Aerodrom Nikola Tesla

Izvor: Wikipedia
Aerodrom Nikola Tesla Beograd Nikola Tesla Airport.jpg
IATA: BEG - ICAO: LYBE
Sažetak
Vrsta aerodroma Međunarodni
Operater JP Aerodrom Nikola Tesla
služi Beograd
Visina AMSL 332 ft (102 m)
Koordinate 44°49′06″N020°18′33″E
Pista/piste
smjer dužina površina
ft m
12/30 11.155 3.400 Asfalt

Aerodrom Nikola Tesla se nalazi u beogradskoj opštini Surčin. Internacionalni avijacijski kod ICAO - code' i naziv aerodroma je LYBE, dok je kod internacionalnog udruženja avioprevoznika IATA - code BEG.

Geografski podaci aerodroma[uredi - уреди]

  • Koordinate geografskog položaja WGS-84
  • mesto na AD: 444909, 78N 0201825, 44E / 122° GEO/ 1500 m od THR 12
  • Pravac i udaljenost od grada: 275 ° GEO, 18 km od glavne železničke stanice u Beogradu
  • Nadmorska visina: 98 m
  • Prosečna temperatura: 27°C
  • Godišnja promena: 3°E (2000) /+4.7`
  • Tip dozvoljenog saobraćaja: IFR / VFR

Vremenska referenca: leto (mart—sept.) UTC+2, zima (okt.—feb.) UTC+1

Radno vreme aerodroma: 05:00 - 23:00 LT

Ime aerodroma[uredi - уреди]

Vlada Republike Srbije je 2. februara 2006. godine odobrila Javnom preduzeću Aerodrom "Beograd" da promeni ime u Aerodrom "Nikola Tesla". Predlog da beogradski aerodrom ponese ime jednog od najvećih svetskih naučnika, Nikole Tesle, Upravni odbor tog aerodoma ozvaničio je na sednici od 27. januara. Nikola Tesla je daleko najčuveniji srpski fizičar i jedini Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica (T).

Inicijator ideje i pokretač široke javne akcije da se beogradskom aerodromu dodeli ime Nikola Tesla je g. Miladin Subotić iz Beograda, zaposlen u KCS na radnom mestu poslovnog sekretara u Institutu za dermatovenerologiju.

Istorija[uredi - уреди]

Priča o JP Aerodrom Beograd - „Nikola Tesla“ počinje još davne 1910. godine. Od tada do danas, letilište je menjalo lokaciju, raslo i razvijalo se. Prvo letilište u Beogradu nastalo je krajem 1910. godine na vojnom vežbalištu u predgrađu Banjica. Ovde su letenje avionom prikazivali pioniri avijacije — Simon, Maslenikov, Vidmar i Čermak.

Početkom 1912. godine, na Banjici je podignut prvi drveni hangar za avione namenjen ratovanju sa Turskom. Dve godine kasnije na Banjici se stacionira srpska aeroplanska eskadrila i balonska četa. Banjički aerodrom korišćen je i posle Prvog svetskog rata za potrebe poštanskog saobraćaja na relaciji SkopljeNiš — Beograd — Novi Sad i Beograd — SarajevoMostar. U blizini mesta gde se nalazio ovaj aerodrom danas je Vojno-medicinska akademija (VMA).

Aerodrom Kalemegdan - Donji grad se nalazio na potezu od turskog amama (danas planetarijuma) prema ušću Save u Dunav. Sa ovog mesta prvi avion poleteo je u januaru 1911. godine. U novije doba taj prostor je korišćen za skokove padobranaca i letenje paraglajdera. Danas se na ovom mestu redovno održavaju aeromitinzi sportske i ultralake avijacije.

Aerodrom u blizini Pančeva počeo je sa radom 1923. godine, kada je vazduhoplovna kompanija „Franko—Rumen“ pokrenula međunarodnu liniju ParizCarigrad. Iste godine, sa ovog aerodroma, uspostavljen je i poštanski saobraćaj. Aerodrom je korišćen i za obuku pitomaca vazduhoplovne akademije ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Posle oslobođenja, pančevački aerodrom korišćen je kao "Vazduhoplovno-vojno učilište". Na mestu starog pančevačkog aerodroma danas se nalaze hale fabrike aviona UTVA, kao i travnata pista koja se koristi za probne, sportske i trenažne letove.

Međunarodni aerodrom „Beograd“ izgrađen je na livadi koja se zvala Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, oko dva kilometra južno od Zemuna. Aerodrom je otvoren za saobraćaj u martu 1927. godine. Od februara 1928. godine sa novog aerodroma poleću i avioni prve domaće avio kompanije, "Aeroputa". Aerodrom je raspolagao sa četiri travnate poletno-sletne staze. Na njemu je 1931. godine izgrađena moderna pristanišna zgrada, a 1936. ugrađena je i oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti.

