Prijeđi na sadržaj

Rastafarijanstvo

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Rastafarijanizam)
Etiopska zastava

Rastafarijanstvo je monoteistički religiozni pokret, nastao 1930-ih na Jamajci. Njegovi pripadnici veruju da je Hajle Selasije božja inkarnacija, i poznati su kao rastafarijanci ili raste.

Ovaj pokret, između ostalog, uključuje upotrebu kanabisa u duhovne svrhe, i odbacivanje zapadnog društva, koje poistovećuje sa biblijskim Vavilonom. Rastafarijanci Afriku smatraju kolevkom čovečanstva, i prihvataju razne druge afrocentričke socijalne i političke stavove, naročito učenja i mišljenja crnačkog nacionaliste Markusa Garvija, kojeg smatraju prorokom. Rastafarijanstvo nije visoko organizovana religija. Mnoge raste smatraju da nije uopšte religija, već "način života".

Naziv potiče od prvobitnog imena Hajla Selasija - Ras Tafari Makonen; Ras na Amhariku (etiopskom) ili Roš na hebrejskom znači Glava, i predstavlja titulu u Etiopiji; Tafari znači Stvaralac A Makonen znači Anđeo.

Do danas je ovaj pokret prisutan u većem delu sveta, velikim delom zahvaljujući uticaju rege muzike. Bob Marli je do danas najpoznatiji rastafarijanac. 1997. u svetu je bilo oko milion rastafarijanaca.

Istorija

[uredi | uredi kod]

Rastafarijanstvo je nastalo kao pokret pripadnika crne rase koji su smatrali Afriku, a pogotovo Etiopiju, kao mesto rođenja čovečanstva. Na nastanak pokreta je snažno uticala i tradicija otpora ropstvu i ugnjetavanju, koji su pružali odbegli robovi na Jamajci. Javio se kao pobuna protiv "Vavilona" (belačke civilizacije i sistema), iz potrebe crnačke populacije, potiskivane od strane belaca, da zadrži svoj ponos, ukloni ostatke ropstva, oslobodi se kolonijalizma, stekne jednaka prava kao i belci, i dokaže da zavređuju slobodu i poštovanje. Raste se zalažu sa slobodu, poštovanje, jednakost i mir, i imaju snažan osećaj zajedništva. Veliki uticaj na nastanak pokreta je imao afrocentristički religijski tekst Holi Pibi (Holy Piby).

Rastafarijanstvo se prvobitno javlja na Jamajci i njegovi počeci se vezuju za Markusa Garvija, osnivača Univerzalne asocijacije za unapređenje crnaca (UNIA), koji je govorio crncima da se upoznaju sa svojom prošlošću i kulturnim nasleđem. Garvi je propovedao povratak u zemlju porekla Afriku i naglašavao veru u jednog Boga. Najavljivao je dolazak crnog kralja koji će osloboditi i ujediniti sve Afrikance (jednom prilikom je nakon sna izjavio: “Pogledajte u Afriku. Tamo crni kralj će se krunisati, jer dan oslobođenja je nadomak ruke“).

Hajle Selasije

Raste ove reči doživljavaju kao proročanstvo za koje smatraju da se ubrzo obistinilo i zato poštuju Garvija kao proroka. U Etiopiji je 2. novembar 1930. godine krunisan ras Tafari Makonen (poslednji car Etiopije) i mnogi smatraju taj datum danom rođenja pokreta. Nakon Selasijevog krunisanja, rasta pokret je skupio svoje sledbenike i službeno započeo. Po njemu je rastafarijanizam i dobio ime. Sam Garvi se, međutim, nije divio caru Selasiju i napadao je raste kao zanesenjake. Ras Tafari Makonen potom uzima naziv Hajle Selasije I od Etiopije, kao i sledeće titule: Kralj svih kraljeva, Gospodar svih gospodara, izabranik Boga i pobedonosni Lav Judejski, jer tvrdi da je 225. potomak kralja Solomona.

