – Mreža vršnjačke edukacije i FENS – Federacija nevladinih organizacija u okviru Građanskih inicijativa.

Y-PEER mreža[uredi - уреди | uredi izvor]

Y-PEER[56] je osnovan od strane UNFPA uz podršku svih agencija Ujedinjenih Nacija: UNICEF -a, Svetske zdravstvene organizacije, Svetske banke, UNDP-a, UNAIDS-a, UNESCO-a. Y-PEER mreža postoji u 48 zemalja. Osnovana je u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji kao odgovor na HIV/AIDS epidemije među mladima ali se vremenom proširila na Bliski Istok, Severnu Afriku, Latinsku Ameriku i azijsko-pacifički region.

Y-PEER mreža je osnovana sa ciljem da se pomogne mladim ljudima dobiju tačne informacije i veštine koje su im potrebne u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem. Y-PEER mreža u Srbiji doživela je najbrži rast u region jer imamo veliki broj organizacija i institucija koje koriste vršnjački pristup u radu, kao i interesovanje mladih da se uključe u ovakve programme.

Jedna od najvećih poduhvata koji je Y-PEER nacionalna mreža uradila jeste izgradnja standarda u vršnjačkoj edukaciji HIV/AIDS-a u Srbiji.

Centar E8 je član Y-PEER mreže od 2005. godine. Vojislav Arsić iz Centar E8 je bio nacionalni koordinator u period 2006. do 2009. godine. U toku tri godine aktivnog rada Centar E8, organizovano je niz projekata u okviru kojih je obučeno preko 50 mladih da budu treneri trenera i treneri za upotrebu drame u edukaciji, održano je preko 20 lokalnih treninga, organizovana je procena stanja kvaliteta vršnjačke edukacije i osnaživanje savetovališta za mlade u 10 gradova Srbije, sprovedene su kampanje "Volim te sigurno" i "Sačuvaj život"[57].

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Sa HIV-om se danas zivi
  2. [1]
  3. "Blog Vojislava Arsića na ISC Srbija"
  4. [2]
  5. Inicijativa mladića za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja na Balkanu
  6. CARE International
  7. PRiZNANJE
  8. Forum pravih muškaraca
  9. Pravi muškarac
  10. radi na prevenciji nasilja i sa sportskim klubovima
  11. "Rima Roma muzičke radionice"
  12. Zvuk pali zvučnike
  13. M Istraživanje
  14. "Predstavljanje M istraživanja"
  15. Muškarčine
  16. "Bitef repertoar"
  17. "U prostoru dešavanja"
  18. "Politika: Muškarčine ili uplašeni dečaci"
  19. BITEF teatar
  20. CARE Srbija
  21. Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške
  22. DKC Majdan
  23. Alma Quatro
  24. "Kako se prave muškarčine?"
  25. "Žrtve ljubavi"
  26. "Pristup zdravstvenim uslugama koje tretiraju polno i reproduktivno zdravlje za raseljene i Rome, žene i mlade u južnoj Srbiji"
  27. "Žrtve ljubavi na BITEF Polifoniji"
  28. "Žrtve ljubavi na otvaranju konferencije o aktivnostima na unapređivanju zdravlja Roma"
  29. "Istina ili izazov?"
  30. "Centriranje"
  31. "Najava Centriranja na radiu B92"
  32. Evropski volonterski servis
  33. "ISC Srbija: Kad mladi biraju"
  34. [www.izaberi.rs "Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe"]
  35. ProGLAS mladih
  36. "Demokratska stranka podržala ProGLAS"
  37. "Liberalno demokratska partija podržala ProGLAS"
  38. "Ujedinjeni regioni Srbije podržali ProGLAS"
  39. "Partija ni lik"
  40. "Šta kad dođeš na vlast?"
  41. "Uvek imam izbor"
  42. "Vanja Bursać je glasala"
  43. "Galeb Nikačević je glasao"
  44. "Minja Bogavac je glasala"
  45. "Filip Vukša je glasao"
  46. "Aleksandra Maldžiski je glasala"
  47. "Vojislav Arsić je glasao"
  48. "Okrugli sto o omladinskoj politici u Skuppštini grada Beograda"
  49. "USAID Srbija"
  50. "ISC Srbija"
  51. "dance4life international"
  52. "Lansiranje dance4life projekta u Srbiji"
  53. "dance4life Srbija"
  54. "ISC Serbia: Mladi zaslužuju brigu, zaštitu i kondome"
  55. "Ambasadorka dance4life Srbija nastupila na Sensation-u"
  56. Y-PEER
  57. "Sačuvaj život"

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]