Daktilski heksametar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Daktilski heksametar, poznat i kao herojski ili epski heksametar, jeste stih od šest stopa (ἕξ, hex = "šest") daktila. U svakoj stopi daktil se može zameniti spondejem, a kad se to dogodi u petoj stopi, ceo se stih zove spondijak ili spondejski heksamteri. No, spondej je u petoj stopi izuzetno retka pojava, sve do helenističke poezije i njenih rimskih sledbenika ― neoterika.[1] Poslednja stopa može biti spondej ili trohej, ali nikada daktil.[2] Heksametar se vrlo rano ustalio kao glavna metrička shema grčke i rimske epske i didaktične poezije, a koristio se i u nekim himnama, bukolskom pesništvu i satirama.[1]

Struktura[uredi - уреди | uredi izvor]

Daktil nalikuje prstu, jer ima jedan dugi slog, kome slede dva kratka.

Osnovna shema daktilskog heksametra izgleda ovako:[3]

– U U | – U U | – U U | – U U | – U U | – U

U grčkoj su poeziji takvi čisti heksametri, u kojima su sami daktili, vrlo retki. Budući da, prema pravilu prosodije, dva kratka sloga imaju vrednost jednog dugog sloga, prvih pet stopa mogu umesto daktila biti i spondeji:

– – | – – | – – | – – | – – | – U

S obzirom na ove mogućnosti, heksametarska se shema može predstaviti ovako:

UU | – UU | – UU | – UU | – UU | – U

Ako je poslednja stopa u heksametru trohej, stih nije potpun jer mu nedostaje jedan kratak slog, pa se zove katalektički stih (od grčkog glagola καταλήγω = "prestajati"). Kad je poslednja stopa potpuna, onda je stih akatalektički. U rimskoj poeziji ponekad poslednja stopa ima jedan slog više, pa se stih zove hiperkatalektički. Prekobrojni slog završava se na vokal ili na -m, a sledeći stih počinje vokalom, tako da se prekobrojni slog može elidirati, tj izostaviti u recitovanju, npr.

aerea | cui gradi | bus sur | gebant | limina | nexaequ(e)
aere tra | bes...,[4]

gde drugi stih u skanidarnju počinje: qu'aere.

Primeri[uredi - уреди | uredi izvor]

Prva tri stiha u Homerovoj Odiseji glase:

ἄνδρα μοι ἔννεπε, μοῦσα, πολύτροπον, ὃς μάλα πολλὰ
πλάγχθη, ἐπεὶ Τροίης ἱερὸν πτολίεθρον ἔπερσεν:
πολλῶν δ᾽ ἀνθρώπων ἴδεν ἄστεα καὶ νόον ἔγνω.[5]

O junaku mi kazuj, o Muzo, o prometnom onom,
koji se mnogo naluto razorivši presvetu Troju,
gradove ljudi mnogih on vidje i ćud im spozna.[6]

Ᾱνδρᾰ μοῐ | ε̄ννεπε, | Μου̅σᾰ,// πο̆|λῡτρο̆πο̆ν, | ο̄ς μᾰλᾰ | πο̄λλᾰ
Πλᾱγχθη̆, ε̆|πει̅ Τρο̆ῐ|η̄ς // ῐε̆|ρο̄ν πτο̆λῐ|ε̄θρο̆ν ε̆|πε̄ρσε̆ν•
Πο̄λλω̄ν | δ' ᾱνθρω̄|πω̄ν // ῐδε̆ν | ᾱστε̆ᾰ | και̅ νο̆ο̆ν | ε̄γνω̄.

Tri stiha iz Ovidijevih Metamorfoza, u kojima se priča o Narcisu, glase ovako:

Spēm sĭnĕ | cōrpŏr' ă|māt //, cōr|pūs // pŭtăt | ēssĕ quŏd | ūnd' ēst.
Ādstŭpĕt | īpsĕ sĭ|bī // vūl|tūqu' // īnm|ōtŭs ĕ|ōdẽm
Hǣrĕt, ŭt | ē Părĭ|ō // fōr|mātūm | mārmŏrĕ sīgnũm.[7]

S nadom ljubi čeg nema držeći za t'jelo sjenku.
Samome sebi se divi, nepomično motri i stoji
sličan istesanom iz parskoga mramora kipu.[8]

Spondejski stih[uredi - уреди | uredi izvor]

U petoj stopi daktil se gotovo nikad ne zamenjuje spondejem. Ako, pak, do toga dođe, onda je u četvtroj stopi najčešće daktil, a stih se obično završava trosložnom ili četvorosložnom reči. Takav je, na primer, ovaj stih iz Ilijade:

ἐν θυμῷ μεμαῶτες ἀλεξέμεν ἀλλήλοισιν[9]

_̷ _ | _̷ U U | _̷ U U | _̷ U U | _̷ _ | _̷ U

jedan drugom pomagat želeći ȕ srcu željno[10]

Smenom daktila i spondeja epski pesnik može stihovima dočaravati različita duševna raspoloženja: mnogo daktila čini heksametar okretnim i živahnim, a mnogo spondeja mirnim i ozbiljnim.

