Nebojša Pavković

Izvor: Wikipedia
Nebojša Pavković
Nema slobodne slike
Небојша Павковић
Rođen/a 10. april 1946. (1946-04-10) (dob 68)

Nebojša Pavković je srpski general osuđen u Hagu za teške ratne zločine počinjene nad civilnim stanovništvom tokom rata na Kosovu.

Biografija[uredi - уреди]

Nebojša Pavković je rođen 10. aprila 1946. u selu Senjski Rudnik, Srbija. Pavković je obavljao brojne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA).[1] 1994. godine je raspoređen u Prištinski korpus VJ u Prištini, Kosovo, gde je obavljao više dužnosti u Štabu Komande.

Uloga u kosovskom ratu[uredi - уреди]

9. januara 1998. godine, Pavković je preuzeo komandovanje Prištinskim korpusom. 21. jula 1998. je unapređen u čin general-potpukovnika.[1] Pavković je imao središnju ulogu u planiranju i sprovođenju aktivnosti VJ na Kosovu. Slobodan Milošević je podržavao njegove predloge o korišćenju VJ na Kosovu uprkos protesta drugih iz Vojske Jugoslavije.[2] Kao komandant prištinskog korpusa, Pavković se sukobio sa svojim neposredno pretpostavljenim, tadašnjim komandantom 3. armije, i imao nesuglasice s tadašnjim načelnikom Generalštaba o upotrebi vojske na Kosovu. Njih obojica su kasnije smenjeni sa svojih položaja a Pavković je postao komandant 3. armije.[2] Pavković je 1998. bio uključen u naoružavanje nealbanskog civilnog stanovništva na Kosovu i istovremeno razoružavanje kosovskih Albanaca.

Dana 25. decembra 1998. godine, Nebojša Pavković je predsedničkim ukazom postavljen za komandanta Treće armije. Pavković je, u svojstvu komandanta Prištinskog korpusa i potom komandanta Treće armije, krajem 1998. godine i početkom 1999. bio direktno uključen u kršenje oktobarskih sporazuma. Kada je postao komandant Treće armije, doveo je dodatne jedinice na Kosovo uprkos tim sporazumima, a jednu je brigadu poslao u unutrašnjost Kosova suprotno direktnim uputstvima Dragoljuba Ojdanića da to ne čini.[2] U periodu neposredno pre bombardovanja NATO i tokom bombardovanja Pavković je nastavio da izdaje naređenja za angažovanje jedinica VJ na Kosovu. Dana 31. marta 1999. godine unapređen je u čin general-pukovnika. I pored naređenja iz aprila 1999. da se MUP prepotčini VJ tokom ratnog stanja, Pavković nije imao direktnu kontrolu nad snagama MUP angažovanim na Kosovu.[2]

Tokom kosovskog rata Pavković je većinu vremena bio na Kosovu. On je imao detaljna saznanja i uvid situacije na terenu u aktivnosti svojih snaga i snaga MUP. On je o tome izveštavao MUP Srbije:

Bezbednosni režim na teritoriji nije ukorenjen u duhu zakona i na osnovu proglašenog ratnog stanja. Najbolji primer je operacija delovanja zajedničkih kontrolnih punktova na kojima deluju zajedno MUP i jedinice vojne policije, gde dolazi do čestih problema zato što pripadnici MUP-a otvoreno dozvoljavaju očigledne kriminalne aktivnosti i pljačke koje čine njihove kolege u MUP-u, kao i civili, zbog čega dolazi do velikog broja otuđivanja motornih vozila i tehničke robe na teritoriji Kosova i Metohije. Ustanovljeno je van sumnje i mi smo o tome izveštavali u redovnim borbenim i drugim izveštajima, da zbog nepoštovanja odluke o prepotčinjavanju neki pripadnici MUP-a, a u značanoj meri i neke cele manje jedinice koje operišu nezavisno na terenu, počinjavaju teške zločine nad šiptarskim civilnim stanovništvom u naseljima i skloništima: ubistva, silovanja, pljačku, tešku pljačku, krađu i tako dalje, a oni namerno pripisuju ili planiraju da pripišu te zločine jedinicama i pojedincima u Vojsci Jugoslavije.

Dopis Treće armije VJ (Pavkovićev izveštaj) MUP-u Srbije od 25. maja 1999. godine.[3]

Datoteka:Pec bicycle.jpg
Prazne i razrušene ulice Peći nakon rata.

Predsednik Slobodan Milošević odao je priznanje Pavkoviću za njegovu ulogu u vreme ratnog stanja 1999. godine, odlikovavši ga 16. juna 1999. godine Ordenom slobode. U februaru 2000. godine, Nebojša Pavković je imenovan za načelnika Generalštaba VJ. Njegova služba u VJ i na mestu načelnika Generalštaba okončana je, nakon pada Miloševića, predsedničkim ukazom od 24. juna 2002.

Suđenje[uredi - уреди]

Protiv njega i drugih generala odgovornih za Kosovo je krajem 2003. podignuta optužnica Haškog tribunala. Srbijanske vlasti su pokušale da zaustave njihovo izručenje.[4] Pavković je 2005. izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Sud ustanovljava da je Pavkovićev doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu bio značajan, budući da je koristio snage VJ koje su mu bile na raspolaganju za terorisanje i nasilno proterivanje civila kosovskih Albanaca iz njihovih domova.[1] On je imao nameru da prisilno raseli albansko stanovništvo Kosova radi obezbeđenja dalje kontrole državnih vlasti nad pokrajinom.[1] Pavković je, u datim okolnostima, mogao razumno predvideti da će snage VJ i MUP izvršavajući njegova naređenja činiti ubistva, silovanja i hotimična uništavanja džamija.[1]

2009. je proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 22 godine zatvora za deportacije, prisilna premeštanja, ubistva, progone i druga nehumana dela.[2] Zajedno sa njim, osuđeni su i Vladimir Lazarević, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Sreten Lukić. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru a Milan Milutinović je oslobođen optužbi.

Reference[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljne veze[uredi - уреди]