Položaj LGBT osoba u Iraku

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Homoseksualnost nije zvanično kriminalizovana u Iraku, ali LGBT osobe su stalna meta napada samoorganizovanih grupa.

Homoseksualnost je bila legalna pod vladavinom Sadama Huseina. Tokom 2001. godine kada je tražio podršku religioznih konzervativnih grupa povišena je kazna za istopolna silovanja na kaznu smrti. Na Zapadu je vest o promeni ovog zakona pogrešno prenesena kao kriminalizacija homoseksualnosti, što zapravo nije bio slučaj.

Homoseksualnost de jure nije zabranjena, ali ostaje u domenu tabua. Godine 2009. pojavili su se izveštaji međunarodnih organizacija za ljudska prava o samoorganizovanim, paravojnim grupama koje sprovode hajku i ubijaju LGBT osobe.

Samooragnizovane grupe[uredi - уреди | uredi izvor]

Od 2007. prijavljuje se delovanje paravojnih grupa Organizacije Badr i Vojske Mahdi, koji čine šiitsku miliciju, usmereno na progon, kidnapovanje, mučenje i ubijanje osoba za koje smatraju da su homoseksualne ili transrodne. Prvi izveštaji o ubistvima su se pojavili 2005. godine, u člancima koje su pisali Edward TJ Brown, Peter Tatchell i Doug Ireland. Članke je prenela LGBT štampa, kao i BBC, ali su uglavnom ostali ignorisani.

Veliki ajatolah Ali al-Sistani je objavio oktobra, 2005. na arapskom delu svog sajta da su homoseksualnost i lezbejstvo "zabranjeni" i da treba da budu "kažnjeni, zapravo, ubijeni. Ti ljudi treba da budu ubijeni na najgori, najsurovniji način."[1]. Iako je fetva za mušku homoseksuanost uklonjena sa sajta maja, 2006. godine, ona nije povučena. Fetva za žensku homoseksualnost se i dalje nalazi na sajtu. Prema izveštajima koji su se pojavili 2009. godine napadi na gejeve i dalje traju. Human Rights Watch je avgusta, 2009. objavio da je od početa godine ubijeno oko 90 muškaraca, dok se mnogi vode kao nestali. Prijavljeni su slučajevi muškaraca kojima su anus zalepili lepkom, a potom izazvali dijareju. Nekima od njih su lekari uskratili pomoć. Način ovakvog mučenja je sniman i video snimci su prosleđivani putem mobilnih telefona po Iraku [2]. Tela ubijenih su često nalažena na đubrištu ili na javnim mestima kao znak upozorenja [3][4][5].

Iračka vlada, političke partije, pa i mnoge nevladine organizacije ne reaguju na progon i ubijanje LGBT osoba i odbijaju da odgovaraju na pitanja o LGBT pravima u Iraku, direktno postavljena od strane zapadnih novinara.

Vidi dalje[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]


Gay flag.svg Položaj LGBT osoba u Aziji
Suverene države

Afganistan • Armenija* • Azerbejdžan* • Bahrein • Bangladeš • Brunej • Butan • Egipat*** • Filipini • Gruzija* • Indija  • Indonezija* • Irak  • Iran • Istočni Timor** • Izrael • Japan • Jemen Jordan • Južna Koreja • Kambodža  • Katar • Kazahstan*** • Kina • Kipar* • Kirgistan • Kuvajt • Laos • Liban • Mianmar • Moldavija • Monglija • Nepal • Oman • Pakistan  • Rusija*** • Saudijska Arabija • Severna Koreja • Singapur • Sirija • Šri Lanka • Tadžikistan • Tajland • Tajvan • Turkemnistan • Turska*** • Ujedinjeni Arapski Emirati • Uzbekistan • Vijetnam

Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Hong Kong • Palestina
*Nekada se računa kao deo Evrope; ** Nekada se računa kao deo Okeanije; *** Transkontinentalna država
Položaj LGBT osoba u svetu
Svet
Položaj LGBT osoba u Africi
Afrika
Položaj LGBT osoba u Južnoj Americi
Južna Amerika
Položaj LGBT osoba u Severnoj Americi
Severna Amerika
Položaj LGBT osoba u Evropi
Evropa
Položaj LGBT osoba u Okeaniji
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi