Stanoje Stanojević

Stanoje Stanojević
Biografske informacije
Rođenje	24. avgust 1874 Novi Sad, Austrougarska
Smrt	30. 7. 1937. (dob: 62) Beč, Austrija
Obrazovanje
Zanimanje	istoričar, pisac, publicist
Opus
Književne vrste	istorija

Stanoje Stanojević (Novi Sad, 12/24. avgust 1874 — Beč, 30. jul 1937) je bio srpski istoričar, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.

Biografija

Stanoje Stanojević je rođen 24. avgusta (12. avgusta po Julijanskom kalendaru) 1874. godine u Novom Sadu, u porodici Lazara Stanojevića. U Novom Sadu se školovao do velike mature. Studirao je u Beču, a među profesorima su mu bili čuveni naučnici Vatroslav Jagić i Konstantin Jireček. Kao 20-godišnji student svojim radom „Prilošci bibliografiji srbulja“ privukao je pažnju profesora Jirečeka, tada najboljeg poznavaoca srednjovekovne istorije Južnih Slovena. Doktorirao je 1896. odbranom teze „Die Biographie Stefan Lazarević's von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle“ (Biografija Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa kao istorijski izvor), koju je V. Jagić uvrstio u svoj Arhiv za slovensku filologiju. Po završenim studijama u Beču usavršavao se u Nemačkoj, Rusiji i Turskoj. Kod Fjodora Uspenskog i Karla Krumbahera je obogatio znanje iz vizantologije, koja ostaje njegova velika ljubav celi život, naročito vizantijsko-srpski odnosi. Tokom 1898. i 1899. radi u Ruskom arheološkom institutu u Carigradu gde je bio i profesor u srpskoj gimnaziji.

Profesorska karijera

Stanojević je pisao kritičke osvrte na istoričarska dela, obično veoma oštre, što mu je stvaralo teškoće i neprijatnosti. Izabran je za docenta srpske istorije na beogradskoj Velikoj školi, ali nije potvrđen, jer tadašnji predsednik vlade Vladan Đorđević nije zaboravljao Stanojevićevu negativnu kritiku njegove knjige „Grčka i srpska prosveta“ iz 1896. godine. Posle nepotvrđivanja izbora odlazi na usavršavanje u inostranstvo, a u Srbiju se vraća 1900.

Za docenta srpske istorije na Velikoj školi izabran je 1900. godine. 1905. kada je Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, izabran je za vanrednog profesora a 1919. za redovnog profesora Narodne istorije, što je ostao sve do smrti. Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1905. godine a 1920. za redovnog člana.

Učešće u vojnim sukobima

Učestvovao je u Balkanskim ratovima i bio u štabu Dunavske divizije I poziva, a u Prvom svetskom ratu u štabu Moravske divizije, takođe I poziva. Posle povlačenja srpske vojske preko Albanije odlazi u Petrograd gde je izabran za profesora univerziteta na kome predaje dva semestra. Od 1917. godine drži predavanja u Parizu na Sorboni a 1918. tokom letnjeg semestra na Univerzitetu u Londonu. Sve vreme Prvog svetskog rata Stanojević se aktivno zalaže za srpsku stvar, pa 1915. godine pokreće biblioteku „Savremena pitanja“ i kao prvo objavljuje svoj spis „Šta hoće Srbija?“ u Nišu 1915. godine.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji učestvovao je kao član Istorijsko-etnografske sekcije.

Istoriografski rad

Već za vreme svoga boravka u Carigradu je započeo rad na delu Vizantija i Srbi, koje je bilo široko zamišljeno, ali od koga su izišle samo dve knjige. Iako je dao nekoliko veoma dobrih istraživačkih radova, naročito u mladosti. Stanojevića uglavnom karakteriše odličan prikazivački dar.

Napisao je više dela iz srpske istorije: Vizantija i Srbi, „Sveti Sava“, Studije o srpskoj diplomatici, Istorija srpskoga naroda, O južnim Slovenima u VI, VII i VIII veku i druga.

