Prudencije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Aurelije Prudencije Klement (latinski: Aurelius Prudentius Clemens, 348–oko 405) bio je hrišćanski latinski pisac i najveći latinski hrišćanski pesnik antike, rođen u Hispaniji, najverovatnije u Tarakoni.[1]

Život[uredi - уреди | uredi izvor]

Gotovo sve informacije o Prudencijevom životu potiču iz njegove kratke stihovane autobiografije, koju je sastavio u 57. godini života kao uvod u vlastita dela. Tu se saznaje da je rođen u vreme vladavine careva Konstancija II i Konstansa, kad su konzuli bili Filip (Philippus) i Salija (Salia), tj. 348. godine nove ere. U detinjstvu je stekao osnovno obrazovanje, a zatim je, kao mladić, pohađao retorske škole. Kad je odrastao, vodio je raskošan život i bavio se advokaturom i zatim postigao sjajnu karijeru i u sudnici i u državnoj službi, budući da ga je car (verovatno Teodosije ili možda Honorije) postavio na neki visoki položaj na dvoru. Oko 398. n.e., već u odmaklim godinama, spoznao je ništavnost zemaljskih počasti i predao se hrišćanskoj veri te je za nepunih deset godina, do 405. n.e., sastavio impozantno pesničko delo.[2]

Delo[uredi - уреди | uredi izvor]

Prudencijeva dela, koja je sva autor izdao 405. godine,[3] obično se dele na didaktične epove, koji su originalniji od Juvenkovog biblijskog epa i Sedulijeve Uskršnje pesme, i na lirske pesme, koje su mu donele naziv "hrišćanskog Horacija.[4]

Didaktički epovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Spev Apoteoza (Apotheosis) govori o božanskoj prirodi Hristovoj, njegovom uskrsnuću i odnosu s Ocem te o Trojstvu. Ortodoksna doktrina o Trojstvu brani se od sabelijanaca, Jevreja, ebionita, manihejaca i drugih jeretika, a diskusija je pomešana s učenjima o prirodi duše, iskonskom grehu i uskrsnućem. Pesma se sastoji od 56 uvodna jampskih trimetara i jampskih dimetara, koji idu naizmenično jedan za drugim i od 1.084 daktilska heksametra.[2]

Postanak greha ili Poreklo greha (Hamartigenia, od grčke reči ἁμαρτιγένεια) govori o poreklu zla i greha i pretežno se bavi pobijanjem Markionove dualističke jeresi.[2] Pesma u celini ne dostiže veću poetski vrednost, ali se na njenom kraju nalazi prvi poetski značajan opis raja i pakla. Sastoji se od 63 uvodna jampska trimetra i 966 daktilskih hekesametara.[3][1]

I u spevu Protiv Simaha Prudencije polemiše protiv paganskih verovanja, bogova, mitologije, astrologije i kulta Sunca.[4] Spev se sastoji od dva pevanja: prvo ima 89 uvodnih stihova u horijampskim trimetrima i 657 stihova u heksametrima, a drugo 66 uvodnih stihova u istim trimetrima i 1.132 heksametra. Ovaj je ep nazvan Protiv Simahu jer u njemu Prudencije pobija argumente koje je u svom znamenitom govoru caru Valentinijanu Simah izložio nekih dvadeset godina ranije (384) zalažući se za obnovu žrtvenika Pobede u rimskoj kuriji, koji je odatle sklonio Gracijan.[2][5]

U nešto manje polemičnom i više didaktičnom duhu napisan je ep pod naslovom Razdor duše (Psychomachia), koji se sastoji od 68 jampskih trimetara i 915 heksametara. Tu se, uz dosta retorskih ukrasa i dugih monologa, prikazuje borba između strasti i vrlina u duši hrišćanina, koje su predstavljene kao personifikacije, npr. Vera i Idolopoklonstvo, Čednost i Razvrat, Strpljenje i Gnev, Poniznost i Oholost.[2] U srednjem veku to je bilo jedno od najčitanijih dela rimske književnosti, uz Svadbu Merkurija i Filologije Marcijana Kapele.[4]

