Dragoljub Ojdanić

Izvor: Wikipedia

Dragoljub Ojdanić (Ravni, 1. jun 1941.) je srbijanski general osuđen za teške ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu.

Biografija[uredi - уреди]

Dragoljub Ojdanić rođen je 1. juna 1941. godine u selu Ravni kod Užica, Srbija. 1992. godine je, kao komandant Užičkog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ), bio angažovan u vojnim operacijama u istočnoj Bosni u vreme rata u Bosni i Hercegovini.[1] Ojdanić je 1996. godine postao zamenik načelnika Generalštaba VJ. Dragoljub Ojdanić postao je načelnik Generalštaba VJ, što je najviši položaj u VJ, krajem 1998. kad je nasledio Momčila Perišića, kojeg je Slobodan Milošević smenio.

Uloga u kosovskom ratu[uredi - уреди]

Ojdanić je za vreme kosovskog rata imao de facto i de jure kontrolu nad Vojskom Jugoslavije.[2] Od 1998. godine, znao je za učešće Vojske Jugoslavije u naoružavanju nealbanskog civilnog stanovništva na Kosovu.[2] Znao je za kršenje oktobarskih sporazuma od strane vojske krajem 1998. i početkom 1999. i to je odobrio.[2] Ohrabrivao je imenovanje na visoke položaje pripadnika VJ koji su podržavali takve aktivnosti VJ na Kosovu, i uklanjanje visokih oficira koji su se usprotivili načinu na koji je Vojska upotrebljavana na Kosovu.[2] Pre i tokom vazdušne kampanje NATO Ojdanić je izdavao naređenja Vojsci Jugoslavije da izvodi operacije na celom Kosovu, u vremenskom periodu kada se odigrala većina ratnih zločina.[2]

Ojdanić je putem sistema izveštavanja VJ svakodnevno bio dobro informisan o situaciji na terenu na Kosovu. Konkretne informacije o korišćenju prekomerne ili nasumične sile od strane jedinica VJ i MUP dostavljane su mu 1998. i 1999. godine.[2] Znao je i da su dobrovoljci u redovima VJ tokom NATO bombardovanja bili umešani u činjenje krivičnih dela.[2] On jeste preduzeo neke korake kao odgovor na izveštaje koje je primao, kao što je izdavanje naređenja za poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, slanje oficira Uprave bezbednosti da sprovode istrage, ali zločini su i pored toga nastavljeni.[2] Sud je na osnovu mnoštva dokaza zaključio da je Dragoljub Ojdanić podržavao činjenje zločina širom Kosova u okviru široko rasprostranjenog i sistematskog napada na kosovske Albance (vidi Operacija Potkovica).[2] On je svojim delovanjem obezbedio praktičnu pomoć, podstrek i moralnu podršku onim pripadnicima VJ za koje je znao da nameravaju da počine deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva. Njegovi postupci imali su bitne posledice po činjenje tih zločina od strane vojske.[2]

Po završetku rata, 15. februara 2000. imenovan je za saveznog ministra odbrane i tu funkciju je obavljao do 3. novembra 2000. godine. Nakon pada Miloševića, penzionisan je iz vojne službe predsedničkim ukazom od 30. decembra 2000. godine.[1]

2002. je izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. 2009. je osuđen na 15 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela.[2] Zajedno sa njim, osuđeni su i Nebojša Pavković, Nikola Šainović, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru a Milan Milutinović je oslobođen optužbi.

Izvori[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]