Alex Ferguson

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Aleks Ferguson
Alex Ferguson.jpg
Lične informacije
Datum rođenja {{{datum rođenja}}}
Mesto rođenja {{{zemlja rođenja}}}
Pozicija napadač
Seniorski klubovi
God. Klub Uta. (Gol.)
1957-1960
1960-1964
1964-1967
1967-1969
1969-1973
1973-1974
Kvins Park
Sent Džonston
Danfirmlajn atletik
Rendžers
Falkirk
Ejir junajted
{{{uta(gol)}}}

Aleks Ferguson (engl. Sir Alex Ferguson; rođen 31. decembra 1941. u Glazgovu, Škotska) je škotski fudbalski trener i bivši fudbaler. Do završetka trenerske karijere se nalazio na poziciji menadžera Mančester junajteda, na čijoj klupi je bio od novembra 1986. godine do 2013. godine.

Menadžer je koji je najduže vodio Mančester junajted, punih 26 godina. Pretekao je Ser Mat Bezbija 19. decembra 2010. Tokom tog perioda Ferguson je osvoji brojna priznanja i srušio mnoge rekorde. Najviše puta je biran za menadžera godine u istoriji britanskog fudbala. U 2008. godini je postao treći britanski menadžer kojem je pošlo za rukom da više od jedanput osvoji Ligu šampiona.

Igračka karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Ferguson je počeo amaterski da se bavi fudbalom u Kvins parku, za koji je debitovao sa 16 godina. Postigao je i gol na svom debiju, u utakmici protiv Stranraera u kojoj je njegov tim poražen sa 2-1. Ekipa u kojoj je igrao bila je amaterska, pa je i pored igranja fudbala morao da radi.

I pored toga što je postigao 20 golova na 31 utakmici, Ferguson nije uspeo da se izbori za mesto u prvom timu, pa je zbog toga prešao u Sent Džonston 1960. U Sent Džonston je nastavio svoju golgetersku seriju, ali ni to nije bilo dovoljno da mu garantuje mesto u postavi, kao ni da mu obezbedi profesionalni ugovor. Zbog toga je čak i razmišljao da emigrira u Kanadu. Sent Džonston nije uspeo tada da dovede još jednog napadača, što je primoralo trenera da Fergusona uvrsti u tim za utakmicu sa Rendžersom. Njegov tim je napravio iznenađenje i pobedio, a on je postigao het trik. Narednog leta (1964. godine) je potpisao profesionalni ugovor sa Danfirmlajn atletikom.

U sezoni 1964/65. Danfirmlajn se borio za titulu prvaka Škotske, a uspeo je da stigne i do finala Kupa. U tom finalu su poraženi od Seltika sa 3-2, a Ferguson odlukom trenera nije igrao u tom meču. Nisu bili bolje sreće ni u prvenstvu, gde im je titula izmakla za samo jedan bod. U sezoni 1965/66. Aleks Ferguson je postigao 45 golova na 51 takmičarskoj utakmici za Danfirmlajn, od toga 31 u prvenstvu, kao i Džo Makbrajd sa kojim je podelio zvanje najboljeg strelca.

Nakon toga je prešao Rendžers uz obeštećenje od 65.000 funti, što je u to vreme predstavljalo najveće obeštećenje koje je jedan škotski klub isplatio drugom za nekog fudbalera do tada. Bio je krivac za primljeni gol u finalu Kupa 1969, u utakmici u kojoj je bio zadužen da čuva kapitena Seltika Bilija Maknila. Nakon te utakmice je prebačen po kazni u juniorski tim.

Oktobra 1969. je dobio ponudu da pređe u Notingem forest ali njegova supruga nije želela da se presele u Englesku, pa je umesto toga prešao u Falkrik. U Falkriku je imao ulogu i igrača i menadžera. Kada je uprava odlučila da postavi novog menadžera, a da Ferguson bude samo igrač, on je zatražio transfer. Prešao je u Ejir junajted u kojem je i završio igračku karijeru 1974. godine.

Trenerska karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Početak trenerske karijere[uredi - уреди | uredi izvor]

Aberdin[uredi - уреди | uredi izvor]

Mančester junajted[uredi - уреди | uredi izvor]

Prve godine[uredi - уреди | uredi izvor]

Ferguson je postavljen za menadžera ekipe 6. novembra 1986. Po dolasku u ekipu nije bio zadovoljan disciplinom i fizičkom spremom većine igrača. Uspeo je da napravi napredak na tom polju, pa je Mančester napredovao na tabeli i sezonu završio kao jedanaesti. U trenutku kada ih je Ferguson preuzeo, ekipa se nalazila na pretposlednjem 21. mestu na tabeli.