Cezure i dijareze[uredi - уреди | uredi izvor]

Daktilski je heksametar previše dug stih da bi se izgovorio u jednom dahu. Zbog toga na stalnim mestima ima pauze, koje se zovu cezure (latinski: caesura, starogrčki: τομή) i dijareze (diaeresis, διαίρεσις).

Cezura je pauza koja prekida stopu (lat. caedere i grč. τέμνηω = "seći"), i to tako da se u njoj jedna reč završava i druga počinje. Dijareza (διαίρεσις = "rastavljanje") jeste pauza kod koje se i stopa i reč zajedno završavaju.

Najćešće su ove cezure u daktilskom heksametru:

  • nakon arze u trećoj stopi, tj. posle pete polustope (grč. τομὴ πενθημιμερής, lat. caesura semiquinaria), npr.

τοῖσι δ᾽ ἀ | νιστάμε | νος || μετέ | φη πόδας | ὠκὺς Ἀ | χιλλεύς[11]

onda se digne Ahilej brzonogi ovo im veleć[12]

  • nakon arze u četvrtoj stopi, tj. posle sedme polustope (grč. τομὴ ἑφθημιμερής, lat. caesura semiseptenaria), npr.

νοῦσον ἀ | νὰ στρατὸν | ὄρσε κα | κήν, || ὀλέ | κοντο δὲ | λαοί[13]

hudu, te od nje redom pogibati stadoše ljudi[14]

  • uz prethodnu cezuru obično ide i cezura iza arze u drugoj stopi, tj. posle treće polustope (grč. τομὴ τριθημιμερής, lat. caesura semiternaria), npr.

ἀρνύμε | νος || ἥν | τε ψυ | χὴν || καὶ | νόστον ἑ | ταίρων[15]

za dušu svoju se boreć i povratak svojih drugova[6]

  • nakon troheja u trećoj stopi (grč. τομὴ κατὰ τρίτον τροχαῖον), npr.

ἄνδρα μοι | ἔννεπε, | Μοῦσα, || πο | λύτροπον, | ὃς μάλα | πολλὰ[16]

O junaku mi kazuj, o Muzo, o prometnom onom[6]

Bukolska dijareza[uredi - уреди | uredi izvor]

Najčešća je dijareza tzv. bukolska dijareza (διαίρεσις βουκολική, caesura bucolica), koja dolazi na kraju četvrte stope, a nazvana je tako jer su je rado upotrebljavali bukolski pesnici, tj. pesnici pastirskih pesama (βουκόλος = "pastir"). Na primer:

ὣς ἐφά | μην, ὁ δ᾽ ἔ | δεκτο καὶ | ἔκπιεν: || ἥσατο | δ᾽ αἰνῶς[17]

Rekoh, a on tad uze i ispi: uživa silno

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Howatson 1997, s.v. Metre, Greek (3).
  2. Jelić 1991, s.v. Heksametar.
  3. Prema tradiciji, U označava kratak slog, a _ stoji kao oznaka dugog sloga. Stope su rastavljene uspravnom crtom, a cezura dvostrukom uspravnom crtom.
  4. Vergilije, Eneida, I, 448–449.
  5. Homer, Odiseja, I, 1–3.
  6. 6,0 6,1 6,2 Maretić 1950, str. 3.
  7. Ovidije, Metamorfoze, III, 417–419.
  8. Maretić 1907, str. 73.
  9. Homer, Ilijada, III, 9.
  10. Maretić 1961, str. 51.
  11. Homer, Ilijada, I, 58.
  12. Maretić 1961, str. 5.
  13. Homer, Ilijada, I, 10.
  14. Maretić 1961, str. 4.
  15. Homer, Odiseja, I, 5.
  16. Homer, Odiseja, I, 1.
  17. Homer, Odiseja, IX, 353.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Howatson, M. C. (1997). The Oxford Companion to Classical Literature. Oxford. New York: Oxford University Press. 
  • Jelić, Vojislav (1991), "Heksametar", Živković, Dragiša, Rečnik književnih termina (2. izd.), Beograd: Nolit 
  • Maretić, Tomo (1961). Homerova "Ilijada". Zagreb: Matica hrvatska. 
  • Maretić, Tomo (1950). Homerova "Odiseja". Zagreb: Matica hrvatska. 
  • Maretić, Tomo (1907). Publija Ovidija Nasona "Metamorfoze". Zagreb: Matica hrvatska.