Tripitaka

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi
Korejska Tripitaka, urezana u 81.258 drvenih ploča, iz 13. veka.
Savremeno tajlandsko izdanje Tipitake.

Tripitaka (sanskrit: Tripiṭaka, pali: Tipiṭaka) je tradicionalni izraz koji različite budističke škole koriste za svoje kanone ili svete tekstove.[1] Kao što ime sugeriše, Tripitaka se tradicionalno sastoji od tri "korpe" učenja: od sutri (kazivanja Bude lično), vinaje (discipline) i abidarme (doktrine).[2]

Tri tripitaka kanona su sačuvana: jedan nepotpuni teravada sveštenika iz Jugoistočne Azije, sastavljen na pali jeziku (Pali kanon); jedan sartvastivade i mahasamgike u kineskom prevodu (Kineski kanon); i najzad, tibetanska kolekcija (Kanđur i Tanđur) koja je najpotpunija (Tibetanski kanon).[2] Mnogi rukopisi na sanskritu takođe su sačuvani.[2]

Buda je ohrabrivao učenike da upotrebljavaju svoje dijalekte. Pali, jezik teravada kanona, bio je jedan od onih dijalekata kojim se govorilo u Avanti provinciji, ali ne i jezik na kojem je Buda podučavao.[2] Zbog toga se upotrebi pali terminologije ne daje prioritet u odnosu na budistički sanskrit, vrstu sanskrita koja sadrži mnogo prakrtskih reči (prakrit, narodni jezik, za razliku od sanskrita).[2]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga. 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Buddhist Books and Texts: Canon and Canonization." Lewis Lancaster, Encyclopedia of Religion, 2nd edition. pp. 1252.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Elijade 1996, str. 40-59.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]