Glukoza 6-fosfat
Glukoza 6-fosfat | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 56-73-5 | ||
PubChem[1][2] | 208 | ||
ChemSpider[3] | 17216117 | ||
MeSH | |||
ChEBI | 4170 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | C6H13O9P | ||
Molarna masa | 260.136 | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Glukoza 6-fosfat (Robisonov estar) je glukozni šećer fosforilisan na ugljeniku 6.[4][5] Ovo jedinjenje je široko rasprostranjeno u ćelijama jer najveći deo glukoze koje se unesu u ćeliju biva fosforilisan na taj način.
Zbog njene prominentne pozicije u ćelijskoj hemiji, glukoza 6-fosfat ima mnoge moguće sudbine unutar ćelije. Ona se nalazi na početku dva glavna metabolička procesa:
Osim ovih metaboličkih puteva, glukoza 6-fosfat može takođe da bude konvertovana u glikogen ili skrob za skladištenje. To toga dolazi u jetri i mišićima u obliku glikogena kod većine multićelijskih životinja, i intraćelijskih granula skroba ili glikogena kod drugih organizama.
Unutar ćelije, glukoza 6-fosfat se formira fosforilacijom glukoze na šestom ugljeniku. To je katalizovano enzimom heksokinaza u većini ćelija, a kod viših životinja, glukokinaza u pojedinim ćelijama, pogotovo u ćelijama jetre. Jedan molekul ATP-a se troši u ovoj reakciji.
D-Glukoza | Heksokinaza | α-D-Glukoza 6-fosfat | |
ATP | ADP | ||
ATP | ADP | ||
Glukoza 6-fosfataza |
Jedinjenje C00031 u KEGG bazi podataka metaboličkig puteva. Enzim 2.7.1.1 u KEGG bazi podataka metaboličkig puteva. Jedinjenje C00668 u KEGG bazi podataka metaboličkig puteva. Reakcija R01786 u KEGG Metabolički Put bazi podataka.
Glavni razlog za brzu fosforilaciju glukoze je sprečavanje difuzije iz ćelije. Fosforilacijom se dodaje naelektrisana fosfatna grupa tako da glukoza 6-fosfat ne može lako da prože kroz ćelijsku membranu.
Glukoza-6-fosfat se isto tako formira tokom glikogenolize iz glukoza-1-fosfata, prvog proizvoda razlaganja polimera glikogena.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.
- ↑ Berg, Jeremy M.; Tymoczko, Stryer (2002). Biochemistry (5th izd.). New York: W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-3051-0.