Prijeđi na sadržaj

Nikl

Izvor: Wikipedija
Co - Ni - Cu
 
Ni
Pd  
 
 

Opšte
Ime, simbol, atomski broj Nikl, Ni, 28
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda VIIIB, 4
gustina, tvrdoća 8908 kg/m3, 4,0
Boja srebrnobela
Atomske osobine
atomska masa 58,6934 u
atomski radijus 135 (149) pm
kovalentni radijus 163 pm
van der Valsov radijus bez podataka
elektronska konfiguracija [Ar]3d84s2
e- na energetskim nivoima 2, 8, 16, 2
oksidacioni brojevi 2, 3
Osobine oksida srednje bazni
kristalna struktura regularna zidno
centrirana
Fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1728 K
(1455 °C)
temperatura ključanja 3186 K
(2913 °C)
molska zapremina 6,59×10-3 m3/mol
toplota isparavanja 370,4 kJ/mol
toplota topljenja 17,47 kJ/mol
pritisak zasićene pare 237 Pa (1726 K)
brzina zvuka 4970 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,91 (Pauling)
1,75 (Alred)
specifična toplota 440 J/(kg*K)
specifična provodljivost 14,3×106S/m
toplotna provodljivost 90,7 W/(m*K)
I energija jonizacije 737,1 kJ/mol
II energija jonizacije 1753 kJ/mol
III energija jonizacije 3395 kJ/mol
IV energija jonizacije 5300 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r.
56Ni (veš.) 6,077 dana z.e. 2,136 56Co
58Ni 68,077% stabilni izotor sa 30 neutrona
59Ni (veš.) 7,6×104 godina z.e. 1,072 59Co
60Ni 26,233% stabilni izotor sa 32 neutrona
61Ni 1,14% stabilni izotor sa 33 neutrona
62Ni 3,634% stabilni izotor sa 34 neutrona
63Ni (veš.) 100,1 godina β- 2,137 60Cu
64Ni 0,926% stabilni izotor sa 34 neutrona
Tamo gde drugačije nije naznačeno,
upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.

Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

Nikl (Ni, latinski - niccolum) je metal VIIIB grupe. Ima 14 izotopa čije se atomske mase nalaze između 53-67, od kojih je postojano 5 (58,60,61,62,64).

Rasprostranjenost

[uredi | uredi kod]

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 80 ppm (eng. parts per million) u obliku minerala garnierita i pantlandita.

Godine 1751 otkrio ga je Axel Fredrik Cronstedt.

Nikl gradi niz kompleksnih jedinjenja kao na primer nikolcen

Biološki značaj

[uredi | uredi kod]

Nikl je mikroelementi prisutan u mnogim enzimima. Dnevno bi ga trebalo minimalno unositi u količini 0,3 miligrama.

Osobine

[uredi | uredi kod]

Nikl je srebrnobele boje blistav metal otporan na koroziju. Koristi se za prevlačenje drugih metala radi zaštite. Legure nikla i bakra se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo... Nikl se takođe dodaje čeliku i drugim legurama da bi povećao njihovu otpornost na koroziju