U svojoj prvoj utakmici odigranoj samo dva dana nakon što je preuzeo ekipu, poražen je sa 2-0 od Oksford junajteda. Sedam dana kasnije Junajted je odigrao nerešeno bez golova sa Norič sitijem. Prva pobeda pod Fergusonovim vođstvom je zabeležena 22. novembra na domaćem terenu. Tada je savladan Kvins park rendžers sa 1-0. Kako je sezona odmicala, Mančester junajted je počeo da beleži sve bolje rezultate. Prvu pobedu na gostovanju su zabeležili drugog dana Božića protiv Liverpula, koji se te sezone borio za titulu. Novu, 1987. godinu su počeli ubedljivom pobedom nad Njukaslom 4-1. U drugom delu sezone Junajted je retko gubio, tek po neki poraz na gostovanju, pa je sezonu završio na 11. mestu ligaške tabele.

Ferguson je za svog asistenta postavio Arčija Noksa, koji mu je bio pomoćnik i u Aberdinu. Pred početak sezone 1987/88. Mančester se pojačao dovođenjem Stiva Brusa, Viva Andersona, Brajana Maklera i Džima Lejtona. Novi igrači su znatno doprineli osvajanju drugog mesta te sezone, odmah iza Liverpula, za kojim su zaostali devet bodova. Tokom Većeg dela prvenstva, ta bodovna razlika je bila dvocifrena. Te sezone Junajted je poražen samo pet puta, ali su i 12 puta odigrali nerešeno, što nije bilo dovoljno da bi ozbiljnije ugrozili prvo mesto Liverpula.

Povratak Marka Hjuza u klub, nakon dve sezone provedene u Barseloni, doveo je do toga da pred narednu sezonu porastu očekivanja navijača. Međutim i sezona 1988/89. je bila razočaravajuća za njih. Sezonu su završili na 11. mestu na tabeli, a takmičenje u FA Kupu su završili u šestom kolu, nakon poraza na svom terenu od Notingem foresta 1-0. Sezonu su loše počeli, a tokom oktobra i novembra imali su niz od devet mečeva bez pobede. Tada su samo jednom bili poraženi, ali su čak osam puta igrali nerešeno. Formu su popravili i sredinom februara su došli do treće pozicije na tabeli, čime su najavili borbu za titulu. Serijom slabih rezultata u poslednjem delu sezone, završili su na sredini tabele. Tokom te sezone, Mančester je odigrao prijateljske utakmice sa reprezentacijom Bermuda i timom sastavljenim od igrača kriket kluba Samerset, u okviru turneje koju je reprezentacija Bermuda imala po Engleskoj. U utakmici protiv Samerseta, na teren u dresu Mančester junajteda su istrčali Ferguson i njegov pomoćnik Noks. Noks se čak i upisao u listu strelaca, a taj meč je ostao upamćen kao jedini nastup Fergusona za prvi tim Junajteda.

Za sezonu 1989/90. Ferguson je potrošio dosta novca kako bi pojačao svoj tim. Dovedeni su vezni igrači Nil Veb, Majk Felan i Pol Ins, kao i odbrambeni igrač Geri Palister i krilo Deni Volas. Nakon pobede nad šampionom Arsenalom 4-1, na otvaranju sezone, forma Mančester junajteda je počela da opada. Tokom septembra Junajted je pretrpeo težak poraz od gradskog rivala Mančester sitija 5-1. Nakon toga je usledio niz od šest poraza i dva nerešena rezultata u osam utakmica. Mnogi navijači i novinari su tada tražili Fergusonovu ostavku, a sam Ferguson je kasnije izjavio da mu je decembar 1989. godine bio najteži period karijere, jer je na kraju te kalendarske godine Junajted bio odmah iznad zone ispadanja.

Novi niz od sedam utakmica bez pobede je prekinut na gostovanju Notingem forestu u trećem kolu FA Kupa. Notingem je tada bio u dobroj formi i u toj utakmici je bio apsolutni favorit. Gotovo svi su očekivali da će ta utakmica biti poslednja na klupi Mančester junajteda i da će nakon očekivanog poraza biti otpušten. Junajted je pobedio 1-0 golom Marka Robinsa i kasnije stigao do finala. Nakon 3-3 u prvoj utakmici, u ponovljenom meču Junajted je slavio sa 1-0, što je Fergusonu donelo prvi trofej na klupi Junajteda.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Ferguson, Alex (2013). My Autobiography. Hodder & Stoughton Ltd. ISBN 0-340-91939-6. 
  • Barclay, Patrick (2010). Football – Bloody Hell!: The Biography of Alex Ferguson. Vintage. ISBN 0-224-08305-8. 
  • Crick, Michael (2003). The Boss: The Many Sides of Alex Ferguson. Pocket Books. ISBN 0-7434-2991-5. 
  • Ferguson, Alex (2000). Managing My Life: The Autobiography. Coronet Books. ISBN 0-340-72856-6. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Alex Ferguson