Tatomir Anđelić

Izvor: Wikipedia

Tatomir P. Anđelić 11. novembar 19037. avgust 1993) je srpski matematičar i stručnjak za mehaniku, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Biografija[uredi - уреди]

Tatomir Anđelić je rođen 11. novembra 1903. godine u zaseoku Bukovac, između Čačka i Kraljeva, Bečanj, opština mrčajevačka, srez kraljevački, Srbija, kao jedno od šestoro dece Pavla i Dmitre Anđelić. Majka mu je bila nepismena, a otac zemljoradnik sa četiri razreda tadašnje gimnazije, ali i narodni poslanik - demokrata. Tatomir je imao pet sestara.

Osnovvnu školu je završio u Mrčajevcima 1914, a nastavio je školovanje tek 1919. (posle završetka rata). Za godinu dana ispolagao je šest razreda gimnazije, a naredna dva razreda je redovno pohađao i viši tečajni ispit je položio juna 1922. u gimnaziji u Čačku. Danas ga se Gimnazija u Čačku seća kao jednog od svojih najpoznatijih učenika.

Prema sopstvenoj želji studirao je matematiku, fiziku i astronomiju na Univerzitetu u Hajdelbergu u periodu 1922-1927. Školsku 1927/28. proveo je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je juna 1928. završio matematičku grupu nauka. Na njegovo formiranje kao naučnika posebnog su uticaja imali Mihailo Petrović (1868-1943), Milutin Milanković (1879-1958) i Anton Bilimović (1879-1970).

U periodu od oktobra 1928. do septembra 1945. bio je profesor matematike srednje škole, uglavnom u Drugoj beogradskoj gimnaziji (koja se tada zvala Druga muška realna gimnazija). Istovremeno je držao i vežbe iz racionalne mehanike kod prof. Bilimovića na fakultetu, kao honorarni asistent. Ispit za profesora srednje škole položio je 1932.

Doktorsku disertaciju Diferencijalne jednačine kretanja neholonomnog sistema u inkompresibilnoj tečnosti odbranio je februara 1946. Posle razdvajanja Filozofskog fakulteta 1947. pripao je novoosnovanom Prirodno-matematičkom fakultetu, gde je 1948. izabran za docenta pri Katedri za mehaniku i astronomiju. Od 1. jula 1951. je vanredni profesor za predmete mehanike, a od 1. maja 1957. je redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta. Bio je šef Katedre za mehaniku i astronomiju 1954-1962, a posle njenog razdvajanja šef Katedre za mehaniku 1964-1971. Kada je 1971. Katedra je u okviru reorganizacije PMF postala Institut mehanike PMF u Beogradu, postao je upravnik tog Instituta. Bio je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta 1958-1962. Otišao je u penziju 1974. godine.

Izabran je 17. decembra 1959. za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 21. marta 1974. za njenog redovnog člana.

Bio je i dopisni član Međunarodne astronautičke akademije u Parizu od 1969. i JAZU od 1975. Dobitnik je Sedmojulske nagrade.

Preminuo je 7. avgusta 1993. u Beogradu u svojoj 90. godini.

Naučni rad[uredi - уреди]

Profesor Anđelić je prvi koji je u bivšoj Jugoslaviji uveo tenzorski račun i prvi stvarao podmladak koji je počeo da se bavi tim snažnim oruđem mehaničkih nauka.

Objavio je više radova iz racionalne mehanike i Rimanove geometrije. Autor je više srednjoškolskih i univerzitetskih udžbenika.

Vanjske veze[uredi - уреди]