Tokom Drugog svetskog rata aerodrom su koristili Nemci. Oni su ga i porušili 1944. godine, pri povlačenju iz Beograda. Za lokaciju novog međunarodnog aerodroma izabran je prostor u blizini Surčina, 18 kilometara zapadno od Beograda.

Aerodrom je pušten u saobraćaj 1962. godine. Imao je jednu pistu dužine 3000 metara, rulnu stazu dužine 3350 metara, pristanišnu zgradu za prijem putnika, kontrolni toranj, veliku platformu za opsluživanje letelica i drugu savremenu opremu. Kasnije je izgrađena i nova zgrada za prijem putnika, proširena je platforma za prijem aviona, produžena je pista, a 1997. godine ugrađena je oprema za Kategoriju II i time omogućena upotreba aerodroma po lošijim vremenskim uslovima.

Na Aerodromu Beograd „Nikola Tesla“ smeštene su tehničke baze Jat Airways-a i Aviogeneksa, Oblasna kontrola letenja, Carina, Muzej vazduhoplovstva, školski centri JAT-a i Savezne uprave za kontrolu letenja, helikopterska jedinica MUP-a i dr.

Terminal 2[uredi - уреди]

Dana 14. maja 2006. godine otvoren je, nakon višegodišnjeg renoviranja, Terminal 2 aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu. Renovirani terminal 2 obuhvata tri etaže odnosno suteren (međunarodni dolasci), prizemlje i sprat (međunarodni odlasci i tranzit). Vrednost radova se procenjuje na 17 miliona evra.

U prizemlju se nalazi 33 šaltera za prijem putnika, što omogućava opsluživanje 1000 putnika na sat, dok se na spratu nalazi 10 šaltera pasoške kontrole (5 kabina po 2 šaltera). Aerodrom "Nikola Tesla" nakon ovih radova je u stanju da opsluži 10 aviona na sat. Takođe povećan je i broj sedećih mesta, tako da terminal 2 raspolaže sa 270 sedećih mesta na 3 etaže. Terminal je sposoban da primi najveće avione sveta, pa i najveći – Airbus A380.

Godišnji prijem i otprem putnika povećan je na 5 miliona.

Međunarodni dolasci, odnosno suteren terminala 2, pušten je u rad krajem decembra 2005.

U martu 2007. godine, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv 12 osoba zbog malverzacija prilikom rekonstrukcije i opremanja aerodroma 2003., uključujući i tadašnjeg ministra za saobraćaj i telekomunikacije Mariju Rašetu-Vukosavljević. UBPOK im je u istrazi iz 2004. na teret stavljao uvećavanje računa za radove, nekih po 6 do 10 puta, štećenje aerodroma za 200 miliona dinara i protivpravna korist za sebe od 60 miliona dinara.[1]

Slobodno nebo nad aerodromom[uredi - уреди]

Potpisan je takozvani "Open Skies" dogovor (slobodno tržište za avioservise koje omogućava ogromne pogodnosti za putnike, otpremnike, i narod kao i za ekonomiju svake države) i od 1. januara 2007. godine, sve kompanije, koje žele da slete u Srbiju, moći će to da urade. Do sada je Jat Airways imao pravo da odbije bilo koju kompaniju koja je želela da sleti u Srbiju, kako bi uživali tržište bez biznis suparnika. Neke od odbijenih kompanija su Adrija, i Niki. Ovaj dogovor otvara put za jeftine avio-kompanije u Evropi, kao što su Rajan Er (Ryan Air) i Izidžet (EasyJet), da slete u Srbiji.

Vođenje aviona i oprema za sigurno letenje[uredi - уреди]

Aerodrom ”Nikola Tesla” idealno je lociran u odnosu na druge aerodrome u okruženju, jer nema navigacionih ograničenja i nalazi se na raskrsnici najvećih vazdušnih ruta. Vazdušne rute i prilazi opremljeni su modernom radio‑navigacionom opremom.

Neposredno okruženje aerodroma ima četiri precizna sistema za vođenje vazduhoplova (VOR, DME). Oba prilaza poletno-sletnoj stazi opremljena su preciznom radio-navigacionom opremom ILS tipa i radarom za navođenje, kao i drugom radio-navigacionom opremom (VOR, DME i slično) koja obezbeđuje bezbedno letenje u lošim vremenskim uslovima.

