Prijeđi na sadržaj

Pirogrožđana kiselina

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Piruvinska kiselina)
Pirogrožđana kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi α-ketopropionska kiselina; acetilforminska kiselina; pikoracemska kiselina; Pyr
Identifikacija
CAS registarski broj 127-17-3 DaY
PubChem[1][2] 1060
ChemSpider[3] 1031 DaY
UNII 8558G7RUTR DaY
DrugBank DB00119
KEGG[4] C00022
ChEBI 32816
ChEMBL[5] CHEMBL1162144 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H4O3
Molarna masa 88,06 g/mol
Gustina 1,250 g/cm3
Tačka topljenja

11.8 °C, 285 K, 53 °F

Tačka ključanja

165 °C, 438 K, 329 °F

pKa 2,50[6]
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni piruvatni jon
   
Srodna ketokiseline, karboksilne kiseline Sirćetna kiselina
glioksilna kiselina
oksalna kiselina
propionska kiselina
acetosirćetna kiselina
Srodna jedinjenja propionaldehid
gliceraldehid
metilglioksal
natrijum piruvat

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Pirogrožđana kiselina (piruvinska kiselina, CH3COCOOH) je organska kiselina, keton, kao i najjednostavnija alfa-ketokiselina. Karboksilatni (COO) anjon piruvinske kiseline, njene Brensted-Laurijeve konjugovane baze, CH3COCOO, je poznat kao piruvat, i predstavlja ključnu intersekciju nekoliko metaboličkih puteva.

Piruvinska kiselina se može formirati iz glukoze putem glikolize, konvertovati nazad u ugljene hidrate (kao što je glukoza) putem glukoneogeneze, ili u masne kiseline preko acetil-KoA. Ona se takođe može koristiti za formiranje aminokiseline alanina i može se konvertovati u etanol.

Piruvinska kiselina snabdeva energijom žive ćelije putem ciklusa limunske kiseline (Krebsovog ciklusa) u prisustvu kiseonika (aerobna respiracija), i alternativno se fermentiše u mlečnu kiselinu u odsustvu kiseonika (fermentacija).

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Dawson, R. M. C. et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.

Literatura

[uredi | uredi kod]

Povezano

[uredi | uredi kod]