Suđenje tridesetorici

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Suđenje tridesetorici (francuski: Procès des trente) je bio sudski proces u Parizu 1894. godine koji je za cilj imao dati legitimitet zloglasnim lois scélérates, koji su doneseni tokom 1893. i 1894. godine. Sudilo se anarhistima i pravdalo medijsku cenzuru tako što se pokušalo dokazati postojanje čvrste povezanosti među francuskim anarhistima.

Proces je započeo 6. kolovoza, a trajao sve do 31. listopada. Sudilo se ukupno tridesetorici navodnih francuskih i stranih anarhista, a pod optužbom da su bili dio zločinačke organizacije (association de malfaiteurs). Vođen u kontekstu lois scélérates, suđenje je služilo kao apologija medijske cenzure i restrikcija koje su uvodili zakoni, što je dovelo do toga da su se u istom procesu našli i stvarni anarhisti i obični kriminalci.

Među optuženicima su bili Charles Chatel, Ivan Aguéli, Sébastien Faure, Félix Fénéon, Jean Grave, Louis Armand Matha, Maximilien Luce, Émile Pouget, Paul Reclus, Alexander Cohen, Constant Martin i Louis Duprat.

Suđenje je bilo izrazito popraćeno te je dovelo do niza debata oko činjenica i optužbi prezentiranih na procesu. U konačnici, glavni tužitelj Bulot nije uspio dokazati postojanje zločinačke organizacije te je postepeno odustajao od optužnica za pojedine optuženike, ali je i dalje zahtijevao visoke kazne za one koje je smatrao krivima. U konačnici, zbog nedostatka dokaza, porota je oslobodila sve okrivljenike osim trojice običnih kriminalaca, koji su oduđeni na 15 (Ortiz) i 8 godina teškog rada (Chericotti), odnosno 6 mjeseci zatvora (Bertani).