Oba smera prilaza poletno-sletnoj stazi imaju prilazna navigaciona svetla CAT-II i ravan poniranja vizuelnog prilaza tipa PAPI za prag 12, i tipa VASIS za prag 30. Prilazna svetla na oba kraja PSS-a (koja je opremljena za uslove kategorije II), svetla PSS-a, svetla rulne staze, priključnica i platforme omogućuju takozvani noćni start — letenje noću.

Sva svetla za usmeravanje aviona priključena su na rezervni sistem generatora čiji kapacitet i operativne karakteristike omogućuju kontinuirano snabdevanje električnom energijom.

„FOLLOW ME” vozilo vodi avione do njihovih pozicija na platformi.

Aviokompanije i destinacije[uredi - уреди]

Sledeće aviokompanije koriste Aerodrom Nikola Tesla (od Maj 2009):

Kargo[uredi - уреди]

Službe aerodroma[uredi - уреди]

Interijer Aerodroma

Tehnička baza[uredi - уреди]

U okviru tehničkog kompleksa JP Aerodrom „Beograd” nalazi se i tehnička baza površine 3200 kvadratnih metara. Tehnička baza Aerodroma „Beograd” servisira i održava:

  • aerodromsku opremu i vozila,
  • vozila i opremu za zimsko i letnje održavanje manevarskih površina,
  • vatrogasna i vozila hitne pomoći.

Prevencija požara[uredi - уреди]

Vatrogasna služba Aerodroma „Beograd” raspolaže vatrogasnom opremom i vozilima odgovarajućeg kapaciteta, performansi i tipa.

U skladu sa međunarodnim standardima, vatrogasna služba Aerodroma „Beograd” raspolaže rezervoarom brzog punjenja vodom za hitne situacije i dovoljnom količinom hemikalija za gašenje i najvećih požara. Služba ima efikasnu radio-mrežu, a vatrogasci su u stalnom kontaktu sa bazom, saobraćajnim centrom i aerodromskom kontrolom letenja. Vatrogasna služba Aerodroma „Beograd” na osnovu ICAO (International Civil Aviation Organization) i sopstvene klasifikacije pripada osmoj kategoriji.

U cilju obezbeđivanja maksimalne bezbednosti putnika, posade i aviona, vatrogasna služba JP Aerodrom „Beograd” unapredila je svoje poslovanje i već zadovoljava kriterijume za devetu — najvišu kategoriju.

Služba hitne pomoći na aerodromu[uredi - уреди]

Savremeno opremljena služba hitne pomoći na aerodromu, u T1 obezbeđuje dvadesetčetvoročasovno prisustvo medicinske ekipe i rad aerodromske ambulante. Ova usluga je dostupna svim putnicima,prolaznicima,korisnicima prilaznih puteva,radnicima na aerodromu i vazduhoplovima pod kontrolom aerodromske,prilazne i oblasne kontrole letenja.

Struktura aerodromskih usluga[uredi - уреди]

Javno preduzeće Aerodrom „Beograd” registrovano je za:

  • prihvat/otpremu aviona, putnika, robe i pošte u domaćem i međunarodnom saobraćaju;
  • održavanje poletno-sletne staze, manevarskih površina, platformi i stajanki, opreme i instalacija koje omogućuju vazduhoplovne aktivnosti;
  • zakup reklamnog prostora i izlaganje reklamnog i propagandnog materijala, zastupanje stranih firmi;
  • špediciju;
  • održavanje aerodroma i komunalne i energetske infrastrukture;
  • istraživanje tržišta, projektovanje i inženjering;
  • vođenje carinskog skladišta, skladištenje i rukovanje robom;
  • zajedničko korišćenje opreme i instalacija;
  • najam motornih i drugih vozila i mašina;
  • transport, čišćenje i uklanjanje otpada;
  • zakup zemljišta;
  • aerodromsku službu bezbednosti i dr.

Vozni park za zimsko i letnje održavanje[uredi - уреди]

Vozni park za zimsko i letnje održavanje obezbeđuje efikasno i kontinuirano odvijanje vazdušnog saobraćaja u različitim vremenskim uslovima.

Vozni park za zimsko i letnje održavanje manevarskih i drugih površina opremljen je vozilima za čišćenje snega, bacačima snega, raspršivačima, vučnim vozilima za merenje klizavosti kolovoznih površina, vozilima za čišćenje puteva, itd.

Vanjske veze[uredi - уреди]

Međunarodni aerodromi u Srbiji Flag of Serbia.svg
Beograd „Nikola Tesla“ | Niš „Konstantin Veliki“ | Aerodrom Priština | Aerodrom Vršac
Regionalni aerodromi u Srbiji Flag of Serbia.svg
Aerodrom Bor |‎‎