Rastafarijancima je Selasije više od političkog lidera; rasta teologija zasniva se na njegovoj božanskoj prirodi, kao žive manifestacije Boga. Veruju da su belci izmenili činenjice pri prevodu Biblije, na primer da je rajski vrt ustvari u Etiopiji, da su oni potomci i pripadnici izgubljenog plemena Izraela, nekada prognanog, ali sada nađenog, zahvaljujući otelotvorenju Boga u liku cara Hajla Selasija, potomka kralja Davida. Veruju da će Jahve poslati znak i pomoći povratak njegovih vernika u Etiopiju, njihovu postojbinu. Raste veruju da je pre Selasija bilo još tri spasitelja: Mojsije, Ilija i Isus Hristos.

Prvi rastafarijanci su iznikli iz najniže klase koja je često trpela maltretiranja, zlostavljanja, i zatvaranja u zatvore. Jedan od važnijih rasta u tom periodu bio je Leonard Hovel, osnivač Pinakl (“vrhunske”) komune. Nakon rušenja komune od strane vlasti došlo je i do krvavih sukoba, jer je nekolicina rasta u očajanju odbacila nenasilnu politiku pokreta.

Pokret je prošao kroz relativno mirno razdoblje tokom 1930-ih i 1940-ih. Ali 1950-ih i 1960-ih je pokret počeo buktati, i trpeti sve više progona i zatvaranja od srednje klase jamajčanskog društva i vlasti. Ovo je bilo usko vezano sa sve izraženijim crnačkim pokretom u Americi, ali i širom sveta. Rasta pokret je počeo okupljati sve više sledbenika u SAD i Engleskoj. 1970-ih pokret se drastično širi zahvaljujući usponu rege muzike i njenog najpoznatijeg predstavnika Boba Marlija.

Grane

[uredi | uredi kod]

Rastafarijanci nemaju jedinstvenu crkvu niti organizaciju, već postoji više grana rastafarijanstva, od kojih su neke:

  • Svetska etiopijska federacija - osnovana 1937. uz podršku samog Selasija da materijalno i politički pomaže crnce na zapadu, kasnije uzima i ulogu religije;
  • 12 plemena Izraela - osnovana 1968. od strane dr Vernona Karingtona, povezani su sa kraljevskom porodicom Etiopije i zalažu se da Selasijev unuk Zer Jakob povrati presto;
  • Etiopski nacionalni kongres; Bobo dredovi ; Princ Edvard Emanuel; Nuabinska teokratska vlada; Cionska koptska crkva;

Postoje i grupe koje su prihvatile pravoslavlje, predvođene mladim sveštenicima školovanim van zemlje, kao što je Aba Laike Mandefro. Osnovna razlika između pravoslavnih vernika i ostalih rasti je što pravoslavna crkva smatra da je Selasije božanstven po svojoj pojavi, to je "douleia" ili poštovanje, dok rastafarijanci veruju da je božanstven po duhu, "latreia" ili apsolutno obožavanje.

Obeležja

[uredi | uredi kod]

Na rastafarijanski pokret su dosta uticali afrički plemenski obredi, hinduizam (preko velikog broja indijskih radnika dovedenih na Jamajku nakon ukidanja ropstva), crni Jevreji (falasha), kao i pravoslavno hrišćanstvo odnosno etiopska varijanta pravoslavlja.

Rastafarijanstvo je mešavina i hrišćanstva i judaizma, narodnih predaja, legendi i mitova. Poštuju Boga koga nazivaju Dža (Jah (od Jahve)). Nemaju sveštenike već starešine sa mudrošću i iskustvom, niti crkvu, jer smatraju da je crkva u svakom čoveku. Rastafarijanci veruju da je rajski vrt ustvari u Etiopiji, i da su oni potomci i pripadnici 12 izraelskih plemena. Veruju da je svet belaca bezbožan i da će se crnci (oteti kao robovi) na kraju vratiti u Afriku i ostvariti svoju slobodu. Afrika u celini, a Etiopija posebno, se smatra mestom biblijskog raja na zemlji (Cion). Raste veruju da su njihovi preci učinili nešto, čime su uvredili Boga, i da ih je to oteralo u ropstvo, no veruju da će Dža poslati znak i pomoći povrataku njegovih vernika u Etiopiju, njihovu postojbinu.

