Trajčo Kostov

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Trajčo Kostov
Biografija
Datum rođenja 17. jun 1897.
Mesto rođenja Sofija (Kneževina Bugarska)
Datum smrti 16. decembar 1949.
Mesto smrti Sofija (Narodna Republika Bugarska)

Trajčo Kostov (bug. Traйčo Kostov; Sofija, 17. jun 1897Sofija, 16. decembar 1949) je bio jedan od vodećih bugarskih komunista od 1944. do 1949. godine. Stradao je kao žrtva protivjugoslovenskih čistki u Bugarskoj.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je 1897. godine u Sofiji. Godine 1916, bio je mobilizovan u Bugarsku vojsku i učestvovao u bugarskoj okupaciji srpskog dela Makedonije. Posle završetka rata, zaposlio se kao stenograf u Narodnom sobranju Bugarske i upisao Pravni fakultet u Sofiji. Godine 1920, postao je član Komunističke partije Bugarske, a 1924. je uhapšen i osuđen na osam godina robije zbog komunističke aktivnosti.

Godine 1929, bio je amnestiran, posle čega se uputio u Sovjetski Savez. Tamo je postao član Svesavezne komunističke partije (boljševika). Radio je kao funkcioner u Kominterni. U bugarskoj je boravio od 1931. i 1932. i od 1935. do 1936, a 1938. godine se vratio za stalno.

Posle učlanjenja Bugarske u Trojni pakt, 1942. je bio uhapšen i osuđen na doživotnu robiju. Po kapitulaciji fašističke Bugarske 9. septembra 1944, bio je oslobođen iz zatvora i došalo na čelo BKP. Tu je funkciju obavljao do povratka u zemlju Georgija Dimitrova i Vasila Kolarova.

Između 1946. i 1949, bio je potpredsednik u nekoliko bugarskih vlada, a od 1945. do 1949. godine narodni poslnik u Sobranju Bugarske.

Marta 1949. godine, Kostov je uklonjen iz vlade i postavljen na mesto direktora Narodne biblioteke „Sveti Ćirilo i Metodije“ u Sofiji. Juna iste godine, isključen je iz Centralnog komiteta BKP i uskoro bio uhapšen. Dana 7. decembra, protiv njega je pokrenut montirani sudski proces. Pod optužbom da je agent jugoslovenskih komunista i Zapada, osuđen je na smrt i obešen u noći sa 16. na 17. decembar.

Bugarske vlasti su ga rehabilitovale 1956. godine, po završetku hajke Informbiroa protiv Jugoslavije.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Ivo Banac. Sa Staljinom protiv Tita, „Globus“, Zagreb 1990. godina, 213. i 214. str.