Vanadinit
| Vanadinit | |
|---|---|
 Vanadinit,Mibladen-Maroko |
|
| Generalno | |
| Kategorija | fosfati,arsenati,vanadati |
| Hemijska formula | Pb5(VO4)3Cl. |
| Identifikacija | |
| Molska masa | 1416,27 g/mol |
| Kristalni habitus | prizmatični |
| Kristalna sistema | heksagonalna |
| Bližnjenje | nema |
| Cepljivost | nema |
| Prelom | školjkast |
| Tvrdina po Mosu | 3 - 4 |
| Sjajnost | smolasta do skoro dijamantska |
| Indeks prelamanja | ω=2,416 ε=2,350 |
| Boja ogreba | bijeli do blijedo žuti |
| Relativna gustina | 6,8 - 7,1 |
| Rastvara se | otapa se na plameniku i nitratnoj kiselini |
| Dodatno | Kristalni sistem = heksagonalni Kristalna klasa = hexagonalno-dipiramidalna; 6/m Dupli prijelom = Δ=0,066 Optički karakter = jednoosovinski negativan Pleohromizam = slab Kristalni habitus = heksagonalan-tablast Transparentnost = djelimično do neproziran |
Vanadinit je rijedak mineral koji dolazi iz grupe fosfata, arsenata i vanadata. Kristalizira u heksagonskom kristalnom sistemu. Formula mu je Pb5(VO4)3Cl. Formira kratko do dugo prizmatične, rijetko piramidalne kristale. Isto tako može da formira grozdaste i radijalne agregate bijele, sive, narandžaste, smeđe i crvene boje. Član je apatitsko - piromorfne grupe minerala.
Vanadinit je prvi put pronađen i opsan 1838. godine u Zimapanu u Meksiku. Dobio je ime zbog prisustva vanadijuma.
Po Mosovoj skali tvrdoće je 3-3,5, i otapa se na plameniku i nitratnoj kiselini.
Po Štruncovoj sistematici vanadinit se svrstava u grupu fosfata, arsenata i vanadata.
Endlihit, poznat još kao arsen-vanadinit, je žuta varijanta ovoga minerala. Endlihit su prvi put, 1885. godine, opisali Friedrich August Genth (1820. – 1893.) i Gerhard vom Rath (1830. – 1888.).
Vanadinit je sekundarni mineral koji dolazi u pratnji sa drugim mineralima kao što su: anglezit, barit, kalcit, ceruzit, piromorfit, vulfenit i getit u ležištima bogatim olovom. Nalazišta vanadinita su: Maroko, Meksiko, Njemačka, Nambija , Škotska, Švedska, Sibir, SAD (Arizona).
Kristalizira heksagonalno u kristalnoj klasi 6/m, u prostornoj grupi P63/m. Konstante kristalne rešetke vanadinita su a=1,0331 nm i c= 0,7343 nm. Jon vanadijuma tetraedarski je opkoljen sa jonima kiseonika dok joni hlora nalaze se na ćoškovima kristalne rešetke.
Koristi se za dobivanje vanadijuma. U kolekcionarstvu je cijenjen mineral, dok se u draguljarstvu ne koristi zbog svoje mekoće.
- Martin Okrusch, Siegfried Matthes: Mineralogie. Eine Einführung in die spezielle Mineralogie, Petrologie und Lagerstättenkunde. 7. vollständig überarbeitete und aktualisierte Auflage. Springer, Berlin u. a. 2005, ISBN 3-540-23812-3.
- Petr Korbel, Milan Novák: Mineralien-Enzyklopädie. Edition Dörfler im Nebel-Verlag, Eggolsheim 2002, ISBN 3-89555-076-0.
- Mineralienatlas:Vanadinit (Wiki) u. Mineralienatlas:Mineralienportrait/Vanadinit
- MinDat - Vanadinite (englisch)
- Webmineral - Vanadinite (englisch)