Raste veruju u neposredno prisustvo Boga u "dreadu" (rasti koji poštuje Boga). Oni veruju da je telo hram, tako da nema potrebe graditi fizičke građevine. Izvorni rastafarijanci žive u zajednicama, komunama u šumama i selima Jamajke, dok raste pripadnici srednjeg staleža, uzimaju samo neka od obeležja rastafarijanstva. Raste slave verske praznike, kao što su etiopski Božić (07.01.), rođendan Boba Marlija (06.02.), rođendan Hajla Selasija, itd. Verske obaveze nisu precizno utvrđene i razlikuju se od jedne grupe do druge, iako su u osnovi slične.

Rastafarijanstvo je takođe patrijarhalni pokret, gde žene imaju sporednu ulogu. Žene su priznate samo kao supruge rastafarijanaca. Smatrali su da žena može doživeti veru samo kroz muškarca. Mogle su pristupiti zajednici samo uz muškarca. Tokom vremena izborile su se za veći status i slobodu, no uloga im je još uvek sporedna.

Svete knjige

[uredi | uredi kod]

Pored Biblije, rastafarijancima su važne još dve svete knjige; Kebra Nagast i Holi Pibi. Holi Pibi, poznatu pod nazivom Crnačka Biblija, smatraju spisom najbližim originalnoj Bibliji, napisanoj na koptskom jeziku. Oni smatraju da je prvobitna Biblija promenjena od strane Vavilona kako bi sakrili dokaze o uzvišenosti crne rase, i porocima bele rase. Kebra Nagast, takođe poznata pod nazivom Knjiga slave kraljeva Etiopije je izvorni spis legende koja potvrđuje Hajla Selasija kao potomka kralja Solomona, i prikazuje povest Solomonove loze. Ona se smatra glavnim prikazom preobraćenja etiopskog naroda od poštovanja sunca, meseca i zvezda na poštovanje Boga. Nije poznato tačno vreme nastanka, niti ko ju je napisao, no nagađa se da je nastala u periodu između 1270. i 1285. godine.

Zastava koju je dizajnirao Markus Garvi

Boje zastupljene u rasta simbolici su crna, crvena, žuta i zelena. Zelenu, žutu i crvenu boju, sa zastave Etiopije, su raste prihvatili kao svoje boje. Tome su dodali i crnu boju koja se pojavljuje na zastavi koju je dizajnirao Markus Garvi. Crna boja je boja Afrike. Crvena predstavlja krv afrikanaca, prolivenu u borbi za slobodu. Žuta predstavlja opljačkano zlato i bogatstvo njihove otadžbine. Zelena predstavlja lepotu i vegetaciju Etiopije, obećane zemlje. Na zastavi se često može videti i prikaz lava. Lav judejski predstavlja Hajla Selasija, "kralja nad kraljevima", kao što je i lav kralj svih životinja. Selasije je nosio prsten lava judejskog, koji je posle njegove smrti predat Bobu Marliju. Dalja sudbina ovog prstena je misterija, jer je nestao posle Marlijeve smrti.

Ishrana

[uredi | uredi kod]

Prave raste jedu samo 'I-tal' hranu, koja je neka vrsta vegeterijanske ishrane. Naziv potiče od reči vitalan. Ova hrana nije tretirana hemikalijama. Raste smatraju da je ljudsko telo hram, i da u njega ne bi smeli unositi nečistu hranu, već se mora brinuti o njemu. Rasta ishrana ne sadrži so, konzervanse, meso, mleko i mlečne proizvode, alkohol, cigarete, kafu ni drogu (marihuanu ne smatraju drogom već svetom biljkom). Kuvana je, ali se služi bez začina. Dosta koriste semenke konoplje od kojih se dobija ulje za kuvanje, a koriste ih i kao začin i čaj. Takođe kuvaju i na kokosovom mleku. Piju samo čistu vodu, voćne sokove i ponekad čaj. Kao posuđe koriste kokosove ljuske, a kašike su im od izrezbarenog drveta.

