Spokoj (budizam)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Spokoj ili smirenje (sanskrit: उपेक्षा upekkhā) je temeljna budistička vrlina.

To je kvalitet emotivne smirenosti, uravnoteženosti i mira, naročito u teškim situacijama. Ponekad se naziva i staloženost, ravnoteža (susamāhita) ili usredištenost (mađđhatta).[1] Neki je prevode grčkim filozofskim terminom apatija (apatheia).[2]

Spokojstvo je stav stabilnosti bez obzira na okolnosti u kojima se nađemo, takođe odsustvo pristrasnosti prema bilo kome.[3]

Budino učenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Među onima koji na ovom svetu uvek dobro spavaju ja sam jedan.
Wikiquote „Među onima koji na ovom svetu uvek dobro spavaju ja sam jedan.[4]

Buda je govorio da dva kvaliteta, smirenje i uvid, čine znanje:

Wikiquote „Dva su kvaliteta koja čine jasno znanje. Smirenje i uvid. Kada je smirenje razvijeno, um je razvijen. A kada je um razvijen, svaka strast je napuštena. Kada je uvid razvijen, mudrost je razvijena. A kada je mudrost razvijena, svako neznanje je napušteno.[5]

Prema Budinom učenju, spokoj je jedno od četiri uzvišena boravišta (brahma vihāra). Ostala tri su prijateljska ljubav (mettā), saosećanje (karunā) i sa-radost (muditā).[3]

Tumačenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Spokoj je jedan od načina na koji ljubav može da se izrazi. Izraziti ljubav prema nekome ko nas je povredio ili ko je bezrazložno zao, je da ostanemo mirni, neuznemireni i lišeni mržnje.[1] Takođe, spokojstvo je dobar odgovor na mnoga iskušenja i čulne podražaje. Ona će učiniti da nam razum ostane u ravnoteži i da se, kako je to Buda rekao, "krećemo ravno preko neravnog" (SN I.7)

Neki budisti prave jasnu razliku između spokoja i ravnodušnosti. Ako ostanemo mirni kada uznemirenost nije prikladna, opravdana ili korisna, to je spokoj. Ako ostajemo mirni i neuključeni zato što nećemo da nas bilo šta ometa, to se može nazvati ravnodušnošću. Spokojstvo nastaje iz znanja, ravnodušnost iz neznanja i sebičnosti.[1] Drugi, pak, smatraju ravnodušnost pravim značenjem.[2]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]