Marina Abramović

Izvor: Wikipedia
Marina Abramović

Marina Abramović, umetnica performansa
Marina Abramović, umetnica performansa

Puno ime Marina Abramović
Informacije
Datum rođenja 30. novembar 1946.
Mesto rođenja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Beograd, SFRJ
Dela
Polje performans umetnost

Marina Abramović (Beograd, 30. novembar 1946.) je umetnica performansa sa međunarodnim ugledom. Slikarstvo je u samim počecima zamenila za bodi art, odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajući na jeziku tela igrača, akrobata, seoskih vračeva, tibetanskih kaluđera i šamana. Iscrpljivanje tela postala je osnovna karakteristika njenog performansa. Živi u Njujorku, SAD.

Život[uredi - уреди]

Marina Abramović je rođena neposredno posle rata 30. novembra 1946. godine u partizanskoj porodici. Roditelji Voja i Danica Abramović bili su aktivni učesnici NOB, verovali su u revoluciju i komunističku budućnost SFRJ. Oboje su imali uspešnu vojničku karijeru. Danica Abramović je sredinom šezdesetih godina bila i direktor Muzeja revolucije u Beogradu. Njen deda je bio patrijarh srpski Varnava, patrijarh od 1930. do 1937. godine i sahranjen u Crkvi Sv. Save u Beogradu na Vračaru.

Marina Abramović od 1965. godine studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Kompletirala je svoje postdiplomske studije na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, a zatim je predavala na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. Od 1968. godine objavljivala je tekstove i crteže a od 1973. godine organizovala je svoje akcije performansa.

Od 1997. do 2004. godine bila je predavač na Fakultetu likovnih umetnosti u Braunšvajgu za umetnost performansa. U Njujorku osnovala je Nezavisnu performans grupu, jedan forum za aktuelnu performans umetnost gde želi da radi sa izabranim mladim umetnicima i umetnicama.

Marina živi od 1975. godine u Amsterdamu, gde je 1987. godine kupila kuću, ali je više vremena provela putujući po svetu i na izložbama. U jesen 2005. godine preselila se iz Amsterdama u Njujork. Godine 2005. udala se za italijanskog skulptora Paola Kanevarija.

Delo[uredi - уреди]

Performans Marine Abramović u Gugenhajm muzeju u novembru 2005.

Bodi-art u koje je Marina počela da ispituje granice psiho-fizičke izdržljivosti, vezuju se za festival u Edinburgu 1973. godine. Performans sa dvadeset noževa bio je prvi u nizu deset akcija nazvanih "Ritmovi" i Marina je tada sebi prvi put nanela lakše telesne povrede. Noževe je koristila tako što ih je brzo zabadala između prstiju, a kad god bi pri brzini zasekla prst uzimala bi drugi nož. Njena ideja bila je da ritam udarača tako uskladi da uvek unapred zna kada će nož dodirnuti njenu kožu.

U akciji "ritam 5", izvedenoj na Aprilskim susretima 1973. godine, izložila se novim opasnostima. Zapalila je vatru oko zvezde petokrake i, nakon spaljivanja pramenova kose i noktiju, legla u njen centar. Umalo se nije ugušila, publici trebalo dosta vremena da shvati kako Marina ne glumi trans, već je zaista ostala bez svesti.

U Galeriji savremene umetnosti u Zagrebu 1974. godine ona je pred publikom uzimala tablete za lečenje akutne šizofrenije, želeći da dovede svoje telo u nepredvidljiva psiho-fizička stanja (grčenje mišića, gubljenje orijentacije). Nakon toga, slično dejstvo je želela da oseti pod dejstvom fizičkih sila.

U performansu "Ritam 4", održanom u galeriji Dijagram u Milanu iste godine, Marina je svoju akciju ovako opisala: "U praznom osvetljenom prostoru postavljen je snažan ventilator koji kroz široki otvor izduvava veliku količinu vazduha. Postepeno se približavajući pokušavam da udahnem sav vazduh... Video kamera prati čitav proces i preko dva ekrana u galeriji publika može samo da vidi samo krupni plan moga lica i promene na njemu pod uticajem snažnih naleta vazduha. Ventilator je van kadra, te posmatrači ne znaju šta izaziva te deformacije i grimase."

U poslednjoj akciji iz ove serije, Marina Abramović je odlučila da se suoči sa smrću. Na poziv Studija Mora u Napulju, ona izvodi "Ritam o" 1975. godine koji je mogao da se ostvari samo uz saradnju sa publikom. Pre početka performansa, Marina je ostavila uputstvo posetiocima: "Na stolu se nalaze predmeti (žileti, noževi, pištolj) koje možete upotrebiti na meni, ja sam objekt. Akcija će trajati 6 časova. Svu odgovornost za vaše ponašanje preuzimam na sebe." Sve je te večeri počelo pitomo. Neko ju je okrenuo u krug. Neko ju je dodirnuo na dosta prisan način. Ali trećeg sata stvari su počele da se menjaju. Publika je počela da se transformiše i na kraju je izbila tuča između onih koji su je štitili i onih koji su je povređivali.

U periodu između 1976. i 1988. godine ona će sa Ulajom (Uve Lajsipen) kojeg je upoznala i koji je bio rođen istog datuma kao i ona, putovati po svetu. Prvih pet godina stanovali su u automobilu a performanse, koji su im bili jedini izvor prihoda, radili su spontano. Od 1980. godine pa sve do 1983. boravili su u pustinjama Australije, u Sahari i pustinji Gobi. Kraj putovanja, ali i njihove ljubavi bio je Kineski zid. Za oboje bilo je to mesto apsolutne esencije, novi spiritualni svet. U performansu "Hod po velikom zidu" 1988. oni su pešice krenuli sa različitih krajeva te građevine i za tri meseca prešli 2000 -{km}-, kako bi se tačno određenog datuma, prema dogovoru, sastali u jednoj tački zida. Taj susret je bio rastanak ovog umetničkog dueta. Marina Abramović je ponovo radila sama.

Najvažnije nagrade i priznanja[uredi - уреди]

  • "Zlatni lav" na Bijenalu u Veneciji 1997. godine gde je učestvovala čak pet puta
  • "Besi" za rad "Kuća s pogledom na Okean" 2003. godine
  • Nagrada Udruženja američkih kritičara 2004. godine
  • Nagrade grada Njujorka za igru i performans 2003.
  • njena dela su uključena u mnoge svetske javne kolekcije.
  • Bila je profesor na visokim školama u Berlinu, Hamburgu, Braunšvajgu, gostujući profesor na Akademiji u Parizu.

Literatura[uredi - уреди]

  1. Čubrilo, J. (2010.). "ABRAMOVIĆ, Marina" (((sh))). Srpska enciklopedija Tom 1. knjiga 1.. Novi Sad, Beograd: Matica srpska Novi Sad, SANU Beograd, Zavod za udžbenike Beograd. str. 31. strana. -{ISBN}- 978-86-7946-078-3. 

Izvori[uredi - уреди]

  1. Dnevne novine Danas, 23/10 str. 13. Marina Abramović, Aleksandra Ćuk Beograd 2004.
  2. Tvorac grada [1]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]