Rodna ravnopravnost
Rodna ravnopravnost (takođe ravnopravnost polova ili jednakost polova) je načelo socijalne filozofije koje podrazumeva jednakost muškaraca, žena i osoba drugačijih rodnih identiteta u društvenom i političkom životu.
| “ | Rodna ravnopravnost pretpostavlja da jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice. | ” |
— prema „ Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou”[1]
|
Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih ljudskih prava.[2] Pol se dobija rodjenjem i doživljava se kao dobijena biološka karakteristika. Rod nema nikakve veze sa biologijom, vec se odonosi na sve razlike izmedju muškaraca i žena koje proističu iz društvenih očekivanja u vezi sa odgovarajucim ponašanjem, interosovanjima, spospbnostima, stavovima za muški i ženski indetitet.
Dok se pol dodjeljuje, rod se stiče, uglavnom prećutno, kroz iskustvo socijalizacije. Kada su rodni odnosi, u sportu ili inače, podređeni interesima jednog pola u odnosu na interese drugog pola, dolazi do neravnopravnosti.
Rodna ravnopravnost u Srbiji[uredi - уреди | uredi izvor]
Prema raznim izveštajima, u Srbiji je političko načelo rodne ravnopravnosti još uvek nedovoljno ostvareno u praksi.[3][4] Na međunarodnom polju, Srbija se angažuje za rodnu ravnopravnost i kritikuje islamske zakone o kamenovanju žena.[5]
Zakonodavni okvir[uredi - уреди | uredi izvor]
- Ustav Republike Srbije garantuje jednakost muškaraca i žena i razvijanje politike jednakih mogućnosti.
- Zakon o radu zabranjuje rodnu diskriminaciju, kao i seksualno uznemiravanje na poslu.
- Izborni zakon predviđa sistem kvota od 30% za manje zastupljen pol za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore.
- Krivični zakon sankcioniše nasilje u porodici i silovanje u braku; trgovina ljudima definisana je kao organizovani kriminal.
- Porodični zakon reguliše odnose između partnera, štiti prava deteta, uvodi specijalne mere protiv nasilja i poboljšava procedure prilikom usvojenja, kao i pri razvodu braka.
Institucionalni mehanizmi[uredi - уреди | uredi izvor]
- Odbor za ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije (Osnovan 2002. godine, ima 15 članova (10 žena i 5 muškaraca) iz svih političkih stranaka zastupljenih u Narodnoj Skupštini, proporcionalno prema broju poslaničkih mandata)
- Savet za ravnopravnost polova Vlade RS (Osnovan 2004. godine, ima 24 člana (22 žene i 2 muškarca))
- Zaštitnik prava građana (Usvojen je septembra 2005. godine i u članu 6, između ostalog, predviđa posebnu zaštitu u pogledu ravnopravnosti polova. Zaštitnik građana je izabran 2007. godine a zamenica za pitanja rodne ravnopravnosti izabrana 2008.)
- Uprava (Sektor) za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada i socijalne politike (osnovan u julu 2007. godine)
- Institucionalni mehanizmi AP Vojvodine
- Lokalne komisije za rodnu ravnopravnost (50 komisija za rodnu ravnopravnost u lokalnim samoupravama)