Gandža

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: marihuana
Gandža, rastafarijanska sveta biljka

Gandžu (marihuanu, travu, konoplju, kanabis, itd) rastafarijanci takođe nazivaju i svetom biljkom koja pročišćava telo i dušu, donosi smirenost, ispunjava ljude nadahnućem i približava ih Bogu. Gandža se koristi u ceremonijalne svrhe, jer smatraju da njena opojnost menja stanje svesti, pruža nadahnuće iznutra, služi kao sredstvo meditacije. Ona ima širok raspon upotrebe; koristi se u medicini, njene semenke se koriste u prehrambene svrhe, od njih se može dobiti i ulje, takođe se koristi za pravljenje užadi, odeće, papira, sapuna, boje, itd. Gandža nije specifična samo za rasta pokret, ona se i pre među jamajčanskim narodom koristila u medicinske svrhe, za izradu odeće, čajeve i slično. Legenda kaže da je gandža prva biljka koja je izrasla na grobu kralja Solomona. Raste veruju da i Biblija nalaže uživanje kanabisa, i tumače neke rečenice iz Biblije u smislu uživanja konoplje. Onu travu suprotstavljaju alkoholu, za koji kažu da čini ljude glupim i da nije deo afričke kulture.

U mnogim zemljama rastama je zabranjeno da puše gandžu, uključujući i njihovu domovinu Jamajku. U SAD i Velikoj Britaniji su eksplicitno odbijeni zahtevi da im se dozvoli uživanje konoplje u verske svrhe, što oni smatraju ograničavanjem slobode veroispovesti. Zbog toga u mnogim gradovima širom sveta organizuju Gandža marš za njenu legalizaciju.

Dredovi

[uredi | uredi kod]
Rasta sa dredovima

Dredovi na glavi raste predstavljaju njihove korene, povezanost sa zemljom, precima i prirodom. Takođe predstavljaju grivu lava, simbol Afrike. Ujedno su i vid pobune protiv belog establišmenta, kao kontrast belačkoj plavoj kosi i kulturi. U početku su ih nosili samo oni koji su polagali zakletvu, da bi ih kasnije prihvatila većina rasta. Dužina dredova za njih predstavlja meru mudrosti, zrelosti i znanja, kao i to koliko dugo je određena osoba sledbenik pokreta.

Rege muzika

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Rege

Rege muzika je nastala pod uticajima domorodačkog jamajčanskog i afričkog bubnjanja. Rege je inspirisan rasta pokretom, te se naziva i muzikom crnačkog protesta. Pojavio se tokom 1960-ih na Jamajci. On postaje centar rastuće nacionalne svesti Jamajčana, bili oni raste ili ne. Rastafarijanci su do tada smatrani za otpadnike i kriminalce, ali sa dolaskom rege muzike stvari se menjaju. Ubrzo su svi poznatiji rege muzičari imali dredove i pevali o Selasiju. Tokom 1970-ih rege se proširio u Evropu, Ameriku i Afriku. Za to je pre svega zaslužan Bob Marli, koji je sa svojim bendom prihvatio rastafarijanstvo i širio ga svojom muzikom.

Rasta govor

[uredi | uredi kod]

Raste veruju da su im robovlasnici ukrali izvorni afrički jezik i nametnuli im engleski. Zato je jamajčanski rasta govor, namerno iskrivljen engleski jezik, doveden do neprepoznavanja ubacivanjem mnogih afričkih i jamajčanskih reči i izraza. Rasta govor je nastao u Trenčtaunu, predgrađu Kingstona, glavnog grada Jamajke, pod velikim uticajima starozavetne biblijske mitologije i uličnog govora iz geta afričkih korena. Mnogi rege izvođači su ga, svojom muzikom, proširili na sve četiri strane sveta.

