Natrijum formijat

Izvor: Wikipedia
Natrijum formijat
Strukturna formula natrijum formijata
lopta-i-štap model formijatnog anjona
Natrijum katjon
Drugi nazivi mravlja kiselina, natrijumova so
Identifikacija
CAS registarski broj 141-53-7 YesY
PubChem[1][2] 2723810
ChemSpider[3] 8517
UNII 387AD98770 YesY
EINECS broj 205-488-0
ChEMBL[4] CHEMBL183491 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula HCOONa [5]
Molarna masa 68.01 g/mol
Agregatno stanje bele granule
Gustina 1.92 g/cm3 (20 °C)
Tačka topljenja

253 °C

Tačka ključanja

razlaže se

Rastvorljivost u vodi 97 g/100 mL (20 °C)
Rastvorljivost nerastvorna etru
rastvorna u glicerolu, alkoholu
pKa 7.0-8.5 (0.1M)
Opasnost
EU-klasifikacija nije na spisku
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
1
0
 

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Natrijum formijat (ili natrijum metanat) je natrijumova so mravlje kiseline.[6]

Hemijske osobine[uredi - уреди]

Kao so slabe kiseline (mravlje kiseline) i jake baze (natrijum hidroksid), rastvor natrijum formijata u vodi reaguje kao baza:

\mathrm{HCOO^- + H_2O \ \leftrightharpoons HCOOH + OH^- }

Rastvor mravlje kiseline i natrijum formijata se može koristiti i kao bafer.

Dobivanje[uredi - уреди]

U industriji natrijum formijat se proizvodi iz natrijum hidroksida i ugljenik (II) oksida pri 210 °C i pod jakim pritiskom:

\mathrm{NaOH + CO \longrightarrow HCOONa}
Natrijum hidroksid reaguje sa ugljen monoksidom te nastaje natrijum formijat.

Upotreba[uredi - уреди]

Natrijum formijat igra značajnu ulogu u sintezi metanske kiseline, te se uz pomoć sumporne kiseline dobija natrijum sulfat i mravlja kiselina:

\mathrm{2\ HCOONa + H_2SO_4 \longrightarrow 2\ HCOOH + Na_2SO_4}
Natrijum formijat sa sumpornom kiselinom daje natrijum sulfat i metansku kiselinu.

Neki delovi koprive pored mravlje kiseline sadrže i natrijum formijat.[7]

Natrijum formijat se ponekad upotrebljava na aerodromima kao nekorizivni materijal za posipanje protiv zaleđivanja. Međutim, pošto se lako otapa u vodi, sva otopljena voda se mora posebno skupiti i prečistiti, da ne bi došlo do zagađivanja podzemnih voda.

Natrijum formijat se takođe koristi i u proizvodnji oksalne kiseline.

Literatura[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  6. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page. 
  7. Hemijski sastav Urtica dioica ((de))