Namještaj

Izvor: Wikipedia
Stolica u ampir stilu
Stolica u ampir stilu
Stolica u ampir stilu
Sto za ručavanje za dvoje

Namještaj ili pokućstvo označava predmete koji su namijenjeni prvenstveno korištenju u zatvorenim prostorima, kao što su stanovi, trgovine, uredi i drugo. To je skupni naziv za pokretne objekte koji podržavaju ljudsko tijelo (namještaj za sjedenje i ležanje), omogućuju smještaj predmeta, i drže objekte na horizontalnoj površini iznad tla. Pojam je u suprotnosti s nepokretnim stvarima (nekretninama).

Namještaj je kombinacija elemenata koji pomažu oblikovati funkcionalne i/ili kreativne elemente prostorija, a nisu dio strukture zgrade (ili dio interijera).

Za razliku od umjetničkih predmeta, najvažniji značaj namještaja leži u njegovoj korisnosti i upotrebljivosti.

Pojam[uredi - уреди]

Nameštaj je reč koja potiče od glagola namestiti što znači nešto postaviti na svoje mesto.

Podela nameštaja[uredi - уреди]

Sve delove nameštaja delimo na;

  • nosioce i
  • kovčege

Njihovom kombinacijom je nastao celokupni nameštaj. Razlikovanje pojedinih vrsta nameštaje je znak kulturnog napredka.

Nosioci[uredi - уреди]

Forma nosioca je sastavljena iz tri ili četiri vertikalna podupirača na kojima počiva okvir ili daska. Ponekad se u istoriji javljaju simboličke forme kojim se podupiračima daju forme životinjskih ili ptičijih nogu da bi se naglasile funkcije stajanja.

Kovčezi[uredi - уреди]

Kovčezi su u svojoj jednostavnoj formi kubičnih oblika koji su sabijeni i sačinjeni od dasaka. Životnost je omogućena uramljivanjem koje je trebalo da predupredpredi neke nedostatke drveta i koje se koristi za naglašavanje linija i ukrašavanje. Površine su prvo bile neutralne a kasnije su se rastavljale. Od mlađeg kamenog doba se susrećemo sa kovčezima sa krovovima koji imaju sličnost sa kućama. Ovaj način je bio podnmetovan za prenošenje arhitektonskih ideja u gradnju nameštaja.

Istorija nameštaja[uredi - уреди]

U istoriji umetnosti nameštaja mogu se razlikovati pojedine epohe počev od orijentalnih kultura egipatske umetnosti, dobu klasične antike, grčke i rimske umetnosti. Antički nameštaj je očuvan samo u fragmentima ali se dosta onjemu zna zahvaljujući arheologiji. Srednji vek počinje dobom predkarolinške umetnosti i preko romanske primitivnosti dolazi do razdoblja gotike. U doba renesanse se u prenji plan uvodi umetnička misao. Barok je promena doba renesanse koji je obeležio Mikelanđelo odklonivši se od jednostavnosti i karakteriše se bogatstvom najrazličitijih formi i ukrasa u nameštaju koje su uticale na posmatrača svojim velikim rasponima linija. Posle baroka počinje nova epoha koja je trajala sve do početka 19. veka i koja se može nazvati dvorskim razdobljem. Pozni stil Luja XIV kralja sunca je sastavljen iz delova Francuske i Nemačke. Rokoko je minijaturizacija i zaključak baroka. Uticaj engleskih strujanja u polju nameštaja u 18. veku je bio prisutan- zatim dolazi do vraćanja ka antičkim uzorima preko stila Luja XVI. Klasicizam je završetak dugog razdoblja koji je nastao u polovini 18. veka i prelazu od stila Luja XVI ka majestoznom i luksuznom nameštaju empira sve do nameštaja bidermajera se ogleda promena ukusa evropskog u umetničkom stvaranju. U 19. veku se javljaju težnje za internacionalicacijom i nameštaj postaje sveobuhvatni proces civilizacije. Proizvođači nameštaja i arhitekti postaju svesni da savremeni nameštaj mora da odgovara potrebama savremenog čoveka.

Nameštaj starog veka[uredi - уреди]

Stari vek je znao već sve vrsta nameštaja. Samo se u doba renesanse povaćao broj pojedinih vrsta i povećanje tipa nameštaja. Navike u Orijentu podmenjivali su upoterbu malog nameštaja jer se uobičavalo sedenje na ćilimovima (izuzimajuć Kinu). Kod Vavilonjana i Asiraca koji su jedna od najstarijih civilizacija oseća se uticaj egipatskog nameštaja o kome imamo dosta informacija. Egipatski nameštaj je ukrašen rezberijom i ornamentima iz sveta životinjskog i biljnog a javlja se i tapaciranje nameštaja. Umetnost starog veka poznavalo je radove kao oblaganje zlatom, slonovinom, poznavanje plemenitog drveta kao i šper ploču. U grčkom domaćinstvu je bilo malo nameštaja i nameštaj je biood drva ukrašavan staklom, slonovinom i poznavali su i zakrivljavanje drveta pomoću vrele vode, poznavali su tiplovanje, eksere i mnoge postupke koji se i danas primenjuju a produkti su bili ugnačani nekom vrstom politure. Razlike između Egipatskog i grčkog nameštaja su razlike u shvatanju života i smrti jer je egipatska umetnost bila za život posle smrti iako nameštaj i odevanje podleže istim zakonima. Grčke skulpture i rezbarije imaju estetski značaj. Grčki krevet je bio lak i pokretan. Rimljani su primili nameštaj od Grka. Rimski stolovi su brojni po formi. U umetnosti starog veka su otkriveni svi načini obrađivanja drveta kao i spajanje i oblaganje, politiranje tapaciranje, kao i činjenica da su svi pronalazci tokom razvoja morali biti ponovo objavljivani kao i da je razvoj nameštaja spojen i zavisan od društvenih i privrednih odnosa.

