Natrijum peroksid
Natrijum-peroksid | |||
---|---|---|---|
Drugi nazivi | Natrijum-dioksid Dinatrijum-peroksid | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 1313-60-6 | ||
PubChem[1][2] | 14803 | ||
EINECS broj | |||
UN broj | 1504 | ||
MeSH | |||
RTECS registarski broj toksičnosti | WD3450000 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | Na2O2 | ||
Molarna masa | 77.98 g/mol | ||
Agregatno stanje | žuti, do beli prah | ||
Gustina | 2.8 g/cm3 | ||
Tačka topljenja |
675 °C | ||
Tačka ključanja |
raspada se | ||
Rastvorljivost u vodi | burno reaguje | ||
Struktura | |||
Kristalna rešetka/struktura | heksagonalna | ||
Termohemija | |||
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfH |
−513 kJ/mol | ||
Standardna molarna entropija S |
95 J K−1 mol−1 | ||
Opasnost | |||
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | MSDS | ||
EU-klasifikacija | Oksidant (O) Korozivan (C) | ||
EU-indeks | 011-003-00-1 | ||
NFPA 704 | |||
R-oznake | R8, R35 | ||
S-oznake | (S1/2), Šablon:S8, S27, S39, S45 | ||
Tačka paljenja | Ne gori | ||
Srodna jedinjenja | |||
Drugi katjoni | Litijum-peroksid Kalijum-peroksid Rubidijum-peroksid Cezijum-peroksid | ||
Srodna natrijumova jedinjenja (oksidi) | Natrijum-oksid Natrijum-superoksid | ||
Сродна једињења | Natrijum-hidroksid Vodonik-peroksid | ||
| |||
Infobox references |
Natrijum-peroksid je oksid natrijuma hemijske formule Na2O2, gde je oksidacioni broj natrijuma +1, a kiseonika -1, što je slučaj i kod drugih peroksida.[3]
Nastaje direktnim sjedinjavanjem natrijuma i kiseonika na temperaturi od 130 - 200 °C[4]. Industrijski je moguće dobijanje tako što se preko natrijuma, koji se nalazi u aluminijumskim sudovima zaštićenim olovnim cevima, provodi vazduh bez ugljen-dioksida na temperaturi od 300 °C. Tako se može dobiti natrijum-peroksid vrlo visoke čistoće (i do 95%).[3]
Veoma je otporan prema toploti i na vazduhu koji ne sadrži vlagu. Međutim, sa vodom reaguje:
Na nižoj temperaturi nagradiće se vodonik-peroksid, koji ponovo može da da natrijum-peroksid kada reaguje sa koncentrovanim natrijum-hidroksidom:
Isti učinak se dobija i delovanjem kiseline na natrijum-peroksid, takođe na niskoj temperaturi.[3]
Zbog toga što je jako oksidaciono sredstvo, upotrebljava se u analitičkoj hemiji. Reaguje i sa ugljen-monoksidom i sa ugljen-dioksidom:
Zato se upotrebljava i za obnavljanje vazduha, na primer u podmornicama. Služi i za beljenje tkanina, za izradu boja, ali i drugih jedinjenja koja imaju primenu u raznim oblastima, kao što su benzoil-peroksid, kalcijum-peroksid i natrijum-perborat.[3]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ↑ Macintyre, J. E., ed. Dictionary of Inorganic Compounds, Chapman & Hall: 1992.