Reči

[uredi | uredi kod]

BABYLON - truli sistem, crkva i država; izvor svekolikog zla; policija, policajci.
BALD-HEAD - prosečan čovek; onaj ko nema dredove; onaj ko radi za Vavilon.
BLACKHEART MAN - loš čovek.
CEASE & SEKKLE! - stani sa svim i opusti se!
CHANT – pevati, naročito duhovne pesme.
COLLIE (urbani slang) – kanabis.
CREATION STEPPER - onaj koji se kreće kroz Vavilon bez straha.
CULTURE - izvorne vrednosti i tradicija koju Raste poštuju.
CUTCHIE - lula za zajedničko pušenje.
DALLY - ići cik-cak na točkovima ili peške; voziti bajk u ritmu i klatiti se.
DONKYA - nastalo od "don't care"; briga me, sve mi je ravno.
DOWNPRESSOR – tlačitelj.
DREAD - osoba sa dredovima; ozbiljna stvar ili ideja; opasna situacija ili osoba.
DREADLOCKS - kosa koja se ne češlja i ne šiša; osoba sa dredovima.
DREADY - prijateljski izraz za osobu sa dredovima.
EVERYTING COOK & CURRY - sve je kako treba; pobrinuli smo se za sve.
GAL – devojka.
HARD EARS - trdoglavost; ne slušati.
HITEY-TITEY - viša klasa, bogatuni; oni koji hoće da budu bolji od drugih.
I-MAN - ja, mene, moje.
IRIE - pozdrav; dobro izvrsno; najjači pozitivni pridev za nešto.
JAH - Bog; nastalo od starozavetnog Jahve ili Jehova.
HAILLE SELASSIE - etiopski vladar koga rastafarijanci obožavaju kao Boga.
JAMMIN - muzicirati na licu mesta, improvizovati; dobro se provoditi, đuskati..
KUMINA - ekstatički ples čija je svrha opštenje sa precima.
MADDA – majka.
MAROON - odmetnuti robovi koji su se odupirali vlastima u 18. i 19. veku.
NATTY, NATTY DREAD - osoba sa dredovima; dredovi.
ONE LOVE - česta fraza koja izražava zajedništvo.
POLYTRICKS - nastalo od politics; politika.
ROCKERS - oni koji slušaju rege muziku.
ROOTS – koreni; ono što je proizišlo iz zajedničkog iskustva ljudi; izvorno.
SATTA - sedeti, odmarati, meditirati.
SKANK - igrati uz rege ili ska muziku, skankovati.
SOUND SYSTEM - ogromno pokretno ozvučenje sa kojim putuju izvođači širom Jamajke praveći žurke i festivale na otvorenom.
TATA – tata, otac; koristi se i kao počasna titula za starije.
ZION - Etiopija, Afrika, rastafarijanska postojbina (od biblijskog Cion).
HERB, KALI, COOLY, KAYA – kanabis.
LAMBSBREAD - veoma kvalitetan kanabis.
DEH - there; DI - the; DIS - this; FI – for.

Izrazi

[uredi | uredi kod]

“All a dem a me fambly” - Svi oni su moja familija.
“Wha eye no see, heart no leap” - Kad oči ne vide, srce se ne plaši. (moglo je nešto strašno da se desi, ali ako nisi video onda nisi uplašen)

“Me come yah fi drink milk, me no come yah fi count cow!” - Došao sam po mleko, a ne da brojim krave! (daj to što si obećao, dosta sranja!)

“The higher the monkey climbs the more him expose” - Što se majmun više penje, više se otkriva. (kad neko dobije viši položaj pokaže svoje pravo lice)

Izraz “I and I” (ja i ja) se često koristi u govoru i naglašava da niko nije privilegovan i da su svi ljudi u osnovi jednaki, kao i da je čovek u jedinstvu sa Bogom.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]