Posebno je značajna njegova Istorija srpskoga naroda (Beograd 1908), koja je bila jedna od prvih knjiga sa tom tematikom. Prethodila joj je samo Istorija srpskoga naroda Lj. Kovačevića i Lj. Jovanovića, izdata u dva toma od kojih je prvi izašao u dve knjige 1890. i 1891. (kasnije su izašle obe u jednoj knjizi, 1893), a drugi tom (prva knjiga) 1891. a kasnije oba dela 1894. Jirečekova Istorija Srba se sastojala iz četiri celine od kojih je samo prva objavljena 1911. (politička istorija do 1371) dok su druge tri objavljene 1922. i 1923. (istorija do 1537. i kulturna istorija u dve sveske). Danas se Jiričekova istorija štampa uglavnom u dve knjige (Politička istorija do 1537. i Kulturna istorija).

Stanoje Stanojević bio je osnivač je Istorijskog društva u Novom Sadu, a od 1928. bio direktor njegovog Glasnika. Takođe je bio i predsednik Jugoslovenskog istorijskog društva i direktor Jugoslovenskog istorijskog časopisa (1935—1937).

Prvi srpski enciklopedista

Stanojević se od mladosti aktivno bavio publicistikom i prosvetiteljstvom. Pisao je članke za razne novine, naročito za Politiku čiji je bio jedan od osnivača. Bio je direktor i urednik „Narodne enciklopedije Srba, Hrvata i Slovenaca“, jedinog dela te vrste na našem jeziku koje je štampano ćirilicom i latinicom. To delo ima 4.000 stranica a na njemu je sarađivalo 160 autora.

Poslednje godine

Porodična grobnica Stanoja Stanojevića na Novom groblju

Stanojević je godinama vredno i sistematski studirao istorijske izvore i literaturu, dolazio do mnogih zapažanja, činio beleške i spremao se da napiše „Istoriju srpskog naroda u srednjem veku“, u 9 knjiga. Uspeo je da priredi samo prvu knjigu, o izvorima, i to ne u konačnom vidu.

Istrošen napornim radom i zdravstvenim problemima, Stanoje Stanojević je umro 30. jula 1937. u sanatorijumu „Lev“ u Beču od posledica operacije. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Bio je oženjen Olgom Stanojević, sestrom lingviste Aleksandra Belića, i imao sinove Lazara i Pavla. Lazar (1905-1980) je završio medicinu u Beogradu 1929. godine i potom specijalizirao internu medicinu u Berlinu. Bio je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu od 1952. Lazarev sin, Stanoje (1938-2007), koji je nosio dedino ime, bio je lekar sportske medicine i profesor na Fakultetu fizičke kulture u Beogradu.

Važniji radovi

• Vizantija i Srbi, Novi Sad 1906.
• Istorija srpskoga naroda, Beograd 1908.
• Istorija Bosne i Hercegovine, 1909.
• Studije o srpskoj diplomatici, Beograd 1914-1935.
• Narodna enciklopedija Srba, Hrvata i Slovenaca“, pokretač i urednik, Beograd 1925.
  • Narodna enciklopedija Srba, Hrvata i Slovenaca 1
  • Narodna enciklopedija Srba, Hrvata i Slovenaca 2
  • Narodna enciklopedija Srba, Hrvata i Slovenaca 3
  • Narodna enciklopedija Srba, Hrvata i Slovenaca 4
• Sveti Sava, Beograd 1935.

Literatura

• Enciklopedija Jugoslavije, osmi tom Srbija-Ž (1971. god.).
• Elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije.
• Mala enciklopedija Prosveta - Opšta Enciklopedija (M-Š). Izdavačko preduzeće „Prosveta“, Beograd 1959.
• Enciklopediski leksikon Sveznanje, Beograd 1937.
• Tekst Mire Sofronijević iz pogovora Rastkovog elektronskog izdanja „Istorije Bosne i Hercegovine“ Stanoja Stanojevića.

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU
• Istorija Bosne i Hercegovine od Stanoja Stanojevića Arhivirano 2015-10-16 na Wayback Machine-u
• Veze Stanoja Stanojevića sa „Politikom“ Arhivirano 2010-08-06 na Wayback Machine-u