Lirske pesme[uredi - уреди | uredi izvor]

U lirici se Prudencije pokazuje kao originalni hrišćanski pesnik, koji ne sastavlja tek himne namenjene praktičnim liturgijskim potrebama, kakve su pisali Auzonije i Hilarije.[4] Zbirka pod naslovom Časovi svakog dana[3] ili Časlovac (Cathemerinon tj. liber = grč. καθημερινῶν ὑμνῶν), sastoji se od dvanaest himni koje je hrišćanin treba da peva u pojedine sate tokom dana (prvih šest himni) i od onih koje treba da peva na pojedine praznike.[2] U tim himnama pesnik koristi raznolike metričke sheme, ugledajući se kako na grčku himniku tako i na pagansko rimsko pesništvo.[6]

I u zbirci Mučenički venci (Peristephanon, tj. liber = grč. Περὶ στεφάνων), koja se sastoji od četrnaest pesama u slavu raznih svetitelja, Prudencije spaja različite uticaje te piše pesme pune poleta, snažnih opisa i smele simbolike, uz ponešto epskog tonaliteta i elemenata koje uzima iz narodnih legendi o hrišćanskim mučenicima.[6][2]

Prudencije je napisao i 48 tetrastiha sastavljena od daktilskih heksametara na biblijske teme, od kojih se prva 24 tetrastiha odnose na Stari zavet, a druga 24 stiha na Novi zavet.[1] Ta zbirka nosi naslov Dittochaeon, koji možda ukazuje na dvostruke teme ― starozavetne i novozavetne (možda od διττός = "dvostruk" i ὀχή = "hrana").[4] Ovi "epigrami" ponekad se ne smatraju autentičnim Prudencijevim delom, budući da ih on ne spominje u svojoj autobiografiji, u kojoj inače navodi sva ostala dela koja je napisao, a osim toga, drži se da su oni slabije književne vrednosti u odnosu na druge njegove pesme; ipak, većina ispitivača ne sumnja u njihovu autentičnost.[2][5]

Značaj i uticaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Prudencijeva poezija nastoji na harmoničan način povezati "hrišćanski duh" s "klasičnim oblikom".[1] U srednjem veku uživao je veliki ugled kao jedan od najboljih ranohrišćanskih pesnika, čije je delo ― koje je u hrišćansku poeziju uvelo književnu himnu, alegorijski ep i hrišćansku baladu ― snažno uticalo na umetnost, hrišćansku liturgiju i pesništvo.[5] Ipak, njegov latinski nije, kao Juvenkov i Viktorinov, izgrađen po uzoru na najbolje antičke obrasce, već je "nečist", s klasičnim rečima upotrebljenim u izmenjenom, "barbarističkom" smislu, koje stoje naporedo s arhaičnim rečima iz Lukrecija i rimskih komediografa.[2]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Buckwald, Wolfgang; Hohlweg, Armin; Prinz, Otto (1984). Rečnik grčkih i latinski pisaca antike i srednjeg veka [Tusculum-Lexicon griechischer und lateinischer Autoren des Alterums und des Mittelalters]. Beograd: Vuk Karadžić. 
  • Budimir, Milan; Flašar, Miron (1991). Pregled rimske književnosti. Beograd: Naučna knjiga. 
  • Ramsay, William (1867), "Prudentius", Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston 
  • Hudson-Williams, Alun; Harries, Jill Diana (2003), "Commodianus", S. Hornblower & A. Spawforth (eds.), Oxford Classical Dictionary (3rd rev. izd.), Oxford, ISBN 9780198661726 
  • Vratović, Vladimir (1977), "Rimska književnost", Povijest svjetske književnosti, 2., Zagreb: Mladost 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]