Srednji vek[uredi - уреди]

Posle raspada rimske imperije i prodora germana se usidrila rimska kultura u istočnoj rimskoj imperiji, kasnije vizantijskoj u kojoj su se ostaci antičke umetnosti očuvali vekovima. Na istim osnovama se izgrađivala umetnost nameštaja. Obljublena dekoracija je bila ulaganje slonovine a od razvoja svile upotrebljavao se i tekstil. Nameštaj je bio izmanjen antički nameštaj kod kojih su antički elementi barbarizovani ali je razvijena kultura uvek pobeđivala nad kulturom mladih naroda. U dekoraciji se upotrebljavaju plitki reljefi. Upotrebljavaju se ponovo oživljeni oblici stolica na rasklapanje.

Pozna gotika[uredi - уреди]

15. vek se karakteriše i cvetanjem kulture i počinje građanska kultura i stvara se spoj narodne i antičke umetnosti a pronalazak vodene pile je omogućio razvoj novih oblika nameštaja. Od 14. veka je drvo spajano sa nazubljivanjem i otpale su gvozdeni spojevi i pruge. Na čelu cehova stajali su stari majstori koji se bdeli nad redom u cehu. Cehovi su izdavali svedočanstva i primali nove učenike a niko nije osim njih mogao da radi zanate.

Renesansa i barok[uredi - уреди]

U 15. veku se javlja oživljavanje antike u Italiji koje je krajem veka jako umepredilo zanatstvo i izradu nameštaja. U 16. veku se ovo pročiruje i na ostale zemlje u Evropi i raširuje se ovaj stil koji se oslobodio svih strogih formi svoga nastanka. Ponovo se upotrebljava tehnika intarzije i inkrustacije koje su poznavane još u egipatskoj umetnosti i koja jegajena u Orijentu i dolazila je preko Španije i Venecije i upotrebljavana je za ukrašavanje škrinja, stolica i klupa. Neki nameštaj je ipak pogodniji za eksponat u muzejima nego za upotrebu. Iako je renesansa bila sveobuhvatni proces ipak je njen centar bila Italija.

Rokoko[uredi - уреди]

U baroku je bio u Italiji obljubljen nameštaj sa pozlatama. U rokokou su se odlonjavali od lepota i raskošnosti i davali su prednost lakiranim nameštajima sa cvećem i uokvirivanjima u boji. U rokokou se trudilo da se dokaže da nameštaj stvara organsku celinu i u njemu je u 18. veku došlo posle stroge gradnje u srednjem veku do vrhunskog napredka. Posle se počinje javljati novi klasični stil i na obzoru je novo englesko narodno stvaranje koje dolazi nemačkom nameštaju u pomoć i novi podneti za rađajuću se evropsku demokratiju.

Nameštaj u jugoistočnoj Evropi[uredi - уреди]

Na jugoistočnoj Evropi- Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija, Grčka, Turska i Jugoslavija u ranom srednjem veku je bilo mnogo suprotnosti i izražavale su se težnje za osamostaljivanjem na ruševinama Rimskog carstva i kasnije osamostaljivanje od Vizantijskih uticaja i to je sezalo do 9. veka u sudbinu Mađarske i Srbije i drugih zemalja ovoga dela evrope.

Stanovanje i stambena kultura je bilau svim imenovanim zemljama potisnuta od strane Turske imperije jako napadno. Glavno središte viših stremljenja bili su kraljevski dvorovi, gradovi, manastiri i plemstvo. Izrada je bila vođena južnonemačkim i italijanskim zanatlijama i njihovi se uticaji postepeno šire i na seosku sredinu i njihove sobe. U Mađarskoj koje je osim Hrvatske donekle bilo iznimkom javljaju se kasnije povratci ka evropskom kulturnom razvoju. Sve ostale zemlje su podlegli uticajima orijentalizma i središte su svoga interesa u stambenoj sredini preneli na tekstilne izrađevine. Primerci nameštaja su se minijaturizovali u stambene dopune. Samo posle potpunog isterivanja Turaka iz Evrope 1912. godine vratilo se u sve zemlje opet evropski načini stanovanja.

U nameštaj spadaju[uredi - уреди]

Izložba nameštaja

Galerija[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. Dějiny nábitkového umění, F. Cimburek-Jan Halák-Karel Herain-Zdenek Wirth, Brno 1948.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]