Trajčo Kostov
| Trajčo Kostov | |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 17. jun 1897. |
| Mesto rođenja | Sofija (Kneževina Bugarska) |
| Datum smrti | 16. decembar 1949. |
| Mesto smrti | Sofija (Narodna Republika Bugarska) |
uredi  |
|
Trajčo Kostov (bug. Traйčo Kostov; Sofija, 17. jun 1897 — Sofija, 16. decembar 1949) je bio jedan od vodećih bugarskih komunista od 1944. do 1949. godine. Stradao je tokom čistki titoista u Bugarskoj.
Biografija[uredi | uredi kod]
Rođen je 1897. godine u Sofiji. Godine 1916, bio je mobilizovan u Bugarsku vojsku i učestvovao u bugarskoj okupaciji srpskog dela Makedonije. Posle završetka rata, zaposlio se kao stenograf u Narodnom sobranju Bugarske i upisao Pravni fakultet u Sofiji. Godine 1920, postao je član Komunističke partije Bugarske, a 1924. je uhapšen i osuđen na osam godina robije zbog komunističke aktivnosti.
Godine 1929, bio je amnestiran, posle čega se uputio u Sovjetski Savez. Tamo je postao član Svesavezne komunističke partije (boljševika). Radio je kao funkcioner u Kominterni. U bugarskoj je boravio od 1931. i 1932. i od 1935. do 1936, a 1938. godine se vratio za stalno.
Posle učlanjenja Bugarske u Trojni pakt, 1942. je bio uhapšen i osuđen na doživotnu robiju. Po kapitulaciji fašističke Bugarske 9. septembra 1944, bio je oslobođen iz zatvora i došalo na čelo BKP. Tu je funkciju obavljao do povratka u zemlju Georgija Dimitrova i Vasila Kolarova.
Između 1946. i 1949, bio je potpredsednik u nekoliko bugarskih vlada, a od 1945. do 1949. godine narodni poslnik u Sobranju Bugarske.
Marta 1949. godine, Kostov je uklonjen iz vlade i postavljen na mesto direktora Narodne biblioteke „Sveti Ćirilo i Metodije“ u Sofiji. Juna iste godine, isključen je iz Centralnog komiteta BKP i uskoro bio uhapšen. Dana 7. decembra, protiv njega je pokrenut montirani sudski proces. Pod optužbom da je agent jugoslovenskih komunista i Zapada, osuđen je na smrt i obešen u noći sa 16. na 17. decembar.
Bugarske vlasti su ga rehabilitovale 1956. godine, po završetku hajke Informbiroa protiv Jugoslavije.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Ivo Banac. Sa Staljinom protiv Tita, „Globus“, Zagreb 1990. godina, 213. i 214. str.